У Србији су данас таблоиди најчитанији, а ријалити серије најгледаније. А од народа се очекује да што више личи на оно што чита и гледа Током […]
Ознака: књижевност
Раде Јанковић: „РУПЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ“
Екуменизам постаје нова сома Новог Доба. Да би се опустили, релаксирали своја чула – „напунили батерије“ – сви говоре: о миру, о братству, о једнакости, […]
КОРИЈЕНИ ДАНАШЊЕ НЕЉУДСКОСТИ И ЗЛА СУ У КОМУНИЗМУ
Ранко Јововић један је од највећих и најплоднијих српских пјесника данас, а његова поезија живи у вијенцу стваралаштва Јована Дучића, Симе Милутиновића, Његоша и других […]
Момо Капор: ЛЕПО ВАСПИТАНА ЗЕМЉА
На географској карти Европе границе Крајине означене су ватреном линијом. Та линија осветљава увела дипломатска лица за округлим столом у Женеви. Кад се карта уклони, […]
Раде Јанковић: РАЂАЊЕ ТРАГЕДИЈЕ ИЗ ДУХА СМЕРДЈАКОВШТИНЕ
Стиче се утисак да су народи православне васељене већ одавно проживели највишу тачку својег процвата – својег духовног богатства и чврстог унутрашњег јединства „Тај је […]
Владимир Димитријевић: У ГОДИНАМА УЈКА-ВАЊЕ
Сад ми је четрдесет седам година А. П. Чехов, Ујка Вања КАКВА ЈЕ ОВО АНАЛИТИКА? Егзистенцијална. Тако сам, „егзистенцијално – аналитички“, писао у тексту у […]
Лариса Черкашина: ПУШКИНОВИ ПАРТИЗАНИ – СУДБИНЕ И ЈЕДНА СЛИКА
Григориј Григорјевић Пушкин једини је праунук пѣсников који је доживео до краја двадесетог вѣка. Његов рођени дѣда, храбри генерал Александар Пушкин, био је пѣсников син […]
Ђакон Ненад Илић: СА ПОВЕРЕЊЕМ ДЕТЕТА ЗАВОЛЕО САМ ХРИСТА
Ђакон Ненад Илић – режисер, писац, публициста, познати културни радник у Србији. Родио се 1954. у Новом Пазару, а у Београду завршио Позоришну академију, радио […]
Александар Ситњиков: ШТА ТРЕБА ЗНАТИ О АНТОНОВКИ
Домовина пахне хлѣбом и антоновком – говораху некад. Антоновка је јабука поставша правим култом. Сорта је постала народном. Занимљиво је да не знамо чак ни […]
О ОДЛУЧЕЊУ ЛАВА ТОЛСТОЈА ОД ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У почетку нисам хтио да одговарам на одлуку Синода о мени, али је ова одлука изазвала врло много писама у којима ме мени непознати коресподенти […]
Вадим Кожинов: О ПУШКИНОВИМ „СТИХОВИМА ЗАПИСАНИМ НОЋУ У ВРѢМЕ НЕСАНИЦЕ“
У процесу истинског стваралаштва пѣсник не исказује просто своје мисли и осѣћања: он као да почиње да живи у свѣту дѣла које ствара, и оваплоћује […]
Др Владимир Станојевић-Трнски: О РУСИЈИ И РУСИМА
Занимљива размишљања др Владимира Станојевића-Трнског (потоњег капетана 1. класе, командира првог лазарета (војне болнице) Српског добровољачког корпуса у Русији 1916-1917. и најзад санитетског ђенерала) уочи […]
Драган Мраовић, Габријеле Д’Анунцио: ОДА НАРОДУ СРПСКОМ
Последњи, први целовити превод велике поеме Габријела Д’Анунција на српски језик… ГАБРИЈЕЛЕ Д’АНУНЦИО, ПЕСНИК, АВАНТУРИСТА, ХЕРОЈ „Сине мој, рођен си у марту и то у […]
Ф.М.Достојевски: РУСИЈА И МРЗИОЦИ
Русија неће имати, и никада пре није имала, таквих завидљиваца, таквих мрзилаца, клеветника, чак очитих непријатеља, као што ће бити сва та словенска племена, чим […]
Милоје Дончић: ПАНИКА У РЕСАВСКО-ЛОПОВСКОМ КАРТЕЛУ илити ЈЕДНА ЗАУСТАВЉЕНА ПОЛЕМИКА
Необјављени одговор Милоја Дончића, приређивача антологије Ресавски венац, новинару НИН-а Марјану Чакаревићу ПАНИКА У РЕСАВСКО-ЛОПОВСКОМ КАРТЕЛУ… Детективска посла у поезији, НИН бр. 3331 од 30. […]
ОРВЕЛ И ХАКСЛИ: ЗАБАВА ДО СМРТИ ВРЛОГ НОВОГ СВЕТА
У октобру 1949. године, неколико месеци након објављивања дистопијског ремек-дела „1984“, Џорџ Орвел је примио писмо од колеге аутора Олдоса Хакслија – човека који је […]
Виктор Николајев: ЦРНЕ РОДЕ
(одломак из истините повести „Који живи у помоћи Вишњега„) Јесен. Високопланинско газнијско летилиште већ два дана облизују лењиве рите облака. Од времена до времена они […]