У октобру 1949. године, неколико месеци након објављивања дистопијског ремек-дела „1984“, Џорџ Орвел је примио писмо од колеге аутора Олдоса Хакслија – човека који је 17 година раније објавио своју кошмарну визију света, у роману Врли нови свет. Оно што почиње као писмо хвале ускоро постаје кратко поређење два романа, и објашњење зашто Хаксли верује да његово дело ипак реалистичније предвиђа будућност света.
Ово није први контакт ова два велика писца: тридесет година раније, Олдос Хаксли је привремено Орвелу предавао француски на колеџу Итон.
Рајтвуд, Калифорнија
21. октобар, 1949.
Поштовани господине Орвел,
Врло љубазно од Вас што сте тражили од својих издавача да ми пошаљу примерак ваше књиге. Стигла је док сам био у сред посла који изискује много читања и проверавања референци; будући да сам, због лошег вида, принуђен да смањим обим читања, морао сам да сачекам дуго времена пре него што сам био у стању да се упустим у читање 1984.
Слажем се са свим што су критичари до сад писали и мислим да не морам да Вам понављам, још једанпут, колико је Ваша књига изузетна и фундаментално важна. Дозволите ми да уместо тога говорим о ономе чиме се књига бави – коначном револуцијом.
Први наговештаји филозофије коначне револуције, револуције ван политике и економије, која има за циљ потпуно психолошко и физичко потчињавање појединца, могу се наћи код Маркиза де Сада, који је за себе сматрао да је наставио и употпунио идеје Робеспјера и Бабеуфа. Филозофија владајуће мањине у 1984 је садизам који је доведен до свог логичног закључка: превазилажења и одбацивања секса. Но чисто сумњам да би у стварности политика директног угњетавања могла да потраје.
Верујем да ће владајућа олигархија пронаћи мање напорне и штедљивије начине управљања и задовољавања своје жудње за моћи, и да ће ови начини наликовати оним које сам описао у Врлом новом свету. Недавно сам имао прилике да проучавам историју биомагнетизма и хипнозе, и запрепастио сам се како је свет, читавих сто педесет година, одбијао да озбиљно размотри открића Месмера, Брејда, Ездајла, и других.
Делимично због преовлађујућег материјализма, а делом због свог утицајног угледа, филозофи и научници деветнаестог века нису били вољни да истражују чудноватије аспекте психологије – оне који би за практичне људе, као што су политичари, војници и полицајци, били употребљиви у циљу контроле.
Захваљујући својевољном незнању наших предака, коначна револуција је одложена за пет или шест генерација. Још једна срећна околност била је Фројдов неуспех са хипнозом, и његово последично обезвређивање хипнозе. Ово је одложило примену хипнотизма у психијатрији за најмање четрдесет година. Али, сада се психоанализа комбинује са хипнозом… а хипноза се постиже лако, и неограничено продужава путем употребе барбитурата, који индукују хипноидно и сугестибилно стање чак и код најтврдоглавијих субјеката.
Верујем да ће светски владари у наредним генерацијама открити да су условљавање деце и нарко-хипноза ефикасније средство контроле од пендрека и затвора, а да се жудња за моћи може сасвим задовољити и навођењем људи да заволе своје ропство исто толико колико и шибањем и присиљавањем на послушност.
Другим речима, предосећам да је страхоти 1984 пре суђено да се преиначи у кошмарни свет сличнији оном који сам замислио у Врлом новом свету. Промена ће се десити из потребе за повећањем ефикасности. У међувремену, наравно, може да се деси неки велики биолошки или атомски рат – у ком случају ћемо имати ноћне море неке потпуно друге, незамисливе врсте.
Хвала Вам још једном на књизи.
Искрено Ваш,
Олдoс Хаксли
Related posts:
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (1)
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (2)
Вадим Кожинов: О ПУШКИНОВИМ „СТИХОВИМА ЗАПИСАНИМ НОЋУ У ВРѢМЕ НЕСАНИЦЕ“
О ОДЛУЧЕЊУ ЛАВА ТОЛСТОЈА ОД ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Ђакон Ненад Илић: СА ПОВЕРЕЊЕМ ДЕТЕТА ЗАВОЛЕО САМ ХРИСТА
Сава Росић: БЈЕЛКИН, ГРИЊОВ, ВИЖИГИН
Александра Копањова: ИКОНА МОРА БИТИ „ЖИВА“
Тамара Ђермановић: ДИЈАЛОГ С ДЕЛИМА КЊИЖЕВНЕ КЛАСИКЕ У ФИЛМОВИМА АНДРЕЈА ТАРКОВСКОГ
Драгана Мрђа: ВУЧЈИ ЗЕВ
РУЖИЧАСТА ПРИЧА 2001.
Божидар Зечевић: ДВЕ СРПСКЕ РЕЧИ ПЕТЕРА ХАНДКЕА
Нобуо Киући: ЗАПИСИ ЈАПАНСКОГ РАТНОГ ЗАРОБЉЕНИКА
