ПЛАГИЈАТИ И ПРЕВОДИЛАШТВО – ЗАПИСИ И РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ТЕКСТА „ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ“
НЕ ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ Ако се осврнемо на прошлонедељни текст, лако се може видети да сама намера чланка не лежи...
Категорија: УМѢТНОСТ
Дмитриј Биков: А ЈА БИХ У УСТАВ УПИСАО БОГА…
Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.
Божидар Зечевић: ДВЕ СРПСКЕ РЕЧИ ПЕТЕРА ХАНДКЕА
О чему је било речи и шта је разјаснио интервју с нобеловцем Хандкеом емитован на РТС-у у програму „Четвртком...
Мухарем Баздуљ: ВИНАВЕР(И) ИЗ КЛАОНИЧКЕ УЛИЦЕ
Издавачка кућа Контраст објавила је најбруталније плагиране преводе књига Албера Камија и Џорџа Орвела потписујући Дејана Закића и Константина Поповића као ауторе превода који су заправо дело Иве Хергешића, Златка Црнковића те Владимира Роксандића, а ја имам на десетине и стотине примера који то доказују
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (2)
Шта управо код Хакслија толико запањује? Па запањује то с каквом тачношћу се све или скоро све од описаног ваплотило у стварном животу… У томе је нѣмогуће разабрати се без изласка из оквира читања књиге. А кад изађеш и упознаш се са животописом аутора, запањујеш се још више.
Ирина Медвѣдева, Татјана Шишова: ЧИТАЈТЕ ХАКСЛИЈА! (1)
за потрошачко друштво култура је нѣприхватљива још и стога што, цитирамо Хакслија: „Ко сѣди и чита књиге, тај нѣ троши много“. Нарочито озбиљне књиге, које се нѣ могу прѣлистати по дијагонали.
РУЖИЧАСТА ПРИЧА 2001.
Стрип направљен априла мѣсеца сада већ давне 2000. године, за један конкурс на тему свѣтле будућности Србије у наступајућем...
Сергеј Фудељ: О ЦРКВЕНОМ ПОЈАЊУ
Од молитве у храму очекујемо управо молитву, а не вокалну разоноду нити бесплатни концерт. У својој молитви код куће ми не дречимо усхићено и грубо, не правимо сладуњаво лице да би се показали (самима себи) чувственим
Николај Агафонов: ПУТОВАЊЕ У АНТИСВѢТ
Научно-фантастична прича…
Емир Кустурица: ГЛАНЦАЊЕ МЕМОРИЈЕ
Данас, како тврде теоретичари научне културе, они који покушавају да промјене све што је човјек у историји направио, када...
Исидора Секулић: КРАТАК БОРАВАК У ЖИЧИ
На путу од Краљева ка Жичи, искрсне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве. У...
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ ОЧИМА РУСКЕ САБРАЋЕ
Јагличић је можда најпревођенији савремени српски песник на руски језик, те стога објављујемо тек делић из његовог богатог стваралаштва у избору руских колега
Анђелко Ердељанин: ПРОСЈАЧКА ЕЛИТА
Ето, то је елита. Свако од њих има стила. То ценим. Иако нисам у стању да им помогнем.
Момо Капор: ЕВРОПА, ЕВРОПА!
Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година када се испоставило да тек треба да уђем у њу
Иван Наумов: РУСИ СУ КРОЗ СРБИЈУ СХВАТИЛИ КО СУ И ВРАТИЛИ СЕ НА СВОЈ ПУТ
Русија из 1999. и данашња Русија су суштински две потпуно различите земље. Видели сте 2014. шта се догађало у...
Миро Вуксановић: КУЛТУРНИ ПРОСТОР
Један од послова јесте да изучимо како је заснован наш духовни живот и како је настајала наша уметност. Нисам...
Рајко Петров Ного: СКЕНДЕР И СПИНОЗА
Има провиђења и у паду једног врапца, а камоли у паду фамозног Спинозиног камена, поготово што се у Куленовићевом...
Божидар Зечевић: ЗАРОБЉЕНИЦИ ПЛИТКЕ ДРЖАВЕ
Сенке над Балканом, Немањићи – рађање краљевине, Краљ Петар, Заспанка за војника, Терет, Свети Георгије убива аждаху… Није то само низ врло проблематичних филмских...