Радивоје Микић: ВЕЛИКИ МАЈСТОР ПРИПОВЕДАЊА

Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“

Душан Пророковић: ЗАШТО ЗАПАДЊАЦИ НЕ МОГУ СХВАТИТИ ДОСТОЈЕВСКОГ

Одакле нам право да се нечега одричемо, ако су то генерације пре нас стицале или се за то бориле? Не почиње историја од данас, нити се садашњост може сагледавати без прошлости. Самим тим, ни будућност се не може планирати према томе шта је корисно, већ шта је исправно!

Радмила Мечанин: БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ

Овом биографијом „Јесењин – обећавајући сусрет тек…” Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи

Јагош Ђуретић: УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА

Ово је тренутак у коме се суштинске разлике између политике и уметности као друштвених феномена не само јасно виде него се не могу ни прикривати, јер уметничко стваралаштво, да би доиста било уметничко, не подноси никакво политичко условљавање

Божидар Зечевић: ХРИСТОЛИКИ ФИЛМ

Скромност и понизност нису обавезне фигуре, него врлине без којих се не може приближити Христу. Из те борбе Јелена Поповић и изванредни Арис Серветалис у улози савременог подвижника, филмским језиком упорно граде драму какву још не видесмо

Драган Буковички: УНУТРАШЊИ РАЗГОВОРИ И ИСКАЗИ

У оквиру првог дана Сајма антиквитета, уметнина и ручних радова који се одржава у Краљеву (Дом војске Србије, од 22. X до 24. X 2021. године), представљене су две књиге краљевачког писца Димитрија Јовановића: Усамљености и Одбрана отаџбине. О Усамљеностима је говорио Драган Буковички

Зоран Пауновић: НАБОКОВ И ГОГОЉ

Обично се претпоставља да је Набоков посветио књигу Гогољу зато што га је ценио више од свих других руских писаца. А заправо, како се види и из његових предавања и потоњих текстова, више је ценио Пушкина, Толстоја и Чехова