Данас, знатан део овдашњих аспираната на статус елите, изузетних и коректних, понаша се као да се брутална реалност заједнице (коју би да предводе) не догађа и њима. Одмахују на опомињуће чињенице што потврђују жежену историјску свест народа из кога потичу, спрдају се и досађују на само спомињање Косова као савремене муке наше земље и сународника, камоли „косовског завета“ или „косовског опредељења“
Category: УМѢТНОСТ
Миланку Каличанину Grand Prix на 29. конкурсу за карикатуру „Ристо Пејатовић“
Изложба карикатура са 29. конкурса за карикатуру отворена 18. јуна 2022. године у галерији у Пљевљима, као део програма манифестације „Дани хумора и сатире Вуко Безаревић“
Јелена Миљковић Матић: КРОТКИ ЈУНАЦИ СА ВАРДАРА
У књизи македонског-југословенског етнолога Јована Ф. Трифуноског може се наћи и податак да се народ Јужне Србије/Македоније сусрео са „необјашњивим напуштањем“ и много пре Титове владавине
Петар Пајић: ТРЕНУЦИ СА МИЉКОВИЋЕМ
Џепови су му увек били пуни стихова, било оних које је сам написао, било оних које је преводио са француског и руског језика. Радо их је читао
Весна Радовић: МИЛОСТ ВЕЛИКЕ КИШЕ
Срушени сви су мостови,
Тихо се чују добоши,
Нéмо је коло Гатачко,
Само су гласни олоши
Милован Витезовић: ЗЛАТНИ ДАР И СТРАШНА СУДБИНА
БРАНКО Ћопић је, без сумње, био најпопуларнији и најчитанији писац друге Југославије. Он је то био и по дару и по остварењима
ТРАГ ЗАВЕЈАН МЕСЕЧИНОМ
Душко Трифуновић је написао највећу филозофију о нашем послу, сада је ситуација да те све више мрзе, а све мање ти се диве.
Радивоје Микић: ВЕЛИКИ МАЈСТОР ПРИПОВЕДАЊА
Заћутало је још једно велико и моћно перо српске књижевности! Са животне и књижевне сцене је, изненада, у тишини, како је и живео, сишао Радован Бели Марковић, приповедач и романсијер, који је сваки свој књижевни подухват видео као нешто што је, изнад свега, у служби „краљевског језика српског“
Душан Пророковић: ЗАШТО ЗАПАДЊАЦИ НЕ МОГУ СХВАТИТИ ДОСТОЈЕВСКОГ
Одакле нам право да се нечега одричемо, ако су то генерације пре нас стицале или се за то бориле? Не почиње историја од данас, нити се садашњост може сагледавати без прошлости. Самим тим, ни будућност се не може планирати према томе шта је корисно, већ шта је исправно!
Радмила Мечанин: БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ
Овом биографијом „Јесењин – обећавајући сусрет тек…” Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи
Јагош Ђуретић: УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА
Ово је тренутак у коме се суштинске разлике између политике и уметности као друштвених феномена не само јасно виде него се не могу ни прикривати, јер уметничко стваралаштво, да би доиста било уметничко, не подноси никакво политичко условљавање
Др Вишеслав Симић: НОВО РАЗМАТРАЊЕ ХАСАНАГИНИЦЕ
Ми, Срби, треба да се поносимо овом прелепом народном песмом која је настала у делу нашег народа који је прешао непријатељу – јер нису сви вољно издали и свесно се преобратили
Анђелко Заблаћански: ПЕСМЕ ПОСВЕТНИЦЕ
О, колико боле мог рода вековни неспокоји…
Јован Попов: ДОСТОЈЕВСКИ КАО ИДЕОЛОГ И КАО ПРОРОК
Основна теза „Злих духа“ је да фанатична опседнутост идејом води истом исходу као када ђаво уђе у човека: пропасти, лудилу, смрти – његовој сопственој или других људи, некада читавог мноштва
Владимир Умељић: КАФАНСКИ РАЗГОВОР О МИЛОШУ (ОВОГ ПУТА КОВИЋУ)
Шта је једна права држава, једна добра земља до благородна воденица, без које нема хлеба? Домаћински воденичар и шегрти му, воденички точак, жито и благословена текућа вода, бистра, животна…
Божидар Зечевић: ХРИСТОЛИКИ ФИЛМ
Скромност и понизност нису обавезне фигуре, него врлине без којих се не може приближити Христу. Из те борбе Јелена Поповић и изванредни Арис Серветалис у улози савременог подвижника, филмским језиком упорно граде драму какву још не видесмо
Драган Буковички: УНУТРАШЊИ РАЗГОВОРИ И ИСКАЗИ
У оквиру првог дана Сајма антиквитета, уметнина и ручних радова који се одржава у Краљеву (Дом војске Србије, од 22. X до 24. X 2021. године), представљене су две књиге краљевачког писца Димитрија Јовановића: Усамљености и Одбрана отаџбине. О Усамљеностима је говорио Драган Буковички
Владимир Умељић: САГА О ЧАРНОЈЕВИЋИМА
Из штампе је у издању “Филипа Вишњића” изашао роман др Владимира Умељића „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Доносимо уводни део и преглед садржаја романа