Категорија: МУДРОЉУБЉЕ

Презвитер др Оливер Суботић: ТРОСТРУКИ КЉУЧ ЗА САГЛЕДАВАЊЕ ЛИТИЈУМСКЕ КОНТРОВЕРЗЕ

Једноставно говорећи, на основу свега што смо до сада чули у јавној дебати, здраворазумско расуђивање указује на то да је ризик превелик за територијално малу земљу попут наше, поготово стога што би евентуалне последице биле практично неотклоњиве

Тајана Потерјахин: АНТРОПОЛОГИЈА У СРБИЈИ: ИЗМЕЂУ ПОТРЕБЕ И ЗЛОУПОТРЕБЕ

Између ове две крајности – преке потребе за антропологијом и њене политичке корумпираности, дочекујемо и овогодишњи упис матураната на факултете… Механизми функционисања друштва интригирали су […]

Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)

Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.

Зоран Туцаковић: О (ЈЕДНОЈ) ДЕФИНИЦИЈИ И (ПОСЛЕДИЧНОЈ) ПОЛЕМИЦИ

На крају сам поставио „шкакљива“ питања: Ако је читав свет илузија, а сазнање о томе само степеник ка „коренитом престанку идентитета и патње“, зашто морамо […]

Имран Н. Хосеин: ЈЕЏУЏ И МЕЏУЏ У КУР’АНУ И ХАДИСУ

Сматрамо да ће свијет убрзо бити суочен са појавом европске Државе Израел (Израела којег је створио европски ционистички покрет) као суперсиле која ће замијенити Британију и САД на мјесту водеће свјетске силе

Раде Јанковић: ДЕМОНИСТИЧКА ДИЈАЛЕКТИКА: МЕД-И-АЛА

Иза једне криптокомунистичке дијалектике која је себи поставила циљ да пронађе духовно средиште свих традиција, окупила се једна група људи без икаквог претходног знања о традицији, понајмање православној, која је уместо средишта као синтезе супротних полова понудила само просечност…

Раде Јанковић: КРИЗА СОПСТВА

Свето тројство интегралног човека – мудрост, храброст, правичност – разбијено је у модерном добу. Огледало у којем се негда огледао интегрални човек разбијено је на много ситних парчића – зато више нисмо у стању да себе сагледамо као целину…

Николај Гогољ: СТРАХОТЕ И УЖАСИ РУСИЈЕ

У Европи се сада свуда кувају такви немири да никаква људска средства неће бити од помоћи када се они пред нама укажу, па ће оне страхоте, које ви сада у Русији видите, према њима бити ништавне. У Русији још има светлости, још има путева и стаза за спас, и хвала богу што су ове страхоте настале данас, а не касније

Дијего Фузаро: ЗАБАВА И ТЕРОР

ИСТОРИЗАЦИЈА погледа може нам олакшати рад на разумевању епидемијске кризе као методе управљања Генералне пробе употребе санитарне ванредне ситуације, као уметности либералних влада, датирају још […]

Владимир Димитријевић: ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКА ХРИШЋАНСКА МИСАО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: МОЈ ОГЛЕД ИЗ НЕПРИСТАЈАЊА НА НАУЧНОСТ

Достојевски je несумњиво писац коме су се без кључа откључавале готово све тајне. Уосталом, кад се говори о суштинском, о језгреном, сваки кључ je незаконити калауз, и то калауз коме се двери мистерије никада неће отворити

Раде Јанковић: ИЗДАЈА КОСОВА

Ослободилачки потенцијал национализма у стварности је, међутим, прокоцкала управо та млитава, плашљива, самозаљубљена интелигенција, која је у страху од блискости са фашизмом и комунизмом, у намери да опере руке од тог додира, гурнула „страсти нације“ у парламент (демократију) и тржиште (материјално богатство)

Бошко Љ. Миловановић: МАЛИ ПРИНЦ КАО ОБЈЕДИНИТЕЉ ЦИЉЕВА И ИСХОДА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Мали Принц има оно најглавније, интуитивно знање, које није до краја пробуђено проласком путевима сазнања. „Реалност” коју открива посетом астероидима 325–330 и атерирањем на Земљу веома га чуди и разочарава, али он у себи поседује изузетан одбрамбени механизам: урођени осећај исправности, снагу љубави и осећај за добро.

Евсевије Петровић: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О СРПСКОМ ИМЕНУ

Ово слово је написано у име свих наших Светих Предака који су душе своје положили за србско Име, Веру и Слободу, а чија имена само Бог зна – и која нек се у Имену Његовом свете у веке векова, амин!

Срђан Поповић: О ПСИХОЛОГИЈИ И КАРАКТЕРОЛОГИЈИ СРПСКЕ ЖЕНЕ

Нужно је рећи: силазна путања у психологији полова се није десила за време комунизма, већ је то управо овај период од Мајског преврата и завршетка Првог светског до почетка Другог светског рата када су те либералне и социјалистичке идеје биле у замаху

Евсевије Петровић: (СРБСКА) ПЕДЕСЕТНИЦА И (НЕМАЧКА) АНТИПЕДЕСЕТНИЦА

Господ немаца је учинио похару србско-словенског језика учинивши најпре многе Србе глувим и немим (за древни предањски језик молитве), а затим, отштетивши молитву и упразнивши свесрбски логос, раздељењем у неколико нових „народа“ бивших Срба, од којих су потоњи управо ових дана са благословом првосвештеникā СПЦ легално отели сву Стару Србију светих Отаца србских