И где су левичари да бране канадске раднике од грубих насртаја на њихова права? Где су либерали да бране слободу изражавања и окупљања? Да ли се самопроглашени борци за положај обесправљених икада питају има ли можда нечег макар неукусног у томе што се налазе „на истој страни барикаде“ са најмоћнијим корпорацијама, међународним организацијама и светским силама?
Провинцијализам је модус компромиса и оправдања, јер не исходи из онтологије, већ из утилитаристичко-прагматистичног сентимента
По Кијуку, ово је „прва јединствена историја о феномену и судбини Срба, објашњава истину о народу чија се држава распростирала на истој територији где и колевка светске цивилизације“, „прва мартиријска историја српског народа и нема веће истине од оне на њеним страницама“
Српски национални фатализам има и свој аутентичан лингвистички инвентар, а који се најчешће огледа у окривљењу народа за садашњи духовни, културни и национални пад. Често можемо да чујемо: „Народ се није покајао, народ не ваља, нисмо достојни својих предака, судбина нам је наменила улогу страдалника, када народ буде бољи, промениће се власт итд.“
Језичка блискост Срба и Руса траје и опстаје најмање 50 векова или око 200 генерација а из тога резултира и сличан поглед и став у односу на свет, степен блискости и орођености
Тако је манипулација постала роба. Скоро као пакло цигарета. Дођете у неко специјализовано предузеће за продају манипулација и кажете: молим једну манипулацију. То, разуме се, кошта, али ако сте богат човек можете да добијете што год хоћете, само поручите
Платон надограђује Сократова једноставна веровања и интуиције, и гради једну недвосмислено религијску есхатологију, која даје ново утемељење појму душе, и филозофским аргументима доказује извесност апсолутно праведног суда који неумитно и незаобилазно чека сваког појединца након смрти
Одакле нам право да се нечега одричемо, ако су то генерације пре нас стицале или се за то бориле? Не почиње историја од данас, нити се садашњост може сагледавати без прошлости. Самим тим, ни будућност се не може планирати према томе шта је корисно, већ шта је исправно!
Као што је Бог умро да би његово створење, човек живео („Смрт Твоја је Живот наш, Христе“), тако и човек мора да умре да би његово створење, робот живео. У то не треба сумњати…
Ово је тренутак у коме се суштинске разлике између политике и уметности као друштвених феномена не само јасно виде него се не могу ни прикривати, јер уметничко стваралаштво, да би доиста било уметничко, не подноси никакво политичко условљавање
Први хришћани су Свети Анђели, а на челу њиховом је Свети Архистратиг Михаил, кога ми данас славимо, Војсковођа Христове војске, и Небеске и земаљске. Он данас врши смотру над родом људским
Довести једног „нормалног“ човека дотле да у својој беспомоћној жртви у тренутку сопственог тешког криминалног и неморалног акта (мучење, убиство) не види своју мајку или своје дете, свог брата или своју сестру, подразумева висок степен психагогичног успеха редефинисања дотичне жртве – то жртвено биће за починитеља у том тренутку није људско биће, те његова сопствена радња за њега није нити криминална, нити грешна
Скоро непремостиве тешкоће, које увек настају када се сретну мистерија и рацио, када се диахроно сусретне са историјским, нису спознали искључиво духовници православља
Пошто су учврстили политичку власт након четири године крвавог грађанског рата, комунисти су пажњу усмерили ка својим идеолошким супарницима. Двадесет друге године 20. века одлучили су да избаце из земље све истакнуте чланове интелигенције који нису прихватили нову идеологију, нарочито оне који су имали утицај на младеж
Био је мислилац на позорници: у духу, у гесту, у политици. Интелектуално – огледао се у подручју филозофије, психологије, књижевности, историје идеја; морално – препознавао се у заступању либералних и демократских уверења у комунизму, у критици комунизма, у посткомунизму; педагошки – личним примером је упућивао позив младим људима да слободно мисле
Kако да отклонимо оно што нас одваја од заједнице (с Богом и људима) и што нам одузима веру, смисао вере? У томе је и питање: како да схватим себе да бих дошао у заједницу са васкрслим Христом
Владимир Меденица је, дакле, наш философ васкрсења. На први поглед – скроман издавач књига за посвећенике. На дубљи поглед – ратник против смрти
Оно што Достојевског чини великим религиозним писцем je истицање човека у први план, давање џиновских размера човеку