Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом. Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом
Док има смрти, нема човештва. Човештво је стална борба против смрти.
На страницама дневног листа „Политика” неколико месеци је вођена полемика између реномираних лекара, поводом неких ранијих и скорашњих идеолошких обрачуна, спроведених и неизвршених лустрација, политичкој (не)подобности, односа према критичкој мисли, личним заслугама и страдалништву
Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’
Замислите српску верзију „Умри мушки” у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал
Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског
Ево где лежи мудрост: ако између два воденична камена подметнеш зубе – сломићеш зубе! Ако пак убациш шаку пшенице, добићеш – шаку брашна!
На велики хришћански празник Благовести преминуо је велики српски песник, врсни преводилац, есејиста, антологичар и књижевни критичар Владимир Јагличић
И долази, после низ векова и миленијума, Син Божији на данашњи дан! Данас Гаврил благовесник благовести Пресветој Богородици ту радост: да је Син Божији одлучио да постане Син Човечији, Бог да постане човек, да би човека учинио Богом и сином Божијим
Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија у којој је тај закон већ годинама чамио закључан у некој ладици
Народи се рађају и умиру; опстанак на историјској позорници ваља заслужити. Кад се окрену леђа Природи и њеном оностраном надгледнику, остаје батргање усамљеничког ума
Избор из књига РАЂЕЊЕ О ГЛАВИ (2002) и ЗАШТО БУДЗАШТО (2011). Избор је уприличио аутор, руководећи се њему знаним разлозима
Мој разум, све моје животно искуство, логика мог живота, све се противило том осећању које је дошло ниоткуда. Бог постоји!
Ово није баш утешно. То је само упозорење на озбиљно искушење.
Настављамо серију чланака нашег сталног сарадника из Русије о, барем на Балкану, мало познатим странама руске историје, савремености и духовности…
Није било никакве жеље за променом, или макар ублажавањем створеног деспотског поретка, напротив – постојала је само жеља и спремност да се уклони и уништи све што би тај поредак угрозило
Кад се пости србаљски, баш онако старински, онда човјек мало и ослаби, али, послије Ускрса, врати му се снага четрдесет пута виша…
Читање Достојевског и продубљује живот: откријемо, и у властитом, и у бивању око нас, провалије и узвисине које иначе не бисмо приметили