На интензивно проучавање Светог Писма побудила ме ɪе неопходност да схватим шта се дешава у саврѣменом свѣту, зато што све што нам се саопштава нѣɪе добиɪало довољну освѣтљеност из онѣх извора коɪи се налазе у власти општег хуманистичког покрета. То ɪест, схватити шта се догађа у саврѣменом свѣту без Светог Писма, без ослонца на категориɪе коɪе су у њему дате, ɪе нѣмогуће.
Једно од питања гледалаца о. Андрѣју у емисији „Одговори“ на ТВ „Цариград“ тицало се држања вѣрника у врѣме пандемије корона-вируса, питања богослужења и причешћивања…
Докле годъ єдни успишемо дѣте, други дете, трећи дите, четврти диєте, а пети ђете, нигда єдне литературе кодъ насъ не би; него ће насъ оно проклетство, коє неслогомъ зовемо, іоштъ даље и даље раздѣлявати, слабити, и таманити.
Ако се нађемо у кућним изолацијама, молимо се Богу и Светим Царским Мученицима да издржимо на путевима Господњим. И верујмо од Бога и силу Његову, а не у вирусе и лажи овога света
Испада да је у ратом захваћеним подручјима све у реду, поштују се права жена, деце, а само војно способни мушкарци одлазе у непознато хиљадама миља од куће. Чудно избеглиштво
По чему су збивања у Црној Гори важна и значајна за страног посматрача? На наше очи се по први пут у најновијој историји остварује оно што су нѣмачки аутори из круга Ернста Јингера и Карла Шмита називали „конзервативном револуцијом“.
Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.
Издавачка кућа Контраст објавила је најбруталније плагиране преводе књига Албера Камија и Џорџа Орвела потписујући Дејана Закића и Константина Поповића као ауторе превода који су заправо дело Иве Хергешића, Златка Црнковића те Владимира Роксандића, а ја имам на десетине и стотине примера који то доказују
Шта управо код Хакслија толико запањује? Па запањује то с каквом тачношћу се све или скоро све од описаног ваплотило у стварном животу… У томе је нѣмогуће разабрати се без изласка из оквира читања књиге. А кад изађеш и упознаш се са животописом аутора, запањујеш се још више.
за потрошачко друштво култура је нѣприхватљива још и стога што, цитирамо Хакслија: „Ко сѣди и чита књиге, тај нѣ троши много“. Нарочито озбиљне књиге, које се нѣ могу прѣлистати по дијагонали.
Прелазак са црквенословенског на руски у Богослужењу било би, са становишта језичке политике, повлачење без борбе. Смањујући употребу црквенословенског језика у Богослужењу ми предајемо положаје православља
Ексклузивни мини—интервју архимандрита др Никодима Богосављевића за Српско уједињење