Предговор „Чудесном кладенцу, Антологији српског пјесништва од Барање до Боке Которске”, коју је приредио Здравко Крстановић а издало Српско културно друштво „Зора”, Београд 2002. Има […]
Аутор: Зоран Туцаковић
Др Сузана Рајић: СУДБИНА КРАЉА МИЛАНА
Одлукама у Берлину Србија је постала пуноправан члан међународне заједнице, тачније субјект међународног права. Тај догађај по свом значењу стоји уз раме са достигнућима Српске револуције (1804-1835)
РЕКЕ ГРАЂАНА НА ПРОТЕСТИМА ПОВОДОМ ИСКОПАВАЊА ЛИТИЈУМА
Протести против рударења литијума настављају се у неколико градова Србије. Окупљања у Аранђеловцу, Шапцу, Краљеву, Љигу и Барајеву. 20:40 Завршен протест и у Шапцу Завршен […]
Презвитер др Оливер Суботић: ТРОСТРУКИ КЉУЧ ЗА САГЛЕДАВАЊЕ ЛИТИЈУМСКЕ КОНТРОВЕРЗЕ
Једноставно говорећи, на основу свега што смо до сада чули у јавној дебати, здраворазумско расуђивање указује на то да је ризик превелик за територијално малу земљу попут наше, поготово стога што би евентуалне последице биле практично неотклоњиве
Бранко Анђић: ВАУ, АУЧ, УПС – ЈАО, УХ, ОПА
Језик којим говоримо као да више нико не чува од муцавих помодара, незналица употребе предлога, насилних кованица, извештачених и непотребних туђица и, наравно, катастрофалног наглашавања које је већ увелико освојило и јавне трибине, округле и четвртасте столове, радио и телевизију
Сава Росић: ПО СВРШЕТКУ „БОРБЕ СЛОНОВА“
Руси имају узречицу „што је Немцу добро, Русу је смрт“. Одавно сам схватила да оно што нам са Запада најтоплије препоручују нипошто не треба прихватати (и обрнуто). А не једном је обзнањено да је православље највећи непријатељ НАТО-а
Владимир Вранић: ПРОТИВУСТАВНОСТ И НЕЛОГИЧНОСТИ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ
Закон не би требало да узима у обзир личне карактеристике и требало би да третира људе свакога понаособ (као појединце, као личности), а не као чланове група. Дакле, закон не би требало да се интересује о томе ко си.
In memoriam: ГОРАН ПЕТРОВИЋ (1961-2024)
Напустио нас је Горан Петровић, краљевачки, српски и светски писац посебног сензибилитета, брижан над сваком написаном речју и њеним сагласјем са осталим речима. Професор и […]
Никола Коља Пејаковић: ЖЕЛЕ ДА НАШЕ ВЕРОВАЊЕ У ИСУСА ХРИСТА ПРЕДСТАВЕ КАО ЗАТУЦАНОСТ И НЕЗНАЊЕ
– Говор на свечаној академији поводом Дана Републике Српске. ДАНАС је Дан Републике Српске, за неке само још један обичан дан, али за нас преважан, […]
Док анђели спавају: БОШКО МИЛОВАНОВИЋ
Гост најновијег издања емисије „Док анђели спавају“, коју више од тридесет година са успехом води Марина Рајевић Савић (последњих пар година на каналу Youtube) био […]
Зоран Туцаковић: О (ЈЕДНОЈ) ДЕФИНИЦИЈИ И (ПОСЛЕДИЧНОЈ) ПОЛЕМИЦИ
На крају сам поставио „шкакљива“ питања: Ако је читав свет илузија, а сазнање о томе само степеник ка „коренитом престанку идентитета и патње“, зашто морамо […]
In memoriam: ИЛИЈА ШЕКУЉИЦА (1934 – 2023)
Крајем октобра ове године у рајска насеља се преселио Илија Шекуљица, новинар и сатиричар, Ервеничанин и Книњанин, човек који је 1995. године са својом породицом доживео горку судбину прогнаника са родне груде
Марина Вулићевић: САТИРИЧАРУ СЕ НЕ КЛИЧЕ
Слике Домановићевих приповедака приказују претеране и изврнуте вредности које се славе: људи су одликовани због ствари због којих би требало да су у затвору, посланике […]
Никола Танасић: ПОСРНУЋЕ ДУХОКЛОНУЋА, ИЛИ ЈОШ ЈЕДНОМ О ТУЂИЦАМА И НЕОЛОГИЗМИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Прохујак, смућак, безтебност, ласноломна и многобројне друге речи, нашле су се на листи одабира за најбољу нову реч српског језика. За најбољу је одабрана реч духоклонуће
ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО ЂЕДО
Пре тачно три године, у осам часова и двадесет минута преминуо је један најважнијих свештеника Српске православне цркве митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић
Димитрије Јовановић: ЗНАЦИ ТУГЕ
Димитрије Јовановић, ЗНАЦИ ТУГЕ (песме); издање аутора; Краљево, 2023, 182 стр.; слика на насловници: Смиљка Јовановић; поговор: Зоран Туцаковић
Зоран Туцаковић: О ГРАНИЦАМА МАШТЕ И ПОИМАЊУ ПОЧЕТКА И КРАЈА
Довољно осетљив за прекор забринутог белутка, Димитрије остаје стамен пред вејавицом живота. Пријемчив за мирис љубичица, тужан због задаха трулежи који се шири, износи нама и самоме себи на увид и критичко вредновање категоричку тврдњу да је схватио крај, али да почетак још увек појмио није
Рада Стијовић: ПОНЕШТО О РАСПУШТЕНИЦИМА
Текст о распуштеници био је подстакнут негодовањем једне разведене жене што је зову распуштеницом и мојој жељом да објасним да је ова именица настала од придева „распуштен“