Св. Владика Николај: О РЕЧИМА И РАНАМА ХРИСТОВИМ

Сврши се мука, а живот тек настаје. Сврши се трагедија али не и драма. На реду је последњи, величанствени чин: победа смрти, васкрс, слава.

---

28. Писмо
Једном православном сестринству:
О СЕДАМ РЕЧИ ХРИСТОВИХ СА КРСТА

Хтели сте знати значење оних седам речи, што их је Господ изрекао са крста. Зар нису јасне?
Прва реч: Оче, опрости им јер не знају шта чине. Овим речима Господ је прво показао милост Своју према убицама Својим, чија Га злоба није остављала ни у крсним мукама. А друго прогласио је са врха Голготске стене једну доказану но никада неутувљену истину, наиме: да злотвори никада не знају шта чине. Убијајући праведника у ствари себе убијају док праведника прослављају. Газећи Божији закон они не виде жрвањ, који се невидљиво спушта на њих да их самеље. Ругајући се Богу они не виде како се њихова лица претварају у скотске њушке. Опијени злом они никад не знају шта чине.

Друга реч: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају. Ова реч упућена је покајаном разбојнику на крсту. Врло утешна реч за грешнике, који се бар у последњем часу покају. Милост је Божија неисказано велика. Господ врши Своју мисију и на крсту. До последњег даха Он спасава оне који покажу и најмање воље да се спасу.
Трећа реч: Жено, ето ти сина. Тако рече Господ Својој светој Матери, која стајаше под крстом душе распете. А Јовану апостолу рече: ето ти мајке. Ове речи показују синовску бригу, коју свак дугује родитељима. Гле, Онај који је дао људима заповест: Поштуј оца својега и матер своју, сам испуњава Своју заповест до последњег часа.
Четврта реч: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио? Ове речи исказују колико немоћ природе људске толико и видовитост. Јер човек страда. Но има ту једна тајна испод бола човечјега. Гле, једино ове речи могле су да разбију јерес, која је у доцнијим временима потресала цркву, а која је неправилно учила, да је Божанство страдало на крсту. Међутим, вечни Син Божији зато се и ваплотио као човек, да би као човек телом и душом могао у даном тренутку пострадати за људе и умрети за људе. Јер да је Божанство у Христу страдало, значи да је Божанство у Христу и умрло. А то се не да никако ни замислити. Удубите се што јаче у ове велике и страшне речи: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?

Пета реч: Жедан сам. Крв Му се излила. Отуда жеђ. Сунце са запада већ Га је ударало у лице, и удружено са другим мукама пекло Га страшно. Природно да је жедан. Но, о Господе, да ли си заиста жедан воде или љубави? Да ли си жедан као човек или као Бог, или и једно и друго? Ево легионар римски додаје Ти сунђер умочен у сирће. Једна капља милости, коју си осетио од људи за три сата вишења на крсту! То римски војник ублажава грех Пилатов – грех Римскога царства – према Теби, ма и сирћетом. Зато ћеш Ти разорити Римско царство, али ћеш на његово место ново сазидати.
Шеста реч: Оче, у руке Твоје предајем дух мој. То Син предаје дух Свој у руке оцу Своме. Да се зна, да је од Оца дошао а не самовласно, како су Га Јевреји оптуживали. Но још су ове речи изговорене и зато, да би чули и разумели будисти, питагорејци, окултисти и сви они философи који баснослове о сељењу душа умрлих људи у друге људе, или у животиње, или у биљке, или у звезде и минерале. Одбаците све ове фантазије па погледајте, куда одлази дух умрлог праведника: Оче, у руке Твоје предајем дух мој!

Седма реч: Сврши се. То не значи сврши се живот. Не; него сврши се мисија искупљења и спасења рода људског. Сврши се, и запечати се, крвљу и смрћу на земљи, божанско дело јединог истинитог Месије људи. Сврши се мука, а живот тек настаје. Сврши се трагедија, али не и драма. На реду је последњи, величанствени чин: победа смрти, васкрс, слава.

29. Писмо
Школованој девојци:
О ПЕТ РАНА ИСУСОВИХ

Пишеш ми, да си чула од старих жена неку „бајку“ о пет рана Исусових, па питаш, како је та бајка постала?
Авај, кћери, читај Нови Завет! Авај, Срби, не срамотите се пред небом и земљом непознавањем вере своје! Оставите на страну сва друга учења и читања док прво не научите оно што је најважније и најспасоносније. Прво долази наука о вери, па онда остала учења. У Енглеској свак чита Свето Писмо Божије. И државници и политичари и књижевници и обични радници труде се увек да своје говоре, беседе, чланке, књиге, посоле речима из Светога Писма. Да божанским речима потврде и украсе своје људске речи као дијамантима ђердане од стакла.
А пет рана Исусових нису речи него страшна стварност. Зато их треба боље знати него и речи. Две ране на рукама, две ране на ногама, једна у ребрима. Свих пет рана од црнога гвожђа, још од црњег греха људског. Прободене руке, које су благосиљале. Прободене ноге, које су ходиле и водиле јединим правим путем. Прободене прси, које су из себе пресипале огањ небеске љубави у охладнеле прси људске.

Допустио је Син Божији, да се Њему железом прободу руке због греха многих руку – шуме од руку – које су убијале, крале, палиле, грабиле, замке правиле, насиље чиниле. И да се Њему прободу ноге због греха многих ногу – шуме од ногу -које су на зло ходиле, невиност заводиле, правду угњетавале, светињу прљале, доброту газиле. И да се Њему прободу прси због многих окамењених срца – камењара од срца – у којима се рађала свака злоба и свако безбоштво, и хулне помисли, и скотске жеље; и у којима су се кроз све векове ковали паклени планови брата против брата, суседа против суседа, људи против Бога.
Прободене руке Исусове – да се свачије руке исцеле од грешних дела. Прободене ноге Исусове – да се свачије ноге одврате од грешних путева. Прободене прси Исусове – да се свачије срце опере од грешних жеља и мисли.
Кад је грозни Кромвел, диктатор Енглеске, почео одузимати имања од манастира и манастире затварати, пошла је по енглеској земљи једна хучна литија од неколико стотина хиљада људских бића у знак народног негодовања. Напред су ношени барјаци са натписом: пет рана Исусових, и певане су духовне песме и служене службе Божије по пољима. Уплаши се грозни диктатор веома; и више се уплаши од оних барјака него ли од чега другог; па се умери у насиљу своме.
Пет рана Исусових нека те науче, девојко, да прикујеш пет својих чула за живога Бога.

Пет рана Исусових – пет извора крви пречисте, којом је окупан род људски, освећена земља. На тих пет извора истекла је сва крв Праведника, све до последње капи. Чудотворни Господ, који је знао умножити хлеб, и са пет хлебова нахранити 5.000 гладних, умножава непрестано ту пречисту крв Своју, те њоме храни и поји на хиљаде олтара, многе милионе верних. То је Света Причест, кћери Исусова.
На Велики Петак прислони се душом уз Пресвету Богомајку под крстом, да би и тебе окупала она животворна крв из пет рана Исусових. Да би очишћене и оживљене душе могла у Недељу, са Мироносицама, весело узвикнути: Христос васкрсе!

Наслов, изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: Мисионарска писма – Веронаука живота (Епархија Шабачка; Шабац, 2016)