Category: ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ

ПОЛОЖАЈ СРПСКОГА ЈЕЗИКА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ИЗАЗОВИ, ПРОБЛЕМИ, РЕШЕЊА

Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)

Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед

Драган Лакићевић: МАЈЦИ СЕ ПИШЕ ЋИРИЛИЦОМ

У домаће васпитање спадају и учење и владање – и сугестија да ваља знати и стране језике и њихова писма: владати тим писмима, али и собом… Али и наук да је основно писмо: наше и најсавршеније – једно. На том писму настала је сва наша духовност. По том писму, ми смо – ми

Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА

Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?

Часлав Копривица: „ОСЈЕЋАЈНОСТ“ БЕЗ РАЗУМА или О НЕОТОТАЛИТАРНИМ ПРИЈЕТЊАМА ИЗ ЗАКОНСКОГ КАНОНИЗОВАЊА „РОДНЕ ИСТИНЕ“ У СРБИЈИ

Српски језик је наш језик, дакле језик свих нас, а није само њихов, наиме шачице полноидентитетски оптерећених особа, чија је добронамјерност према „остатку“ српског друштва – ако имамо у виду друге аспекте и теме њиховог јавног дјеловања – увелико упитна

Горан Максимовић: ОПОМИЊУЋА СТУДИЈА СЕЋАЊА (интервју)

Подједнако у прошлости и садашњости, књижевност је имала, има и имаће увијек исту драгоцјену мисију да свијет учини бољим и љепшим мјестом за живот, а човјека подстакне да трага за естетским и етичким задовољствима, самим тим и за оним најбољим у своме бићу, за добротом и љубављу

Миро Вуксановић: БЕСЕДА О СРПСКОЈ ЋИРИЛИЦИ

Пожелео сам, дакле, да саставим овакав прилог, свечан у чињеницама, дубок у помињаним годинама, омеђашен метафоричким називима и именима заслужних, све тако у славу ћирилице, што је прави разлог, пожељан да буде повећаван и учестан, али и у одбрану ћирилице, јер би требало јасно рећи, ако то може било коме бити јасно, како је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе

Никола Маловић: ДЕО НАШЕГ КОДА

Установио сам да исти писац не размишља на исти начин пише ли латиницом или ћирилицом. Писати на ћирилици значи и мислити на ћирилици, значи проналазити стално начин како да море онога што је детерминисано латиницом објаснимо ћириличним писмом

Никола Танасић: КОЈИМ ТАЧНО ЈЕЗИКОМ ГОВОРИШ АКО ГОВОРИШ СРПСКИ?

Замислите српску верзију „Умри мушки” у којој главни јунак говори као Нишлија, а префињени терориста као загребачки пургер? Не иде? Наравно да не иде, јер би искомплексирана домаћа елита у Србији од тога направила скандал

Мухарем Баздуљ: ДОЂУ ТАКО ВРЕМЕНА КАД СЕ МРТВИ АНДРИЋ ЈАВИ ИЗ ЈОХАНЕСБУРГА

Кад би се међу пролазницима на улици спровела анкета која је најпознатија реченица коју је написао Иво Андрић, основано сумњам да би убедљиво победила реченица: „Дођу, тако, времена када памет зашути, будала проговори, а фукара се обогати!“