Бошко Љ. Миловановић: МАЛИ ПРИНЦ КАО ОБЈЕДИНИТЕЉ ЦИЉЕВА И ИСХОДА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Мали Принц има оно најглавније, интуитивно знање, које није до краја пробуђено проласком путевима сазнања. „Реалност” коју открива посетом астероидима 325–330 и атерирањем на Земљу веома га чуди и разочарава, али он у себи поседује изузетан одбрамбени механизам: урођени осећај исправности, снагу љубави и осећај за добро.

Владимир Димитријевић: ОДЛЕЋУ УНЕПОВРАТ ЧУДЕСНЕ РЕЧИ ОВОГА ЈЕЗИКА

У јатима одлазе наши птићи, деца наша, али има још један бол: у јатима нас напуштају и наше лепе и паметне речи. И то не само у иностранству, где се забораве јер се ретко кад користе. Него, овде, у Србији, одлећу унеповрат чудесне речи овога језика

Владан Јовановић: НА­РОД­НА ИЗ­РЕ­КА „И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ” У ХРИ­ШЋАН­СКОЈ СЕ­МАН­ТИЧ­КОЈ ИН­ТЕР­ПРЕ­ТА­ЦИ­ЈИ

У са­др­жа­ју ове на­род­не из­ре­ке вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић је уо­чио хри­шћан­ски (пра)кон­текст, уте­ме­љен на ве­ри у Бож­ји про­ми­сао пре­ма ко­јем Бог „упра­вља све­том, по­др­жа­ва­ју­ћи сла­би­је­га, су­зби­ја­ју­ћи ја­че­га, и одр­жава­ју­ћи при том чу­де­сну хар­мо­ни­ју жи­во­та, та­ко да су и ву­ци си­ти и ов­це на бро­ју”

Огњен Војводић: СОВЈЕТСКА ДУБОКА ДРЖАВА И РУСКИ РАТ ЗА РУСИЈУ

Совјетска Украјина је хибридна творевина СССР-а креирана ради распарчавања Русије, као што је у Југославији Косову и Метохији, области Србије, наметнут статус покрајине као посебне федералне јединице ради одвајања од Србије

Драгољуб Збиљић: НИКО НИЈЕ ОДУЗЕО САНУ-у ОБАВЕЗУ ДА БРИНЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ

У српској језичкој науци не може бити напретка док се не изврши научно проветравање и научно лустрирање језичких институција па и оних које раде у оквиру САНУ. А то још није учињено

Марина Мирковић: КЊИГА КОЈА РУШИ ЗАБЛУДЕ (А НЕ РУШИ КУЋЕ)

Обимом невелика књига Павла Ћосића, интригантног имена „Језичке недоумице – заблуде и митови“, у заједничком издању „Прометеја“ и „Корнета“, подигла је у нашој јавности буру и пре но што је одржана њена промоција у УКС

Душка Кликовац: О ГЛАГОЛУ „ТРЕБАТИ”: ТЕОРИЈА, УПОТРЕБА И НОРМА

Норма је толико инсистирала на безличним облицима да су они постали једно од мерила за нечију писменост: нико ко иоле држи до свог интелектуалног угледа, одн. имиџа образованог човека неће себи дозволити да каже „ја требам да дођем“, него обавезно „ја треба“ (иако не каже „ја иде“ или „ја мора“ него „ја идем“ и „ја морам“)

Душка Кликовац: КАД ВЕЗНИК „ДОК” ИМА СУПРОТНО ЗНАЧЕЊЕ?

Супротно значење везника ‘док’ тесно је повезано с његовим медијалним положајем. А кад ипак стоји на почетку реченице, неки други фактор укида могућност временског читања. Најчешће је то различито време у којем се ситуације одвијају

МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача

ПОЛИТИЧКИ ЈЕЗИЦИ ПРОТИВ СРПСКОГ (Одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређивање образовања и васпитања)

Нико ко се иоле у лингвистику разуме не може порећи да је у основи свих данашњих језика, и српског као лингвистичког и хрватског, и босанског / бошњачког и црногорског као политичких језика – Вуков српски књижевни језик

Александар Милановић: ФИРМОПИСАЦ ЈЕ ПОБЕДИЛА

Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом