Проф. др Радмило Маројевић о србистици, етногенези, глотогенези и културном идентитету Срба
Проф. др Радмило Маројевић: СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ НАЈАРХАИЧНИЈИ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
Категорија: ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ
ИК „Дабар“ и братство манастира Светог Николаја: СВЕТОСАВЦИ, СВЕТОСАВЉЕ И СВЕТИ САВА
Текст који је пред вама настао је као одговор на текст Кривотворење „Српског Јеванђеља“ аутора Милослава Рајковића јер смо грубо прозвани...
Милослав Рајковић: КРИВОТВОРЕЊЕ „СРПСКОГ ЈЕВАНЂЕЉА“
Зашто је превод Сарајевског преписа Законоправила Светога Саве у издању Митрополије дабробосанске издавачки и научни промашај, а не „подухват...
Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ
Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.
Првослав Радић: ПРИЗРЕНСКО – ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У САВРЕМЕНОЈ БАЛКАНСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ
Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског...
Драгољуб Збиљић: ТВ ВОДИТЕЉКЕ РЕФОРМИСАЛЕ ВУКА
Онима који знају мало више историју српског језика и писма, тај нови глас може личити на „мукли глас“ који...
Рада Стијовић: ДВОСТРУКА НЕГАЦИЈА У ЈЕЗИКУ
Андрићев пример: „Никад неупотребљен предмет“. За њега важи правило о двострукој негацији која не даје позитиван резултат. Тако кажу...
Рада Стијовић: ПРАТИ РУКЕ
Овај често понављани савет подсетио нас је и на једно другачије, метафорично значење израза прати руке, а то је...
Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕНѢ ЄЗИКА СРБСКОГ ПО НОВОЙ РЕФОРМИ
Докле годъ єдни успишемо дѣте, други дете, трећи дите, четврти диєте, а пети ђете, нигда єдне литературе кодъ насъ не би; него ће насъ оно проклетство, коє неслогомъ зовемо, іоштъ даље и даље раздѣлявати, слабити, и таманити.
Вадим Рибин: ОПЕТ СЕ ПОВЛАЧИМО?
Прелазак са црквенословенског на руски у Богослужењу било би, са становишта језичке политике, повлачење без борбе. Смањујући употребу црквенословенског језика у Богослужењу ми предајемо положаје православља
Рада Стијовић: СПАСИТИ И ОДМАРАТИ
У говорној пракси неретко се срећу примери типа: Морам мало да одмарам, Одмарао си цео дан, време је да...
Слободан Самарџић: СРЕЛЕ СЕ ЈЕДНОМ СОЦИОЛОШКИЊА, ПОЛИТИКОЛОШКИЊА И ПСИХОЛОШКИЊА
Ух, никада нисам написао ружнији наслов. Али, он само долази од ружења језика из политичких разлога У овом случају...
Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ
Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење „љубазан, учтив, попустљив, великодушан“, а да је у новије...
Радован Дамјановић: ДА ЛИ СУ ИСТОРИЈУ СРБА И РУСА ФАЛСИФИКОВАЛИ И САКРИЛИ ЗАПАДНИ ИСТОРИЧАРИ
Анатолиј Кљосов писац је ове књиге „Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију“ јасног наслова и неодређеног жанра. Управо та мешавина...
Рада Стијовић: НЕ ОДРИЧИМО СЕ СВОГА
Именицу „изведба“ употребљавају познати српски лингвиста Миливој Павловић и знаменити писац Исидора Секулић. Забележена је у часописима „Морнарички гласник“ (1933), ...
Рада Стијовић: КРОАТИЗМИ У НАШИМ МЕДИЈИМА
„У Србији се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно“, каже се у тексту. Међутим, и угодно...
Драган Буковички: БИТАНГЕ И ШАРОМИГЕ
Рѣчник новог доба
Душко М. Петровић: ЛАТИНИЦА ЈЕ ПИСМО ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА
Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика. Из латинице, која...