Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача
Нико ко се иоле у лингвистику разуме не може порећи да је у основи свих данашњих језика, и српског као лингвистичког и хрватског, и босанског / бошњачког и црногорског као политичких језика – Вуков српски књижевни језик
Најзад, ко финасира рад на речнику с/х језика? Грађани, посредством буџета. Није нормално да грађани финансирају нешто што директно поткопава њихов идентитет, њихову културу, њихов језик
Постоји, дакле, могућност да овај израз два века употребљавамо онако како му испрва није било суђено у српској култури и традицији
Откуда оваква неписменост, да уз субјекте у мушком роду стоје предикати у женском? Отуда што се идеолози, играјући се језичког инжењеринга, згражавају над речју Туцаковићева (и, не дај боже, речју Туцаковићка), као над језичким реликтом мушке доминације, згражавају далеко више него над граматичком дегенерацијом
Прича се како ће и “Почетак буне против дахија” олатиничити… Боже мили, чуда великога!
Исказ “радити добар посао” може да изазове недоумицу – да ли је посао ваљан или актер добро ради, па га не би требало употребљавати
У српском језику се женини родитељи најчешће називају таст и ташта. Ово су свесловенске и прасловенске речи за изражавање сродства
То што српским језиком говоре и народи са другим националним именима није никакав преседан. Али је парадоксално то што се само српском језику приписују друга национална имена
Хрвати и Словенци ћирилицу никад нису прихватили, али Срби су се, зарад утопистичке магле, олако одрицали свог културног наслеђа
Законом о родној равноправности се под плаштом антидискриминације спроводи дискриминација једног дела становништва Републике Србије, по свему судећи већине (оног дела који не жели да се декларише као носачица, говорница, руководитељка, фармерка, падобранка, геодеткиња и сл.)
Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед
У домаће васпитање спадају и учење и владање – и сугестија да ваља знати и стране језике и њихова писма: владати тим писмима, али и собом… Али и наук да је основно писмо: наше и најсавршеније – једно. На том писму настала је сва наша духовност. По том писму, ми смо – ми
Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?
Српски језик је наш језик, дакле језик свих нас, а није само њихов, наиме шачице полноидентитетски оптерећених особа, чија је добронамјерност према „остатку“ српског друштва – ако имамо у виду друге аспекте и теме њиховог јавног дјеловања – увелико упитна
Подједнако у прошлости и садашњости, књижевност је имала, има и имаће увијек исту драгоцјену мисију да свијет учини бољим и љепшим мјестом за живот, а човјека подстакне да трага за естетским и етичким задовољствима, самим тим и за оним најбољим у своме бићу, за добротом и љубављу
Пожелео сам, дакле, да саставим овакав прилог, свечан у чињеницама, дубок у помињаним годинама, омеђашен метафоричким називима и именима заслужних, све тако у славу ћирилице, што је прави разлог, пожељан да буде повећаван и учестан, али и у одбрану ћирилице, јер би требало јасно рећи, ако то може било коме бити јасно, како је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе