Св. Владика Николај: О ВАСКРСЕЊУ ХРИСТОВОМ

Када трезвени, чисти и свети сведоци тврде да знају да је Христос васкрсао, ја радосно примам њихово сведочанство као истинито. А кад нечисти, неправедни и несвети одричу Христово васкрсење, тиме они оснажују сведочанство оних првих, и мене још више утврђују у истинитост васкрсења Господа мога.


Св. Владика Николај (Велимировић)

24. Писмо
Једној побожној породици која пита:
Како је Христос васкрсао

Зар није доста знати да је Христос васкрсао? Зашто себе мучити питањем: како је васкрсао? Но то из вас пита љубав и усхићење, а не, никако, сумња; зато ми је мило и овакво питање ваше, драги моји.
Као што сунце у Азији наједанпут изађе, и дан заузме место ноћи. Као да додирнете електрично дугме у мрачној одаји, и наједанпут – светлост. Слично томе је било и васкрсење Господа из смрти у живот. Нечујно и тренутно.
Или ви и даље радознало питате: како? Онако, мислим, како се на прапочетку стварања света јавила светлост у свеопштој тами. Груби људи мисле: каква ли је то морала бити страшна фабрика, која је произвела светлост у свету? и каквог ли су обима морале бити машине у тој фабрици? и колико ли је милиона коњских и слоновских снага требало да тера те машине? и колико милиона и милиона година док се најзад светлост није искресала? Никаква фабрика, никаква машина, никакви милиони снага ни милиони година, уопште никакав напор. Него само једна моћна реч, и светлост се јавила и испунила сав свет. И рече Бог: нека буде свјетлост; и би свјетлост. Чак и не рече реч да се чује, него само помисли. Јер помисао Божија је исто што и реч. И помисли Бог да буде светлост; и би светлост. Дакле, нечујно и тренутно.

Такво је било и васкрсење Христово. Тако се јавила ова нова светлост, која је разумним људима обасјала духовни свет. Као год што је она физичка васионска светлост објавила свима очима овај физички свет, тако је и светлост васкрса Господњега објавила свима разумним људима онај духовни свет, домовину бесмртних духова. Због тога ова светлост нимало није мања од оне светлости. И једна и друга пак јавиле су се нечујно и тренутно, по свемоћној вољи Творчевој, по свемудром плану Његовом, по неисказаној милости и љубави Његовој.
Ви сте чули, како даровити људи стварају велика и генијална дела са чудном лакоћом и брзином. А како ли тек Дародавац свих дарова, Творац свих генија! Зар нисте читали, с каквом је лакоћом и брзином васкрсао Господ Јаирову ћерку, па сина удовице у Наину, па Лазара у Витанији? Рече реч – и би! Јер у Бога је све могуће што рече, управо што и помисли. Тако је Христос и Себе васкрсао. Још лакше и брже. И без речи.

А сада вас ја молим, драга децо, кад знате да је Господ васкрсао, занимајте се више питањем, како ћете и ви заслужити васкрсење. Да би Он и вас васкрсао.
Јер Он је васкрсао Себе ради вас; да посведочи, да ћете и ви васкрснути кроз Њега, и бити слични Њему у слави и красоти вечној.
Поклоните се, дакле, васкрслом Господу, и запојте песму јутарњу:
Васкрсење Твоје Христе Спасе
Анђели поју на небеси,
И нас на земљи удостој:
Чистим срцем Тебе славити!


27. Писмо
Пријатељима у једној болници о томе
ко мени сведочи да је Христос васкрсао

Сведочи ми моја савест пре свега. Потом и разум и воља. Савест ми говори: онолика Христова страдања за добро и спас људи ничим се не би могла наградити осим васкрсењем и славом неземаљском. Неисказана страдања Праведника крунисана су неисказаном славом. То мени даје задовољење и мир. – Разум ми мој говори: без сјајне васкршње победе цело дело Сина Божијега остало би у гробу, цела Његова мисија промашена. – Воља ми моја говори: васкрсење Христово спасава ме од колебљивог тетурања између добра и зла, и управља ме одлучно на пут добра. И још ми оно светли на том путу, и даје ми полет и снагу.

Осим та три гласа, која из мене мени једно исто сведоче, ту су ми и поуздани сведоци ван мене. Ту су славне жене мироносице, ту дванаест великих апостола, ту и пет стотина других сведока; сви који га по Васкрсу гледаху и слушаху, не у сну него на јави, и не за један минут него кроз пуних четрдесет дана. Сведочи ми и онај огњени Савле, највећи јеврејски гонитељ хришћана; сведочи ми, да је он видео светлост васкрслог Господа усред бела дана, и да је чуо глас Његов, и да је послушао наредбу Његову. Овога сведочанства Павле се није хтео одрећи ни после 30 година, чак не ни у оном часу када се у Риму Неронов мач спуштао на главу његову. Сведочи ми и свети Прокопије, војвода римски, који беше кренуо да уништи хришћане у земљама источним, и коме се на путу изненада јави живи Христос и обрати га Себи. Па место да Прокопије сече хришћане, сам се даде драговољно посећи за Христа. Сведоче ми још хиљаде мученика Христових, у тамницама, на губилиштима, кроз векове и векове, од мученика јерусалимских, до мученика балканских, па све до наших дана, до најновијих мученика московских.

Сведоче ми и све праведне и добре душе, које сретам често у животу, и које се радују кад чују о васкрсењу Христа из мртвих. То одговара њиховој савести, потреса им душу, радује им срце.
Сведочанство примам и од грешника и ненависника Христових. Самим тим што они као грешни и злобни одричу Христов васкрс ја добијам уверење о супротном. На сваком суду пита се о владању сведока, и према томе се мери вредност њиховог сведочанства. Када трезвени, чисти и свети сведоци тврде да знају да је Христос васкрсао, ја радосно примам њихово сведочанство као истинито. А кад нечисти, неправедни и несвети одричу Христово васкрсење, тиме они оснажују сведочанство оних првих, и мене још више утврђују у истинитост васкрсења Господа мога. Јер што они одричу, одричу по злоби а не по знању.

Сведоче ми још и многи народи и племена, што вером у васкрслог Христа сами васкрснуше из дивљаштва у просвећеност, из ропства у слободу, из каљуге неморала и умне помрчине у светлост деце Божије. И васкрсење српскога народа сведочи ми о васкрсењу Христовом.
Та и сама та реч васкрсење из мртвих сведочи ми то исто. Јер без васкрсења Христова не би било ни те речи у језику људском. Кад је Павле први пут изрекао ту реч у културној Атини, Атињани су били изненађени и збуњени.

И тако, децо Божија, ја вам отпоздрављам: Ваистину, Христос васкрсе!

Наслов, изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: Мисионарска писма – Веронаука живота (Епархија Шабачка; Шабац, 2016)

(Visited 512 times, 1 visits today)

One thought on “Св. Владика Николај: О ВАСКРСЕЊУ ХРИСТОВОМ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *