Рада Стијовић: ДВОСТРУКА НЕГАЦИЈА У ЈЕЗИКУ

Андрићев пример: „Никад неупотребљен предмет“. За њега важи правило о двострукој негацији која не даје позитиван резултат. Тако кажу и граматике, а тако пишу и други добри писци

---

Обратио ми се мејлом наш уважени новинар и књижевник Бошко Ломовић подсећајући ме на нашу својевремену полемику око употребе предлога знатно и значајно: „Тада сте ми навели наше велике писце који су се користили прилогом значајно да би изразили мноштво, количину. Тачно је то, али и код великана (или њихових лектора) има ‘лапсуса'“, пише господин Ломовић и наводи пример из Андрићеве приповетке „Бифе Титаник“: „Агата плане новим бесом и гађа га новом снагом неким дотле у тучи никад неупотребљеним предметом“, уз коментар: „Као што у математици два негативна броја, помножена међу собом, увек дају позитиван – минус пута минус једнако је плус – тако и у језику важи правило да је двострука негација увек афирмација. У наведеном опису туче имамо две негације: никад и неупотребљеним. Следећи логику и математике и језичког правила, Агата је гађала Мента у тучи увек употребљеним предметом“. „Далеко сам од помисли да нобеловца подучавам језику; он то боље, ако не и најбоље, зна од свију нас. Али, тешка срца, остајем при своме.“

Одговорићу речима господина Ломовића – тешка срца остајем при своме – на језику Иве Андрића сви се поуздано можемо учити лепом, богатом, садржајном и правилном књижевном језику.

Истина је да у математици двострука негација даје позитиван резултат. У језику, међутим, не мора да буде тако, а обично и није. Када на питање: „Како си?“ добијемо одговор с двоструком негацијом: „Нисам никако“, то свакако неће значити: „Добро сам“, већ управо обрнуто: „Лоше сам“. Истина, фраза „Нисам никако“ могла би се исказати (мада није уобичајено) и „Никако сам“, али у реченицама типа: „Нико није дошао“ или „Никога нисам видела“ не може се изоставити ниједна негација, а да се сачува смисао исказа и дух српског језика (не може: „Нико је дошао“).

Јављају се у српском језику и реченице у којима се две негације поништавају. Пример: „Немој да не дођеш“ значи: „Свакако дођи“. Међутим, далеко чешће двоструке или вишеструке негације („Ја никада нигде ни са ким нисам ни о коме ништа говорила“), ма како изгледале необично, сасвим су у природи српског књижевног језика, као и у природи осталих словенских језика.

Ово је све речено да се покаже како математичка и језичка логика не морају бити подударне и у српском језику најчешће нису. Да се вратим на Андрићев пример „никад неупотребљен предмет“. За њега важи правило о двострукој негацији која не даје позитиван резултат. Тако кажу и граматике, а тако пишу и други добри писци. Слично је и са спојевима: никад непрежаљен, ничим неизазван, нигде незабележен и др. Ако бисмо га преобликовали у реченицу, свакако бисмо употребили двоструку негацију: „предмет који никад није употребљен“.

Навешћу неколико примера из литературе: Турска се бјеше … упела да покори никад непокорену Црну Гору (Нићифор Дучић); Школа у Бољковцу подигнута је на подводном месту а ничим необезбеђена (Милан Ђ. Милићевић); Рабаџија вуче црвени, ничим непокривени сандук сиромашков (Ђорђе Поповић); Црне птице … играју по евенкама и зобају увек иста и никад непозобана зрна грожђа (Бранимир Ћосић); Господин Сима Змај је тврдио да Ландина брада шири комунизам и да узнемирава једну патријархалну и ничим незагађену националну средину (Антоније Исаковић); Време празно, ничим неиспуњено … чини нам се дуго, досадно (уџбеник психологије).

Истина је да се у овом типу примера помало изгубио осећај за двоструку негацију карактеристичну за српски језик и да се често чују примери типа: ничим изазван, никад прежаљен, никад употребљен. Да ли ће то у догледно време преовладати у језику, па и бити нормирано, остаје да се види. Засад то не припада стандарду српског језика.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 4. април 2020;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)