Категорија: ТЕКСТОВИ

Бранко Анђић: ВАУ, АУЧ, УПС – ЈАО, УХ, ОПА

Језик којим говоримо као да више нико не чува од муцавих помодара, незналица употребе предлога, насилних кованица, извештачених и непотребних туђица и, наравно, катастрофалног наглашавања које је већ увелико освојило и јавне трибине, округле и четвртасте столове, радио и телевизију

Тајана Потерјахин: АНТРОПОЛОГИЈА У СРБИЈИ: ИЗМЕЂУ ПОТРЕБЕ И ЗЛОУПОТРЕБЕ

Између ове две крајности – преке потребе за антропологијом и њене политичке корумпираности, дочекујемо и овогодишњи упис матураната на факултете… Механизми функционисања друштва интригирали су […]

Алина Иванова: НАУЧНИЦИ ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА БРАНЕ ИСТИНУ О БОРБИ ПРОТИВ НАЦИЗМА

У Ростову на Дону одржана Пета сверуска научна конференција с међународним учесницима под називом Велики Отаџбински рат у историји и сећању народа југа Русије: догађаји, […]

Сава Росић: ПО СВРШЕТКУ „БОРБЕ СЛОНОВА“

Руси имају узречицу „што је Немцу добро, Русу је смрт“. Одавно сам схватила да оно што нам са Запада најтоплије препоручују нипошто не треба прихватати (и обрнуто). А не једном је обзнањено да је православље највећи непријатељ НАТО-а

Владимир Вранић: ПРОТИВУСТАВНОСТ И НЕЛОГИЧНОСТИ ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ

Закон не би требало да узима у обзир личне карактеристике и требало би да третира људе свакога понаособ (као појединце, као личности), а не као чланове група. Дакле, закон не би требало да се интересује о томе ко си.

Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)

Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.

Марија Рјаховска: ИКОНА И ЛОПАТА (одломци)

Крст, смрт, крв, Срб: свака од тих речи подсећа на кратки фијук сабље у ваздуху — па секла она туђу главу или твоју сопствену. Речи које означавају оно најважније и најнеминовније уопште су лишене самогласника, као да би већ својим звучањем да поразе и припреме оног ко их произноси на неизбежну суровост живота…

Никола Коља Пејаковић: ЖЕЛЕ ДА НАШЕ ВЕРОВАЊЕ У ИСУСА ХРИСТА ПРЕДСТАВЕ КАО ЗАТУЦАНОСТ И НЕЗНАЊЕ

– Говор на свечаној академији поводом Дана Републике Српске. ДАНАС је Дан Републике Српске, за неке само још један обичан дан, али за нас преважан, […]

Зоран Туцаковић: О (ЈЕДНОЈ) ДЕФИНИЦИЈИ И (ПОСЛЕДИЧНОЈ) ПОЛЕМИЦИ

На крају сам поставио „шкакљива“ питања: Ако је читав свет илузија, а сазнање о томе само степеник ка „коренитом престанку идентитета и патње“, зашто морамо […]

ЋИРИЛИЦА: ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ (Интервју са Синишом Стефановићем)

Упркос чињеницама које су пред очима сваком ко хоће да гледа, српска дебата о стандарду писма не води се о кључном питању: о суверенитету српске државе-културе, које је утемељио Св. Сава.

Имран Н. Хосеин: ЈЕЏУЏ И МЕЏУЏ У КУР’АНУ И ХАДИСУ

Сматрамо да ће свијет убрзо бити суочен са појавом европске Државе Израел (Израела којег је створио европски ционистички покрет) као суперсиле која ће замијенити Британију и САД на мјесту водеће свјетске силе

Никола Танасић: ПОСРНУЋЕ ДУХОКЛОНУЋА, ИЛИ ЈОШ ЈЕДНОМ О ТУЂИЦАМА И НЕОЛОГИЗМИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Прохујак, смућак, безтебност, ласноломна и многобројне друге речи, нашле су се на листи одабира за најбољу нову реч српског језика. За најбољу је одабрана реч духоклонуће

Зоран Туцаковић: О ГРАНИЦАМА МАШТЕ И ПОИМАЊУ ПОЧЕТКА И КРАЈА

Довољно осетљив за прекор забринутог белутка, Димитрије остаје стамен пред вејавицом живота. Пријемчив за мирис љубичица, тужан због задаха трулежи који се шири, износи нама и самоме себи на увид и критичко вредновање категоричку тврдњу да је схватио крај, али да почетак још увек појмио није

Иван Буњин: ЛУДИ СЛИКАР

Ломио је и са грозничавом журбом тресућим се рукама изнова ножем оштрио бојице. Свеће су догоревале, накапавале, цуриле преко усијаних свећњака и још врелије пламсале поред његовог лица, на коме су дуж образа висиле мокре власи