Дмитриј Биков: А ЈА БИХ У УСТАВ УПИСАО БОГА…

Дмитриј Биков је руски писац, публициста, прѣводилац, књижевни и филмски критичар, водитељ. Као политички дѣлатник опозиционо је настројен према федералној власти у Русији и прѣдсѣднику Путину. Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.


Дмитриј Биков

А ја бих у Устав уписао Бога.
И нѣје то плашња, нити лукавштина,
Већ просто у сваком Уставу је много
Тога чега нѣма, ал начелно има.

Предмети свеопште пакости до неба —
Права и слободе, све те тричарије,
Примѣри свега што бити не трѣба —
Ал начелно трѣба, но у пракси није.

Да, ја бих у Устав унѣо и Бога.
Нѣ видим у томе нѣки проблем голем.
Без Бога је већ све нѣкако убого,
Као дом напуштен, ко храм без куполе.

Нѣк нас атеисти злурадо осуде —
Помрачи се његов разум занавѣк —
Али нѣк Он макар у Уставу буде,
Кад Га у Русији нѣма ни за лѣк.

Да, уписао бих у Устав и Бога,
Баш ту гдѣ су наше дужности и права,
Јер ја објашњења нѣ видим другога
Како је Русија још жива и здрава.

Нѣ ради попова, нѣ ради почасти,
Нѣ ради молебни, нит ради побѣда —
Око Русије се само Он и пашти:
Отаџбини јемац нѣ оста ниједан.

Бога нам у Устав дај, за име свѣта!
У ваздуху гусне од Китежа* звон.
Сви ми осѣћамо ближење расплета,
И у том расплету десиће се Он.

Кад трпило најзад пукне Васиони
Па све ово рухне, плине попут дима,
Остаће закључак, прост и осиони:
Мишљасте, нѣма Га — а ипак Га има.


* Китеж — по старовѣрској руској легенди, нѣвидљиви град на обалама језера Старојар, покрај рѣке Љунде, у Нижегородској области, који могу видѣти само праведне, чисте душе.

Посрбио: Драган Буковички

Изворник: Нова газета

(Visited 43 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, УМѢТНОСТ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *