Анђелко Заблаћански: ПЕСМЕ ПОСВЕТНИЦЕ

О, колико боле мог рода вековни неспокоји…


Анђелко ЗАБЛАЋАНСКИ

ЕПИТАФ  

Лази Костићу  

о, ви господине луди, неописиви
шта ваше речи траже у њеној коси
одавно сте мртви, а веома живи
и коме инат у вама дуго пркоси  

о, ви љубавниче луди, неухватљиви
како ваш живот је увек иза смрти
како сте тако прави и кад сте криви
зашто у њеном билу ваш ум се врти  

о, ви песниче луди, недодирљиви
зашто на њеним ружама цвета ваша јесен
и кад пролећем јој се вуку облаци сиви
како да поверује у ваш лик занесен  

2. новембар 2020.     

Споменик Лази Костићу у Сомбору

ТРАЖИМ  

Десанки Максимовић  

Не остављај ме саму
сред немузикалне светине,
могу ме повести путевима без вида
у најгушћу таму,
не остављај ме ту где за стих се не гине:
међу песницима без стида.  

Не остављај ме без тајне:
у песми, у стрепњи, у било чему;
с њом знам само како шапућу траве,
како су нечије очи сјајне,
или како реч убија тугу голему
негде између сна и јаве.  

Не остављај ми тишину,
јер о њу ћу се саплести на свом прагу,
у себи тражећи очи свих предака
и оправдање за ову празнину:
у којој не чујем песама слику драгу,
већ звона нејака.  

Не тражи ми обећање
да умем и могу вечно да трајем за те,
још нико није и нећу ни ја,
али веруј ми, од тебе зависи моје постојање,
мој лик ће с тобом бројати сате,
у твом сјају он ће да сија.  

Али кад на самом крају
за себе и друге потражим помиловање,
реци – то није слабост него велика снага,
свих који траже и оних који га дају,
јер спас је покајање –
с вером да дух нам је испод кућног прага.  

9. јануар 2021.      

Споменик Десанки Максимовић у Ваљеву

БРАЋА  

Петру Петровићу Његошу  

Споменик Петру Другом Петровићу Његошу у Андрићграду

О, залудни моји Црногорци:
Зар не знате ко је какве вјере?
С три се прста тврда воћка ломи,
Не са шаком нити пред Алахом
Ко што чине Латини и Турци.
У њих није таквог учитеља,
Ко што у нас бјеше Свети Сава:
Творац српске вјере и поријекла.  

О, честити моји Црногорци,
Што палите кандило и свијеће,
Чашу жучи без меда пијете,
Јер се медом издајници ‘ране,
А не знаду шта с’ у њему мијеша,
Сва кукута и пелин Германа,
Ладолежи Англосаксонаца,
Без липова цвијета с намастира.  

О, сва браћо: Срби, Црногорци,
Чувајте ми покров на Ловћену,
Чувајте ми вјеру светосавску,
Не убијте брата издајника,
Већ му гријехе срцем опростите
Кад се врати вјери прадједова.
У кошници кано пчеле вриједне,
Скупите се уз Српства матицу.  

18. јануар 2021.    

ИСПОД ЈАСИКЕ  

Милану Ракићу  

Уцвале речи усред бистрика у мутној бари,
Локвањи бели и жути, лотоси сном опијени;
У мени црна орхидеја кô злодух тихо стари,
А сва ми лепота врисне поносно у једној жени.  

Искрено сам лагао другу кипућим страстима
У тмасти тишине с почетка и речи на крају,
Желећи да бар једна ме помене у молитвама,
Кад страсти и понос ширину душе упознају.  

Тад запеваћу криком светици с камене плоче,
Вапаје да чују преци и сви потоњи моји
И Ти, коме пречесто окренусмо леђа, Оче.
О, колико боле мог рода вековни неспокоји.  

И кад јасика у мом погледу тихо затрепери:
Знаћу, све што у дамарима беше, минуло је
И песме остаће само којима се љубав мери,
Док сред тишине у свему још куца срце моје.  

8. јул 2020.

Споменик Милану Ракићу који до краја ове године треба да буде постављен у Мионици

Белешка о песнику

Анђелко Заблаћански, рођен је 4. децембра 1959. године у Глушцима код Богатића. Школовао се у родном месту, Сремској Митровици и Новом Саду. Поезију, афоризме и кратке приче пише од ране младости.

Објавио је збирке песама: Рам за слике из снова (1992), Игра сенки (2004), Птица на прозору (2007), Сан напукле јаве (2009), Раскршћа несанице (2011), Пијано праскозорје (2014), Мали ноћни стихови (2019), Ноћи вучјег зова (2020), Перо, метафоре, тина – изабране песме (2021); збирку афоризама Палацање (2006); збирку превода руске поезије Од Пушкина до Капустина (2019); књигу прозе, афоризама и сатиричне поезије Иза линије (2020).

На 21. Шумадијским метафорама у Младеновцу (2008), у категорији кратке приче, добио је прву награду за приповетку Везирове сузе.

На санктпетербуршком поетском фестивалу Поезија улице (2014) освојио је равноправно прво место са још четири песника песмом Доброчинство (Барону Штиглицу).

Песме су му преведене на руски језик и објављиване у руским часописима, а такође и на енглески, белоруски и бугарски. Афоризми су му преведени на македонски и објављени у Бисерима балканског афоризма (2010).

Приређивач је добро прихваћених и посећених интернет сајтова светске и наше поезије. Главни је уредник часописа за књижевност Суштина поетике.

Члан је Удружења књижевника Србије.

Живи у Глушцима. (zablacanski.andjelko@mts.rs)

(Visited 32 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, УМѢТНОСТ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *