поезија – СЛОВЕНСКО ДРУШТВО

Петар Пајић: ТРЕНУЦИ СА МИЉКОВИЋЕМ

Џепови су му увек били пуни стихова, било оних које је сам написао, било оних које је преводио са француског и руског језика. Радо их је читао

Весна Радовић: МИЛОСТ ВЕЛИКЕ КИШЕ

Срушени сви су мостови,
Тихо се чују добоши,
Нéмо је коло Гатачко,
Само су гласни олоши

ТРАГ ЗАВЕЈАН МЕСЕЧИНОМ

Душко Трифуновић је написао највећу филозофију о нашем послу, сада је ситуација да те све више мрзе, а све мање ти се диве.

Анђелко Заблаћански: ПЕСМЕ ПОСВЕТНИЦЕ

О, колико боле мог рода вековни неспокоји…

Саша Козић: ДИСОВО САБЕСЕДНИШТВО СА ШОПЕНХАУЕРОВОМ ФИЛОЗОФИЈОМ [*]

Ништавност живота и људска пролазност не морају бити казна. Они су само вид спознаје. И чим се човек с тим помири, њему бива лакше, он проналази спокој, схвата своју сврху

Весна Капор: НЕ ПЛОВИШ ТИ КА ОСТРВИМА, НЕГО ПОСТАЈЕШ ОСТРВО

Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања

Јевгеније Авдѣјенко: ЛАМЕХОВА ПѢСМА – КОНЧИНА ПРВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Пѣсма Ламехова је „подвукла црту“ под развојем цивилизације чији родоначелник и надахнитељ бѣјаше Каин; она се исцрпла на успону, живота у њој нѣма

Драган Буковички: AVe, ПЕРІАНИЦО

Србима и онима коɪи се тако нѣ осѣћаɪу – за весео првомајски уранак и Ђурђевдан… Пѣсма из нове збирке…...

Дмитриј Биков: А ЈА БИХ У УСТАВ УПИСАО БОГА…

Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.

Поводом одласка великог српског песника Ранка Јововића (1941-2020), који је брижно чувао наш језик и писмо. Тешко је подносио велеиздаје црногорских власти у непочинствима према Србији и свему српском у себи

ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ ОЧИМА РУСКЕ САБРАЋЕ

Јагличић је можда најпревођенији савремени српски песник на руски језик, те стога објављујемо тек делић из његовог богатог стваралаштва у избору руских колега