Јесте, било је хајки на Николаја, на Цркву, на Србе који су се жалили на зло на Косову, на ћирилицу, на браниоце Ловћена, хајке које су, осим ове последње, до мене тек издалека допирале али, како је у међувремену Николај са Његошем, Достојевским, Дантеом, постао један од сапутника мога живота, то ме жестока кампања која се повела на њега током љета 1981. веома погодила…
Ознака: поезија
Петар Пајић: ТРЕНУЦИ СА МИЉКОВИЋЕМ
Џепови су му увек били пуни стихова, било оних које је сам написао, било оних које је преводио са француског и руског језика. Радо их је читао
Весна Радовић: МИЛОСТ ВЕЛИКЕ КИШЕ
Срушени сви су мостови,
Тихо се чују добоши,
Нéмо је коло Гатачко,
Само су гласни олоши
ТРАГ ЗАВЕЈАН МЕСЕЧИНОМ
Душко Трифуновић је написао највећу филозофију о нашем послу, сада је ситуација да те све више мрзе, а све мање ти се диве.
Саша Козић: ДИСОВО САБЕСЕДНИШТВО СА ШОПЕНХАУЕРОВОМ ФИЛОЗОФИЈОМ [*]
Ништавност живота и људска пролазност не морају бити казна. Они су само вид спознаје. И чим се човек с тим помири, њему бива лакше, он проналази спокој, схвата своју сврху
Весна Капор: НЕ ПЛОВИШ ТИ КА ОСТРВИМА, НЕГО ПОСТАЈЕШ ОСТРВО
Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања
Јевгеније Авдѣјенко: ЛАМЕХОВА ПѢСМА – КОНЧИНА ПРВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Пѣсма Ламехова је „подвукла црту“ под развојем цивилизације чији родоначелник и надахнитељ бѣјаше Каин; она се исцрпла на успону, живота у њој нѣма
Драган Буковички: AVe, ПЕРІАНИЦО
Србима и онима коɪи се тако нѣ осѣћаɪу – за весео првомајски уранак и Ђурђевдан… Пѣсма из нове збирке… у извођењу пријатеља… IМани се тирада,о […]
Дмитриј Биков: А ЈА БИХ У УСТАВ УПИСАО БОГА…
Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.
ПЕВАО ЈЕ И ПЛАКАО У ИСТИ МАХ
Поводом одласка великог српског песника Ранка Јововића (1941-2020), који је брижно чувао наш језик и писмо. Тешко је подносио велеиздаје црногорских власти у непочинствима према Србији и свему српском у себи
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ ОЧИМА РУСКЕ САБРАЋЕ
Јагличић је можда најпревођенији савремени српски песник на руски језик, те стога објављујемо тек делић из његовог богатог стваралаштва у избору руских колега
Протојереј Андреј Ткачов: ПОЕЗИЈА ЈЕ БОРБА ЛИЧНОСТИ ЗА ИСТИНСКИ ЖИВОТ
Без обзира на то шта он о томе каже, људи слушају савете оца Анреја Ткачова, чак и када не ласкају њиховим ушима. Постоји нека законитост […]
Из нове књиге песама Весне Радовић: ПОЉУБАЦ ИЗ ФРАНЦУСКЕ УЛИЦЕ
Уредништво Словенског вѣсника налази да је осећај великог задовољства због пружене могућности да читатељству представи песме из нове књиге песама Весне Радовић ПОЉУБАЦ ИЗ ФРАНЦУСКЕ […]
Дамир Милош: ПТИЦА ИЗ ГНИЈЕЗДА ВАТРЕ
Дамир Милош је рођен у Книну 1979. године. Поезију почиње да пише 1996. године, након хрватско-америчке „Олује“ 5. августа 1995. и протеривања српског народа из […]
Виктор Радун Теон: ПОЕЗИЈА КАО ПРИЗИВАЊЕ ВРЛИНЕ
Поезија је мрежа симбола, систем пажљиво одабраних и међусобно повезаних алегорија и метафора који у читаоцу треба да произведе „Аха!“ ефекат. Стога се песма или […]
Козма Прутков: ХОЋУ ДА БУДЕМ ШПАНАЦ
● Срѣћа, несрѣћа, сиромаштво, богатство, радост, туга – прилично су разноврсне појаве једне историјске драме у којој људи вѣжбају своје улоге за наук свѣту. Козма […]