Драган Буковички: AVe, ПЕРІАНИЦО

Србима и онима коɪи се тако нѣ осѣћаɪу – за весео првомајски уранак и Ђурђевдан…

---

Пѣсма из нове збирке… у извођењу пријатеља…

I
Мани се тирада,
о пучу не гучи;
ɪер, таква громада
пучом се нѣ пучи.

Ни метак, ни бомба
никад се нѣ чува
за рођеног роба,
ɪаɪару и црва.

И до тѣх почасти,
наш кловнару тужни,
мора човѣк расти,
па да их заслужи.

Зато стишаɪ срдњу,
ɪер таман си знатан
за свеопшту спрдњу,
за перɪе и катран.

II
Засѣни, велики вожде,
простоту сɪаɪем поштења.
Мрзитељ да буде сможден
олуɪом саопштења.

Облени се млако
смѣшком крокодила,
суров као Дракон,
мекан као свила.

Куми, запомажи,
па се искревељи,
жално прѣнемажи –
мељи, мељи, мељи…

Никад нѣ посуста
ћуша пицоуста;
са столицом честом
олакша се прѣсто.

Прѣврати се часком
клада у иверɪе,
а одѣло царско
у катран и перɪе.

III
Стога нарогушен
по Србиɪи крени,
купуɪ мртве душе
по наɪнижоɪ цѣни.

Набѣди, поткажи,
па се избекељи,
ухваћен у лажи
мељи, мељи, мељи…

У походе тешке
рѣђе иди пѣшке,
ɪер за драмосерство
нѣɪе царско мѣсто.

Крши све ограде,
ɪуначки се бори,
ови што ти каде
од тебе су гори.

С њима ће скончати
оваɪ вѣк твоɪ златан:
они у рог, а ти
у перɪе и катран.

16. IV 2020.