Интервју: Филип Кудрјашов – БОЉЕ ГОРКА ИСТИНА, НЕГО СЛАТКА ЛАЖ

Филип Кудрјашов, директор компаније „Вифсаида“,  директор  фестивала православног филма у Србиjи „Снажни духом“ и члан Савеза кинематографа Руске федерације, већ неколико година у Србији организује фестивале православног и руског дечјег филма.

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА 


Филип КУДРЈАШОВ

  • Немамо право да расправљамо о личности последњег руског цара са позиције „да ли га је требалo или није требало прогласити свецем“


Филипе, ви сте директор фестивала православног филма у Србиjи „Снажни духом“ и члан Савеза кинематографа Руске федерације,  радите на промовисању Русије у Србији, шта је ваш циљ?

Главни циљ свих мојих радова, не само у Србији, већ и у Русији  је образовање. Сви наши фестивали представљају отварање нових страница за гледаоце. Наши филмови говоре о људима од  којих се може и треба узети пример.

Данас живимо у време митова, како у кинематографији, тако и у другим врстама уметности, и изузетно је важно да преносимо људима праву причу о историји, мада она можда и није увек пријатна и позитивна.

Како кажу, боље горка истина, него слатка лаж. Једино бих желео да разјасним формулацију Вашег питања. Нису сви моји пројекти у Србији усмерени на промоцију Русије. На пример, Међународни фестивал православног филма у Србији „Снажни духом“ је српски пројекат од почетка до краја.

Постоји братска помоћ за његово спровођење, делимично формирање буџета. Али, нажалост, ако се српски бизнисмени не укључе, ако не желе да помогну у јачању православне вере својих суграђана кроз подршку фестивала „Снажни духом“, онда фестивал ризикује да остане без наставка.

Славни град Крушевац ниjе главни град  Србије, он нема такве финансијске могућности које имају Београд или Нови Сад, али чини шта може, чак и више од тога, међутим, то није довољно за пристојно одржавање фестивала. Ми се веома радујемо патриотама Србије који ће се финансијски придружити четвртом фестивалу који ће бити одржан 2018. године.

У септембру је одржана Недеља руског филма „Бајке детињства“ у Београду, то је пето ваше представљање српској публици. Били сте у Ваљеву, Крушевцу, Новом Саду и Нишу. Да ли сте задовољни организацијом и да ли је све прошло онако како сте замислили?

О! То је била заиста права јубиларна Недеља руског дечјег филма у Србији „Бајке детињства“. Ја сам веома задовољан гостопримством домаћина, града Београда. Уопште, најбоље „Бајке детињства“ су биле у Крушевцу и у Београду.

Одлична  организација, поуздани партнери и дворане пуне публике! Само замислите, више од 30 000 деце Србије је гледало руске филмове посебно направљене за млађе узрасте. Морам да кажем да су „Бајке детињства“ јединствена манифестација по многим показатељима.

Нисам чуо да је нека друга држава у свету прикупила све своје филмове произведене за младог гледаоца, са преводом на језик земље у коју је дошла, и спроводи организоване пројекције и са толико много гледалаца.

Руска кинематографија за децу се приказује у иностранству, овде нисмо измислили ништа ново, али у сличном обиму, толиком броју приказивања филмова – ово је први пут. Могу да кажем једну ствар, власт Београда је заинтересована да се у наредној години наш фестивал одржи у главном граду. Ми ћемо тражити додатно финансирање, сада ништа конкретно не могу да Вам  кажем.

Филипe, ви сте приредили велико изненађење српској деци. Свог пријатеља космонаута Сергеја Рјазанског, који се тада тренутно налазио на Међународној свемирској станици, замолили  сте да сними поздрав из свемира за децу из Србије, то је велика част за наше малишане, хвала вам на том лепом поклону. Претпостављам да је Сергеј то прихватио са задовољством?

Јесте, поздрав из свемира је посебна прича. Нажалост, ја се са Сергејем Рjазанским још увек лично не познајем зато сам успоставио контакт са руководством „Роскосмоса“ и договорио се за тај јединствени поздрав.

Обраћање српском народу из Међународне космичке станице је први случај у историји. Морам да кажем да се Сергеј и сада налази у свемиру и ако се претплатите на његову страницу на друштвеној мрежи можете видети фантастичне слике које он поставља. Оне заиста фасцинирају.

Уопште, ово је јубиларна година за светску космонаутику, 60-годишњица лансирања првог вештачког Земљиног сателита. То су веома важни оријентири човечанства, и о њима би требало да говоримо млађој генерацији… На пример, сви су гледали „Ратове звезда“, али ми знамо да је то измишљотина. А овде је на екрану прави човек  који управо гледа нашу планету из свемира и у истом тренутку позива децу, па их чак и наговара да постану први српски астронаути. Слажем се, сасвим су друге емоције.

У Србији за сада не постоји бренд руског филма, ко је ту заказао?

Ово је тешко питање. У Србији сада постоји дистрибуција руских филмова, то је реалност. Друга је ствар што руска кинопродукција долази са гомилом филмова из других земаља. Ја сада не бих желео да причам о шемама и облицима дистрибуције како не бисмо досадили вашој аудиторији и она не престане  да нас чита.

Чињеница је једна, дистрибуција иде у Европу уопште, не само у Србију. Због тога нема нормалног прилагођавања реклама, не обраћа се пажња на који начин се раде титлови за филмове. На пример, недавно сам видео најаву једног руског филма, а плакат jе написан латиницом. Сматрам да је то потпуно неприхватљиво. Руске филмове треба да прати само ћирилица.

Да, званично ништа не можемо да кажемо јер и латиница и ћирилица имају једнаку снагу, али овде је већ укључена идеологија која је обавезна да ради у таквим ситуацијама. А што се тиче руског бренда… „Маша и Медвед“ или „Кухиња“ су одлични примери руског бренда. Мислим да можете наћи још филмова који ће успешно ићи у Србији и који ће се свидети гледаоцима.

У Москви је приказан филм „Споменко на вечној стражи“, ви сте рецензент филма, шта имате да кажете о том филму?

„Споменко на вечној стражи“ не могу да  назовем  филмом  у класичном смислу. Више је то одличан пример грађанске позиције редитеља филма. Главни задатак сваког хроничара је да сачува памћење снимајући пријатеље и рођаке главног jунака филма. Ми не видимо филм, ми имамо прилику да чујемо историју из прве руке која се не може окренути у своју корист. То је главна вредност овог  дела.

У српским биоскопима се тренутно приказује филм  ”МАТИЛДА”. Да ли је Свети руски цар Николај заслужио овакву захвалност потомака. Какво је ваше виђење овогфилма?

Знате, не бих заиста желео да направим рекламу филму. О овом филму су се већ изјаснили угледни јерарси Руске православне цркве и многи други познати људи. Најважније што бих хтео да истакнем свим нашим читаоцима је да то ниjе историјски филм. Искрено говорећи, о њему се уопште не бих изјашњавао да не знам однос Срба према нашем цару Николаjу Другом.

Сцена из филма МАТИЛДА Алексеја Учитеља

Сигурно да нико неће читати резиме, гледалац ће једноставно отићи у биоскоп видевши плакат на ком пише да је филм о поштованој особи, а уствари ће видети …најблаже речено лаж или, као што је сада уобичајено да се каже, уметничке фикције редитеља са историјским ликовима. Када не може да се буде оригиналан, узимају се познате личности које режисер ставља у одређене околности, а људи гледају.

У филму „Матилда“ је најнедостојнија веома безбрижна, слободна употреба имена људи које је канонизовала  Руска Православна Црква. Било је много расправа пре него што је Николаја Другог и његову породицу Руска Православна Црква прогласила страстотрпцима, али 20. августа 2000. године их је РПЦ прогласила светим новим руским мученицима и исповедницима. Ту је тачка.

Даље немамо право да расправљамо о личности последњег руског цара са позиције „да ли га је требало или није требало прогласити свецем“. Господин Алексеј Учитељ свесно заоштрава ово питање, подстиче ароганцију оних који се не слажу са канонизацијом и чини поклон онима који су уопште против монархије. И све ово на 100-годишњицу трагедије која се зове „Револуција“.

На којим пројектима тренутно радите?

Знате, има много пројеката. Али, ако говоримо о  Србији, онда смо у активној фази стварања документарног филма о архитекти Николају Краснову. Први део филма биће објављен на руском ТВ каналу „Култура“ крајем новембра, али рад на томе се неће зауставити, обавезно ћемо снимити и други део, а онда се надамо да ћемо у септембру-октобру наредне године приказати велику ауторску верзију у Србији.

Николај КРАСНОВ

Разматрају се питања одржавања истог фестивала „Снажни духом“ у градовима Русије. Не желим да откријем све планове. Све у корист наших народа.

Када поново планирате Фестивал у Нишу и долазак у Србију?

Ниш је веома леп град. Како су тамо необичне и посебне девојке – мелем за очи, мислим да су најлепше у Србији! Драго ми је што је данашње руководство града Ниша позитивно расположено у погледу сарадње са Русијом. Покушаћемо да радимо на нашим пројектима, стварно желимо да верујемо да ћемо наћи консензус и да ћемо урадити нешто занимљиво. Увек ћу се радо враћати  у овај град.

Хвала вам што сте говорили за сајт Српска историја, пожелео бих вам пуно успеха у даљем раду!

ПРЕВОД ЗА САJТ СРПСКА ИСТОРИJА:
Александар Муравјов, Наташа Лучић.

 

(Изглед, опрема и наслов текста редакцијски)

 

Изворник: Српска историја

(Visited 55 times, 1 visits today)
ИНТЕРВЈУ, УМѢТНОСТ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *