Хандке је овом књигом Емира Кустурице овјековјечен као Дон Кихот епски побједник, са соколом ветрушком са Таре изнад главе и са Нобеловом наградом као круном живота, књижевне истине и потврде невиности. Дон Кихот је био лирски јунак српске поезије 20, па и почетка 21. вијека, да би, ево, постао епским јунаком и крунским побједником у првој четвртини 21. стољећа
Ознака: уметност
Владимир Басенков: „МОНАХ КАЛИСТ“ – ИСКРЕНА И ОТВОРЕНА ПРИЧА О СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ ХХ ВЕКА
Велики пост је, сагласно православној традицији, време да се постаје бољим. Ако наше срце узраста у доброти и светлости, а људима је пријатно да се […]
Драган Ћирјанић: ДРАГОШ КАЛАЈИЋ – ОЛИЧЕЊЕ СРПСКОГ ГЕНИЈА
Поводом 80. рођендана великог српског сликара, философа и писца, Ћирјанић је у интервјуу за московски портал РуСербиа говорио о свету Калајићевих идеја, о његовом животу по доктринама […]
Јелена Миљковић Матић: КРОТКИ ЈУНАЦИ СА ВАРДАРА
У књизи македонског-југословенског етнолога Јована Ф. Трифуноског може се наћи и податак да се народ Јужне Србије/Македоније сусрео са „необјашњивим напуштањем“ и много пре Титове владавине
Весна Радовић: МИЛОСТ ВЕЛИКЕ КИШЕ
Срушени сви су мостови,
Тихо се чују добоши,
Нéмо је коло Гатачко,
Само су гласни олоши
Јагош Ђуретић: УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА
Ово је тренутак у коме се суштинске разлике између политике и уметности као друштвених феномена не само јасно виде него се не могу ни прикривати, јер уметничко стваралаштво, да би доиста било уметничко, не подноси никакво политичко условљавање
Владимир Умељић: СУБЛИМИНАЛИ, МЕЊАЊЕ СВЕСТИ ПУТЕМ МАНИПУЛИСАЊА ПОДСВЕСТИ
Смањењем конзумирања дигиталних понуда експоненцијално опада опасност менталне контаминације злонамерним сублиминалима, којима се по свему судећи и даље жустро експериментише а којима су деца много изложенија, јер су током развоја беспомоћнија у односу на њихово делање
Весна Буројевић: ШУМАНОВИЋЕВЕ „БЕРАЧИЦЕ“ КАО АПОСТОЛИ
Где се током времена изгубило одређење триптихон? Да ли се ради о пукој немарности, или је, можда, појам триптихон исувише асоцирао на цркву?
Јован Попов: РУСКЕ СЛУГЕ И ГОСПОДАРИ У ГОДИНИ 1859: ГОНЧАРОВ, ДОСТОЈЕВСКИ, ТУРГЕЊЕВ
Док је Обломов животно дело Ивана Гончарова, а Племићко гнездо једно од најважнијих остварења његовог имењака Тургењева, дотле је Село Степанчиково лепо уређена, али прилично забачена пролазна станица на стваралачком путу Фјодора Достојевског
Симо Матавуљ: БОШКОВ ПОСТ
Кад се пости србаљски, баш онако старински, онда човјек мало и ослаби, али, послије Ускрса, врати му се снага четрдесет пута виша…
Константин Богомолов: ОТМИЦА ЕВРОПЕ 2.0
У нацистичкој држави умѣтник могаше бити лишен посла и живота због своје „дегенерисане“ умѣтности. У „дивној“ западној држави будућности умѣтник ће моћи да буде лишен посла уколико подржава погрѣшан систем врѣдности.
Фаина Рањевска: МАРЦИПАНЧИЋИ
Има људи у којима живи Бог, има људи у којима живи ђаво, а има и људи у којима живе само глисте!
Весна Капор: НЕ ПЛОВИШ ТИ КА ОСТРВИМА, НЕГО ПОСТАЈЕШ ОСТРВО
Бранислав Матић, „Острво“, СКЗ, 2020. – цртица после читања
Нобуо Киући: ЗАПИСИ ЈАПАНСКОГ РАТНОГ ЗАРОБЉЕНИКА
У историју су ушле нѣ само сјајне побѣде јапанске војске с почетка борбених дѣјстава, него и сви они ужаси које нам је прѣдстојало прѣживѣти послѣ пораза и о којима бих и желѣо да испричам младом поколѣњу, неупознатом с ратовима, да се то нѣ би поновило.
Драган Мраовић: ГЛОГОВ КОЛАЦ СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зоран Ђинђић је својевремено, као премијер, ударио глогов колац српској култури када је изјавио да „култура мора бити профитабилна“. Тако се кренуло у багателисање културе […]
Божидар Зечевић: ДВЕ СРПСКЕ РЕЧИ ПЕТЕРА ХАНДКЕА
О чему је било речи и шта је разјаснио интервју с нобеловцем Хандкеом емитован на РТС-у у програму „Четвртком у 9“ Неде Валчић Лазовић
РУЖИЧАСТА ПРИЧА 2001.
Стрип направљен априла мѣсеца сада већ давне 2000. године, за један конкурс на тему свѣтле будућности Србије у наступајућем вѣку и миленијуму, од тада још млађаног Драгана Бунарџића (сценарио) и Саше Ковачевића (цртеж)
Сергеј Фудељ: О ЦРКВЕНОМ ПОЈАЊУ
Од молитве у храму очекујемо управо молитву, а не вокалну разоноду нити бесплатни концерт. У својој молитви код куће ми не дречимо усхићено и грубо, не правимо сладуњаво лице да би се показали (самима себи) чувственим