Вукица Стругар: ВАРВАРИ (НИ)СУ МЕЂУ НАМА (интервју са Бојаном Јовановићем)

ДА ли је у савременом добу видљива и јасна граница између цивилизације и варварства? Јесу ли они који надмено себе називају „цивилизованим“, заправо, већи варвари од држава на које упиру прстом? И, коначно, како неке западне силе упркос инвазији на друге земље и даље слове за демократске, па с „пуним правом“ деле лекције остатку света? На ова питања, између осталих, одговара антрополог Бојан Јовановић у књизи „Ново варварство“.

---

– Варварство није само културно – историјски појам већ и антрополошки и психолошки. Актуелан и занимљив. „Ново варварство“ за мене је, пре свега, један облик цивилизацијског нихилизма. Поништавања вредности са становништва људи који оличавају цивилизацију, са ставом да они други изван њиховог круга, мање вреде. Истовремено, осећају нелагодност и страх као што су некада према њима осећали представници грчког и римског културног круга… Може то да буде и својеврстан алиби представника високе цивилизације и оних (како се показало у оквиру Западне Европе) који имају мотив освајања, намеру да потчине друге.

Цитирате изјаву Тонија Блера који је напад на нашу земљу 1999. године оправдао као сукоб добра и зла, цивилизације и варварства?

– Ово је илустрација како освајачке претензије, милитаризам, настоји да види предмет своје агресије и проналази алиби да се представници друге културе нападају. И онда се тај, не само мотив већ и етичка оправданост за рат налази у одбрани цивилизацијских тековина.

Зарад такве одбране, други се проглашавају варварима и онда се против њих покреће сила, као што знамо из давнина.

У контексту горућих збивања на релацији Русија – Украјина, у чему препознајете нови варваризам?

– Пре свега, реч је о односу према другој култури. Кроз историју мало шта се мења у стратегији односа, нарочито кад цивилизација попут западноевропске има и даље оставајачке претензије, оличене у анахроном војном савезу као што је НАТО. Видимо у односу према Русији да је претензија тог ширења и освајања исказана кроз провоцирање одговора да се најпре њено супротстављање протумачи као вид агресије која угрожава цивилизацију, да би се потом на њу извршио напад. У политици постоји тај вокабулар да је руски утицај увек малиган и да се томе треба супротставити као злу. И да је, с друге стране, бенигно и пожељно ширење НАТО пакта који, суштински, угрожава стабилност и мир у свету. Све са циљем спречавања развоја демократске и људске, хумане основе планетарне цивилизације, а то је мултиполарност, могућност да се осим једног цивилизацијског центра равноправно развијају и други као што су Кина и Русија.

Свет није више супротстављен идеолошки већ економски?

– Капитализам је, у међувремену, постао готово неупитни привредни поредак које су усвојиле све земље света, па и Кина и Русија. Сада се раст и развој тих земаља доживљава као опасност. Јер, управо земље које су прихватиле западноевропски начин привређивања имају извесне компаративне предности. Русија у природним ресурсима, Кина у радној етици и могућности да у оквиру свог модела оствари успех који, фактички, превазилази оно што остварују САД и Запад. Због тога су ове две земље непожељне и треба их лимитирати у развоју. То што се ради на Истоку према Русији, истоветно је са оним што се покушава са Кином. Савез који САД поново иницирају са Великом Британијом и Аустралијом, настојећи у то да увуче и Индију, има првенствено за циљ да спречи развој и експанзију Кине. Не више идеолошки, него економски. И ту смо заправо на плану „новог варварства“ који не признаје другог већ настоји да успостави доминацију над њим.

Какав би могао да буде епилог?

– Веома је тешко претпоставити развој догађаја. Кад се крене у војни сукоб, улазимо у реалност ирационалног. Сваки рат поништава културу, одлучују потпуно други фактори. Уколико би се култура и цивилизација узели као критеријуми изграђивања међусобних односа, онда би било лако предвидети све. Али, уколико се крене у ирационално – све је непредвидиво. Један локални сукоб на истоку Украјине, може постати варница која ће запалити свет.

Жан-Лик Годар бојкотовао је 2010. Кански фестивал, уз коментар да је „Грчка земља којој би Европљани требало да доживотно плаћају ауторска права за цивилизацијске тековине“. У то време Грчка је из ЕУ добила циничну понуду да реши кризу продајом једног од острва?

– Годарове речи нас подсећају како цивилизација губи респект према својим темељима. И скандалозна изјава Тонија Блера показује како се други, кроз демонизацију, именује као средиште одакле креће варварски напад. Годаров став нас уверава до које мере су људи цивилизације спремни да поруше саме своје темеље, искажу некритички однос према вредностима и, наравно, у контекству моралног лицемерја покажу своје огољено варварство. Јер, људи цивилизације могу да исказују једно а раде друго, проналазећи алиби за испољавање агресивности у заштити сопствених материјалних и политичких интереса.

Да ли смо сведоци потпуне замене теза? Као цивилизација представљају се они који су, у суштинском значењу те речи, заиста варвари?

– О томе причамо све време. Али, ту треба правити разлику. И у Европи, у оквиру цивилизације, има цивилизованих људи. Наравно, њихова свест и моралност је анестезирана или су поткупљени. Са нашим искуством, довољно смо осетљиви да лако читамо све те манипулације. У западноевропској цивилизацији готово да немате гласа који препознаје о чему говоримо. Годар је редак пример који не долази до изражаја, уопште. У Европи не постоји интелектуални покрет који би се супротставио ономе што чине НАТО и западна цивилизација.

Како то објашњавате? У двадесетом веку, за разлику од нашег, било је много више ангажованости и самосвести?

– Данас такви покрети и поједници немају проходност јер су медији интересно везани за одређене центре моћи и економске диктате. Највећа база крупног капитала је у војној индустрији. И ту се круг затвара… Због тога су интелектуалци инфериорни. Јављају се на друштвеним мрежама да искажу своју истину, али је то неважно и безутицајно у контексту препарирања јавног мнења и одобравања најшире популације за акције које планирају и остварују центри моћи и војни кругови.

Грчку древну цивилизацију опљачкали су Британци, којима не пада на памет да врате културо благо. Њихов национални музеј „богатији“ је античким артефактима од Атине…

– Британци изналазе све могуће начине да избегну враћање, између осталог, са образложењем да се у Британском музеју боље чува фриз Партенона него што би то Грци били у стању. Реч је о врхунском цинизму. Ново варварство, тако, преко културне политике ускраћује право другим народима да успоставе власништво над својим културним вредностима. Вандализам, дакле, постоји као културни концепт.

Изглед и делимична опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: НОВОСТИ (штампано издање, 01.03.2022, додатак КУЛТУРА, стр. 19; електронско издање)