ПУТИН VS ИВАШОВ: КО ЈЕ ШТА ОДЛУЧИВАО О СЛАТИНИ 1999. ГОДИНЕ?

Срѣдином јуна ове године Путин је поводом Дана Русије дао интервју телевизији Русија 1, у коме је посебан нагласак стављен на заузимање аеродрома Слатина од стране руског војног контингента из БиХ 1999. године. Генерал Леонид Ивашов, један од руководилаца читаве те операције, оштро је реаговао на нѣке Путинове и новинарске тврдње…

Милован Данојлић: ЗЛАТНО ДОБА УОБРАЖЕНОСТИ

Идеја свељудске равноправности колонизаторима је органски туђа. Технолошка премоћ, у споју са духовним медиокритетством и безбожништвом, што су видна обележја наше епохе, дају застрашујуће плодове

Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ

Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.

Станислав Тарасов: УМЕСТО ТУРСКЕ МОЖЕ СЕ ПОЈАВИТИ НОВА ВИЗАНТИЈСКА ИМПЕРИЈА

Турски председник Реџеп Таип Ердоган сматра да ће претварање цркве Аја Софије у џамију бити „симетричан одговор Сједињеним државама које су признале суверенитет Израела над Голанским висоравнима“

Првослав Радић: ПРИЗРЕНСКО – ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У САВРЕМЕНОЈ БАЛКАНСКОЈ ГЕОПОЛИТИЦИ

Остаје, дакле, питање да ли се разлог за притиске у циљу издвајања „торлачког“ (/ „шопског“) од осталих делова српског дијалекатског комплекса налази у постепеном отварању врата већ традиционалним научно‑политичким аспирацијама Бугарске

Слободан Антонић: БЕЗУМНЕ МАПЕ УМА

Прелазимо преко Олује као да је то ништа. Тако шаљемо поруку охрабрења и другим шовинистима из комшилука који маштају да „српско питање“ реше по хрватском моделу. Јер, нема казне за то

Јевгеније Авдѣјенко: ЖРТВОПРИНОШЕЊЕ АВЕЉА И КАИНА

Жртвоприношење Авељово било је богоопштењем, Авељова жртва била је „завѣтна“… Ничег од овог – ни живе вѣре, ни богоопштења, ни Завѣтне жртве – нѣ бѣше код старијег Авељевог брата. Авељ је принѣо жртву вишу, пунију, другачијег духа но Каин

Драган Лакићевић: ПЕСНИК НА УРАНКУ

Озаривао нас је својом оштрорекошћу и духовитошћу, био на бранику смисла и памћења. Потомак морачког војводе Мине, никао из те земље легенди и ковачнице језика, саставио је лŷк од лирско-филозофског до епског и десетерачког. Постао национални бард.

МОЈ ДЕДА – СРПСКИ СВЕТАЦ

Овог 15. маја навршило се 15 година од када су одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, у манастиру Житомислић канонизовани Свети свештеномученици дабробосански и милешевски. Реч је о неколико стотина свештеника побијених током или после Другог светског рата.

Зоран Чворовић: ЈЕДАН УПОРЕДНИ ПРИМЕР РЕЦЕПЦИЈЕ ВИЗАНТИЈСКОГ ПРАВА: ПАЉЕВИНА У СРПСКОМ И РУСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ

Рад се бави питањем рецепције византијског права у средњовековном српском и руском законодавству на примеру кривичног дела паљевине

ПОСЉЕДЊИ ГОВОР ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА: Титову офанзиву на Србију бомбардовањем су подржали Британци и Американци

Дража Михаиловић, вођа четника у Другом светском рату, ухваћен је и осуђен на смрт од стране комунистичке власти после рата