Званично поднета иницијатива Словенског друштва за подизање споменика Светом Сави на Тргу Светог Саве у Краљеву ● Иницијативу потписало 22 установе и удружења грађана у Краљеву ● У току прикупљање средстава за израду модела споменика
У уторак, 20. фебруара 2018. године Градском већу града Краљева, односно Савету за очување културног и историјског наслеђа града Краљева званично је поднета иницијатива Словенског друштва за подизање споменика Светом Сави на Тргу Светог Саве у Краљеву.
Већ после представљања пројекта и најаве покретања иницијативе на конференцији за штампу 25. јануара текуће године, цела идеја је наишла на изненађујуће повољан одјек у јавности. Словенско друштво се одмах обратило другим организацијама, удружењима и установама у Краљеву са позивом да се иницијативи придруже. У најкраћем року иницијативи се придружила 21 организација најразличитијих профила, и то: Фондација породице Ристић, Свебор дружина „Свети кнез Лазар“, Друштво гуслара „Жича“, Планинарско-смучарски клуб „Железничар“, УГ „Зелени навигатор“, Завичајно друштво „Стара Павлица“, Књижевни клуб Краљево, Ловачко друштво Краљево, Удружење војних пензионера Србије – ГО Краљево, Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида општине Краљево, Удружење породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града Краљева, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, Друштво српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“, Удружење параплегичара Рашког округа, Мултимедијални центар КвАрт, УГ Пријатељи манастира Жиче, Еколошки покрет „Ибар“, КУД „Абрашевић“ – Краљево, Удружење грађана македонске националности заједнице Рашког округа „Кирил Пејчиновић“, Удружење БеННем и Центар за културу Жича.
Треба напоменути да је подршка иницијативи шира од предоченог списка. До неких удружења иницијатори нису успели да дођу, нека иницијативу нису могла одмах потписати из формалних разлога, без обзира на начелну сагласност, а организатору се журило да иницијативу што је могуће пре званично поднесе, с обзиром на чињеницу да је очекивано трајање процедуре по решавању оваквих поднесака најмање два месеца.
У сваком случају, тежња Словенског друштва и иницијативног одбора, исказана и на поменутој конференцији за штампу, овим је остварена: читав подухват је на самом почетку добио карактер праве народне, или, ако је нечијем уху милије – грађанске иницијативе, иза ње је стало 22 грађанска удружења, од којих нека имају статус заслужних за град Краљево, или иза њих стоје личности с таквим звањем. Сви они стали су иза иницијативе, која у целини гласи:
Савету за очување културног и историјског наслеђа града Краљева
за Градско веће града Краљева
Предмет: Иницијатива за подизање споменика Светом Сави на Тргу Светог Саве у Краљеву
Поштовани,
за српске државе и народ у овом веку неће бити значајнијих јубилеја од оних које имамо обележити у наредне две године: 800-годишњице добијања самосталности српске Цркве с архиепископом Савом I 1219. године, и 800-годишњице крунисања првог српског краља из династије Немањића 1220-21. године, руком првог српског архиепископа, које је означило и коначно задобијање самосталности средњовековне српске државе под овом династијом.
У целокупној српској историји несумњиво нема значајније личности од Светог Саве. Делом и наслеђем он није пресудно утицао на историјски развој тек српског народа; само својим Законоправилом, првим српским црквеним и световним уставом, Свети Сава је извршио значајан уплив и на развој законодавства у Бугарској, Русији и Румунији.
Граду Краљеву, на чијем подручју се налазило архиепископско седиште не само првог српског црквеног поглавара, већ уједно и државника, дипломате и књижевника, носиоца световних и духовних учења која су дала смер укупном развоју српског идентитета, никако не служи на част што до дана данашњег нема никаквог обележја које би потомство подсећало на његово дело. Мишљења смо да предстојећи велики јубилеји представљају изузетну прилику да тај свој грех исправимо.
Идејно решење споменика је засновано на једином иконографском запису Савиног лика урађеном за његова живота, фресци Светог Саве у цркви Вазнесења Господњег у манастиру Милешева код Пријепоља. Фигура поштује каноне изображавања ликова и представа у уметности православног света и заснива се на вишегодишњем проучавању ликовног језика православног живописа и уметности уопште. Преседани за овакав приступ и поступак постоје кроз историју уметности на готово целом подручју које захвата хришћански свет у Европи, Азији и Африци.
ОПИС, ИЗРАДА И ТЕХНИЧКИ ЗАХТЕВИ ЗА ИЗРАДУ СПОМЕНИКА
Вајање фигуре и израду постамента на себе преузима аутор идејног решења Иван М. Марковић. Постављање споменика такође изводи аутор, а у сарадњи са спољним сарадницима.
Споменик се састоји од фигуре Светог Саве и постамента, а укупне је висине 4.7 метара. Фигура се одлива у бронзи, која је по механичким, физичким и хемијским својствима доказана као материјал за ову намену кроз хиљаде година употребе. Постамент треба да буде изведен у масивном светлом граниту са великим садржајем кварца, који је отпоран на неповољно деловање атмосферских, механичких и хемијских утицаја градске средине. Постамент је укупне висине 2.5 метара и највеће ширине 2.5 метара. Споменик захтева изливање стопе од армираног бетона у земљи, димензија 3.5 метара ширине, 3.5 метара дужине и 0.6 метара дубине.
Скулпторски радови на споменику и постаменту захтевају ангажовање најмање 2 стручна сарадника из вајарске струке.
Споменик се даје на коришћење граду Краљеву уз обавезу да одржава споменик у сарадњи са аутором и/или другим стручним лицем или установом.
Питање натписа на постаменту за сада остављамо отвореним. Мишљења смо да ћемо до најприкладнијег текста доћи укрштањем мишљења чланова будућег Одбора за спровођење одлуке о постављању споменика, представника СПЦ и аутора идејног решења.
ФИНАНСИРАЊЕ
Финансирање израде споменика би се обавило кроз донације, прикупљање добровољних прилога и сарадњу с локалним привредницима, физичким и правним лицима, српским расејањем и, у крајњем случају, међународним фондовима.
РОКОВИ ИЗРАДЕ
За израду споменика биће потребно 10-12 месеци. По мишљењу већине историчара, Свети Сава је независност српске Цркве и звање архиепископа добио највероватније негде у првих осам месеци 1219. године, па би стога и откривање споменика ваљало везати за неки од великих црквених празника у том периоду наредне, 2019. године.
Изузетно би се откривање споменика могло везати и за прославу Краљевдана 7. октобра. Важно је напоменути да завршне радове на постављању споменика никако не би ваљало обављати касније од тог датума, пошто би хладнији дани који наступају у том периоду могли неповољно утицати на коначан квалитет читавог посла.
ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ
Не можемо побећи од чињенице да, сем неколико изузетака, Краљево има врло скромну понуду у меморијалној и јавној скулптури. Подизањем овог споменика би наставили оплемењавање које је започето радом људи попут Романа Верховског, Живојина Лазића, Лојзеа Долинара и других који су својевремено дали јединствен печат граду Краљеву.
Постављањем споменика град Краљево би добио не само изузетно вредан и оригиналан скулпторски рад у свом миљеу споменика. Напомињемо да би то био практично први споменик подигнут од народа у Србији своме светитељу (споменик Светом Сави на Врачару испред храма Светог Саве је поклон савременог руског вајара Вјачеслава Кликова). На тај начин сећање и свест о историјској улози Саве настављају да постоје на још један начин у времену и простору. Туристичка понуда града се проширује новим културним добром које има директан позитиван визуелни, културни и економски утицај на непосредну и ширу околину. Простор у коме се споменик налази бива оплемењен, а грађани добијају додатно место окупљања и просторну референцу. Култура града и сâм град се додатно афирмишу у Србији, као и ван граница Србије. Такође се отвара и пут за даљи раст културне и туристичке понуде кроз нове скулпторске пројекте који би се бавили српским краљевима, крунисаним и миропомазаним у Жичи.
У наставку следе потписи и печати иницијатора и пратећа документација.
На крају ваља напоменути да се већ кренуло с обраћањем краљевачким привредницима за подршку у изради модела споменика. Модел би морао бити завршен до окончања процедуре поводом иницијативе за подизање споменика, тако да и надлежни органи, и сви грађани добију потпуну, заокружену слику о читавом пројекту.
Подржавам став да се потребна средства прикупе путем донација, добровољних прилога и реализацијом сарадње са привредницима и српским расејањем, а да се „у крајњем случају“ прибегне обраћању међународним фондовима. Иако значај Светог Саве превазилази све уско постављене оквире, ред је да се средства обезбеде превасходно са ослонцем на оне који би морали бити заточници светосавског опредељења.
Слажем се са вама, и чак мислим да то треба апсолутно искључити као опцију. Полако, миц по миц постадо смо просјаци , без образа и достојанства, разноразних „међународних фондова“. То се понекада деси а да ниси тога ни свестан..као и испирање мозга..
Ма не треба ни донацијама неко треба извршити притисак на власт да се то палти из буџета: града и републике.
Ако су Срби могли да дижу сијасет споменика „највећем сину народа“ а злотвору онда би се баш због тог требале наћи паре и за Светог Саву.
Дугују му то Срби…