– Свети Сава представља централну личност за коју се везује обележавање осамстоте годишњице самосталности Српске православне цркве и међународног признања Србије као државе. – Модел будућег споменика Светом Сави до краја месеца у холу Дома Војске Србије. – Очекује се званичан став представника Српске православне цркве који се још нису изјаснили ни за једну од понуђених варијанти. – У згради Градске управе нема места за излагање модела споменика. – Изостао одговор Кабинета председника Србије, Министарства културе и информисања и локалне самоуправе на захтев Словенског друштва за постављање споменика Светом Сави. – Постављање споменика подржале 23 организације цивилног друштва
Српско-руско братство светих цара Николаја и владике Николаја Краљево-Москва, познатије као Словенско друштво, постоји пуних осамнаест година током који су се његови чланови доказали као учесници бројних акција на обележавању значајних догађаја из историје. Приближавање датума кад се очекује обележавање осамстоте годишњице од самосталности Српске православне цркве повод је за иницијативу о постављању споменика Светом Сави на тргу који носи његово име. Идеја о постављању споменика први пут је јавно представљена пре годину дана на манифестацији названој „Дани словенске културе“ након чега је уследио низ активности на анимирању различитих субјеката да подрже реализацију овог пројекта. У кратком периоду подршку су потврдила још двадесет два удружења грађана, а на све покушаје да се оствари потребна сарадња остали су неми Министарство културе и информисања и локална самоуправа. Годину дана након првог јавног помена идеје о постављању споменика у Дому Војске Србије изложен је три пута мањи модел фигуре Светог Саве, рад академског вајара Ивана Марковића.
Идеја о постављању споменика подстакнута је сазнањем да Свети Сава представља централну личност за коју се везује обележавање осамстоте годишњице самосталности Српске православне цркве и међународног признања Србије као државе, али и да би то обогатило понуду скулптура у граду у коме, верују у Словенском друштву, преовладавају реплике различитих ликова.
Жеља да споменик буде постављен на Тргу Светог Саве темељи се на ставу да се око њега налази више значајних институција које се везују за српског духовника. Ту су парохијски дом и Храм Свете Тројице, задужбина Милоша Обреновића који се сматра настављачем средњовековног задужбинарства, потом зграде Народног музеја и Историјског архива, некада Црквеног суда, који чувају значајна документа сведочанства историје града. У згради данашњег музеја својевремено су боравила два српска краља који су миропомазани у Жичи, Александар Обреновић и Петар Први Карађорђевић, наспрам ње је здање у коме је столовао владика Николај Велимировић и зграда Вишег суда са којом Светог Саву везује податак да је, Законоправилом на коме су засноване српска, руска, бугарска и румунска црква, поставио темеље српског законодавства које је касније унапредио цар Душан.
Уверење да многи споменици, због необавештености и неразумевања материје, нису ни у световној ни у црквеној естетици основни је мотив да аутор у реализацији споменика крене од представе Светог Саве у Манастиру Милешеви. Податак да је настала за његовог живота даје довољно сигурности за уверење да представља најверодостојнији документ о његовом стварном лику.
Пред уметником је од почетка био императив поштовања канона изображавања црквене уметности али и да се, као код сваког споменика, простор на коме је постављен учини пријатнијим и почне да живи другачије.
– Споменици нису ствар која се постави и са тим смо завршили. Они имају и педагошку функцију, јер ту пролази пуно ђака и људи који су у додиру са школом, па реагују према својим склоностима и интерпретирају га на свој начин. Споменик није сакрални објекат, већ производ уметности, а и у византијској уметности православне цивилизације имамо примере скулптуре. Оне су после Никејског сабора 842 године измештене из цркве и постају несакрални објекти и дела која подсећају на нашу прошлост, имају функцију да одржавају наше памћење, а то је једна од идеја за покретање – каже Марковић.
Колико се озбиљно приступило послу потврђује опсежна анализа простора на основу фотографија направљених са циљем да се стекне права представа о визурама и позицијама посматрања. Уследило је снимање целокупног простора у сферној фотографији да би у дигиталном облику могли тачно да се одреде односи у простору, а резултат је процена да укупна висина од нивоа земље до врха главе треба да буде пет и по метара.
Податак да је опажање, и начин на који се види простор, условљено психиофизичким диспозицијама посматрача у одлучујућој мери утиче на уверење о потреби било какве интервенције у њему. Како коначна величина споменика зависи искључиво од концепције на којој је заснован, приступило се моделу који подразумева затворену форму споља, класично решење са довољно једноставним и озбиљним постаментом да афирмише скулптуру која се на њега поставља. Са друге стране имала се у виду потреба да учествује у архитектури простора који га окружује, због чега постамент представља синтезу архитектуре на линији од цркве и зграде музеја до модерније форме Дома Војске Србије.
– Сама фигура је представљала веома велики изазов, јер се ради о тродимензионалној форми која подлеже законима перспективе. Са друге стране изображавамо нешто што увек живи у једном другом, божанском простору, који се пред нама не затвара, него се отвара. Када се транспонује у пуну форму, то је посебан изазов и тражи да се потпуно одустане од неких наших анатомских представа и начина на који се облик понаша у простору. Ипак, од тога не можемо да бежимо, јер облик је облик. То је решавано прво кроз цртеже, па онда кроз дигитални модел, пошто је у њему врло лако изменити основне поставке, док није дошло до израде у глини, где се коначно дефинишу врло танани односи. То је веома дуг пут који траје годину дана, док се није дошло до радног модела.
Следећи корак је увећавање на пун формат, где опет долази до извесних измена, мада сам, током прављења модела, водио рачуна одакле се споменик гледа тако да постоје минималне интервенције у пропорцијама да би у визурама споменик изгледао добро, да се не испостави да глава изгледа сувише мало, да је шака наубедљива и слично. Сви у исто време посматрамо свет и довољно различито и слично, а ја сам га гледао са свих страна и, с обзиром колико сам времена провео поред њега, мислим да нисам промашио – каже Марковић.
Процедура израде подразумева да се класичан радни модел ваја у глини, након чега следи одливање у гипсу, па коначна моделација. Као такав погодан је за даљи рад у коначној величини на један од неколико различитих начина, клесањем у камену или ливењем у бронзи која се сматра најоправданијом, јер би сви други начини одузели превише времена и пара. Са друге стране, бронза се у дугом периоду као традиционални материјал показала довољно издржљивом и отпорном на различите врсте спољних утицаја.
Само неколико месеци након што је идеја представљена јавности, Градској управи је поднета детаљно образложена иницијатива, уз потврду подршке двадесет три организације цивилног друштва, за подизање споменика Светом Сави на тргу који носи његово име.
– Били смо јако стрпљиви, иако смо у документацији напоменули да је пожељно да се остави време и да ће бити потребно десетак месеци рада да то испадне како треба. Није било никаквог одговора, а неке чаршијске приче наговештавале су да има других идеја, све док у јулу није стигла иницијатива из Канцеларије председника Републике, на листу папира који је потписао Никола Селаковић, о постављању споменика Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве. Наша управа је, на тај поприлично неук папирић без ичега конкретног, волшебно добила одобрење свих служби и то је упућено министарству. Иако на почетку буџетске године није било речи ни о каквим споменицима, одједном има десет милиона за ту намену, а не зна се ни ко ради, ни како, ни ко би био аутор. Ми смо одмах упутили жалбу Министарству културе и информисања, Канцеларији председника Републике и Градској управи, а за сада још нико не одговора.
Навели смо где су се огрешили о прописе и процедуру и да би, у најмању руку, било неопходно да и наш пројекат буде узет у обзир па да при избору видимо шта је примереније и боље. Име председника државе се помињало, а више личи да је послужило само као покриће, а посебно је питање да ли су уопште видели овај трг – каже председник Словенског друштва Драган Бунарџић.
Жеља да модел споменика, који не заузима више од једног квадратног метра, види што већи број људи и укаже на добре и лоше стране, основ је за захтев да неколико недеља буде изложен у холу испред Свечане сале Градске управе. Разлог за одбијање је потврда да у том простору у наредном периоду следи одржавање бројних активности, због чега није могуће удовољити захтеву Словенског друштва. Мало више разумевања имали су представници Дома Војске Србије у коме ће модел будућег споменика бити изложен до краја месеца, а чланови Иницијативног одбора за градњу не крију жељу да то буде до Краљевдана. Аутор потврђује жељу да буде изложен и на неком другом месту уколико неко од заинтересованих за то обезбеди простор од једног квадратног метра. До тада се очекује и званичан став представника Српске православне цркве, који се још нису изјаснили ни за једну од понуђених варијанти.
У ишчекивању коначног решења у Словенском друштву наговештавају још једно обраћање Министарству културе и информисања, Кабинету председника Србије и представницима локалне самоуправе, који су уредно позвани на представљање модела, баш као и шефови одборничких група у Скупштини града, директори јавних предузећа и установа, посебно оних из области културе.
Иако је жеља аутора да споменик заживи, и потраје све дуже, за сада је његова даља судбина неизвесна, у првом реду због става локалне самоуправе и финансијских средстава потребних за реализацију целог пројекта. За до сада спроведене активности довољно разумевања показало је тек неколико привредника, али је до потребних педесетак хиљада евра, колико се процењује да би коштала реализација целог пројекта, неопходно укључење знатно већег броја спремних да издвоје одређену количину финансијских средстава. Сем тога, треба консултовати архитекте и статичаре који би потврдили најбољи начин за израду постамента, посебно ако се зна да тежина фигуре у знатној мери утиче на вертикално оптерећење. Планирано је да постамент буде од белог гранита који је, по свим хемијским и физичким својствима најпримеренији за градску средину са фреквентним саобраћајем и хемијским агенсима са којима долази у додир. И даље је отворено питање да ли га треба градити из пуних блокова или облагањем бетонског језгра.
Разумљива је жеља аутора да живот споменика отпочне на Тргу Светог Саве. И поред тога ни он, а ни било ко у Словенском друштву, не противи се постављању споменика Стефану Првовенчаном на месту примеренијем од овог. Оправданост идеје да буде у средини кружног тока на почетку пута који води ка Жичи требало би да потврде стручњаци за безбедност саобраћаја, а има наговештаја да би повољна локација била у близини манастира Жича.
О аутору
Иван Марковић је још као студент вајарства на Факултету примењених уметности отпочео сарадњу са старијим колегама Драгољубом Димитријевићем и Гораном Чпајаком, чак са Светомиром Арсићем Басаром, и почео да стиче искуства која остали нису имали прилику да стекну. По завршеном факултету је са Чпајаком радио на веома захтевним и обимним пословима, од којих је један од највећих била реконструкција споменичког комплекса на Текеришу, у оквиру кога су костурница, израда бисти, преуређење свих хоризонталних површина, реконструција бедема и други. У скорије време био је ангажован на ревитализацији постамента за Споменик захвалности Француској на Калемегдану, где су Мештровићеви рељефи били потпуно еродирали, па их је требало реконструисати на основу гипсаних одливака оригинала. Како су и сами били изломљени, требало их је довести у првобитно стање пре коначног изгледа нових рељефа у канарском мермеру. Ангажован је на више споменика у Русији, Тополи, Беочину, Бијељини…
Подршка
У име Фондације породице Ристић подршку иницијативи Словенског друштва потписао је оснивач Новица Ристић, испред Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ председник Иван Лазић, Друштва гуслара „Жича“ председник Радован Пековић, Планинарско-смучарског клуба „Железничар“ председник Драган Јовановић, Завичајног друштва „Стара Павлица“ председник Милорад Остраћанин а удружења грађана „Зелени навигатор“ директор Александар Пантелић. Подршку Књижевног клуба Краљево потписом и печатом је потврдио председник Милош Милишић, Ловачког друштва „Краљево“ председник Управног одбора Урош Ђоковић, Удружења војних пензионера Србије – Градски одбор Краљево председник Рајко Марашевић, а Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида општине Краљево председник Негосав Т. Луковић.
У име Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године града Краљева иницијативу је подржао председник Милисав Вујанац, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ председник Милан Матијевић, Друштва српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ председник Милан Глишовић, а Удружења параплегичара Рашког округа председник Славољуб Живић.
Следе потписи директора Мултимедијалног центра „Кварт“ Боре Тошића, председника Удружења грађана Пријатељи Манастира Жиче – Краљево Милана Лазовића, председника Еколошког покрета „Ибар“ Мирослава Павловића, председника Управног одбора Удружења БеННем Звонка Маринковића и Центра за културу Жича Слободана Марковића, председнице Удружења македонске националне заједнице Рашког округа „Кирил Пејчиновић“ и Уроша Балтића, који је потврдио подршку Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, као и подршка Завичајног друштва Краљево, донета по одлуци Управног одбора.
Текст: Т. Радовановић
Фотографије: М. Радовановић
Изворник: Краљевски магазин
Related posts:
Словенско друштво: ПОДИГНИМО СПОМЕНИК СВЕТОМ САВИ!
СВЕТИТЕЉ НА СВОМ ТРГУ
Драган Буковички: КАКО БРЖЕ, ЈАЧЕ, БОЉЕ ПОСВАЂАТИ СВЕТУ БРАЋУ
Мирољуб Дугалић: КРАЉ И СВЕТИТЕЉ УМЕСТО ТЕНКА
22 КРАЉЕВАЧКА УДРУЖЕЊА ЗВАНИЧНО ПОДНЕЛА ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА СВЕТОМ САВИ
КРАЉЕВО ПРОТЕРАЛО СВЕТОГ САВУ
ДАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У МОСКВИ
НОВО НапреДНО ПОИГРАВАЊЕ СА СРПСКИМ СВЕТИЊАМА
О ГОСТОВАЊУ МАРИЈЕ СЕМЈОНОВЕ У СРБИЈИ
20 ГОДИНА СРПСКО-РУСКОГ БРАТСТВА
Раде Јанковић: СВЕТИ САВА СРБСКИ – Бедем православља према демонизму Запада и Истока
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КАО НИТ КОЈА ПОВЕЗУЈЕ СЛОВЕНСКЕ НАРОДЕ
