Јевгеније Авдѣјенко: УСИНОВЉЕЊЕ ЂАВОЛУ

Каина је прѣ убиства уразумљивао Господ – тиме да је он, жртвујући Богу, сагрѣшио; тако и Христос, обличава Јудејце за њихову вѣру. Каква се показала њихова вѣра?


Ѣвгениɪе АВДѢІЕНКО (1952-2014)

Сви знају да је Каин убио Авеља. Ипак, да би се разумѣло шта се догодило кад је старији, прворођени син убио брата, неопходно је знати шта је том, првом злочину – прѣтходило.

Бог је нѣшто казао Каину (Пост. 4: 6, 7). Бог је рекао: схвати, нѣси принѣо потпуну жртву (жртву Завѣтну); ако умукнеш у помислима или просто заћутиш, нѣћеш се наћи под влашћу ђавола. Прве рѣчи Господа Каину (о жртви) могу се схватити као указивање кривице или грѣшке, али послѣдње рѣчи о ђаволу – „овладај њим“ (LXX), „изађи на крај с њим“ (ТМ) – то је благослов, реално укрѣпљење у борби са ђаволом, надахнитељем човѣкоубиства.

Бог разговара са човѣком тако да га овај разумѣ. Ако је Каин разумѣо речено му Богом, како се онда десило да је брат убио брата, Каин убио Авеља?

Убиство је овдѣ такорѣћи техничка страна ствари. Суштина је била у другом. Каин нѣје тек један од ликова Св. Историје. Каин је оснивач богопротивног друштва, које је у сталном нѣпријатељству према Цркви до дана данашњег. „Каин“ је духовна појава. Поимати да „Каин“ постоји – практичан је задатак црквеног живота.

*
У Авељовом убиству било је два саучесника – човѣк и ђаво. Ђаво бѣјаше први ко је пожелѣо и учинио – донѣо смрт човѣку. Примивши прво искушење од ђавола, први људи постадоше смртним. Кад је Каин пожелѣо да убије човѣка, дакле да се уподоби ђаволу, зачуо је глас Божји, упућен лично њему. Кад за човѣка звучи глас Божји, то је врло згодан тренутак допустити главним силама душе да се – по том гласу – правилно подесе. За то му је потрѣбно једино да сâм „заћути“… А Каин је рекао:

И рече Каин Авељу, брату своме[1].

Пост. 4: 8

Шта год да је Каин рекао Авељу, он је рекао… Каину је било потрѣбно „умукнути“, ако не нутрено, а оно бар никакве рѣчи не изговарати, а он „рече“… И то бѣше лаж.

Ако би набројали етапе којима човѣк иде ка злочину, оне би биле овакве:

• жртвоприношење Богу
• печал која нѣје по Богу
• одступање воље (обарање лица) – Овдѣ слѣди одвраћање од Бога
• лаж и усиновљење ђаволу
• жртвоприношење ђаволу.

Када је Каин лажју намамио брата знајући да ће га убити, Каин се потчинио „оцу лажи“ (Јн. 8: 44): он сâм постаде „сѣменом змије“ (Пост. 3: 15). Одсад Каин постаде „од оца ђавола“ (Јн. 8: 44). Ђаво је био „човѣкоубица од почетка“ (Јн. 8: 44): кроз њега је човѣчанство постало смртним (у рају) и десила се прва смрт човѣка (Авеља).

Ђаво је отац лажи. Каин се усиновио ђаволу – прѣ но што је убио брата.

Неопходно је схватити због чега богоодступништво обавезно у себѣ укључује убиство. Каин тежи да се уподоби ђаволу, а ђаво да подражава Богу, радећи све са супротним знаком: замѣнивши небеско са земаљским, спасење са – погибљу. Кад је у рају Адам достигао покајање (дао је тачно име жени и тиме открио љубав састрадања), Господ човѣка нѣје оставио без подршке, и како човѣк нѣ би помислио да је покајање душевни доживљај, Господ је узроковао заклáње жртвене животиње (свеприношење) те обукао човѣка у одежде покајања, натѣлне „хитоне кожне“ (Пост. 3: 21). Кад је Каин слагао брату, усиновио се „оцу лажи“ и достигао потпуну одлучност, а ђаво је дѣло довео до краја: убиство Авеља било је извршено са смислом – као жртвоприношење ђаволу. То је било свеприношење.

И рече Каин Авељу, брату својему. И би: кад бѣху у пољу[2], и устаде Каин на Авеља, брата свога, и уби га.

Пост. 4: 8

Зашто је Каин убио Авеља? Или: због чега је Каин убио Авеља? Какви бѣху његови мотиви за то? Који разлози? Због какве кривице?

Јакопо Тинторето (1518-1594): УБИСТВО АВЕЉА, 1552, уље на платну, 149х196 цм (Академија умѣтности, Венеција)

Низашта, ни због чега, без мотива, без разлога, ни због какве кривице… Апостол Јован објашњава:

Каин бѣјаше од лукавога и закла брата својега. И зашто га закла? Зато што дѣла његова бѣху лукава, а дѣла брата његова праведна.

1 Јн. 3: 12

Прѣ него је убио, до почињења убиства, дѣла Каинова бѣху лукава. Та дѣла бѣху жртвоприношење Богу, печал која нѣје од Бога, обарање лица, лаж… Кад је слагао, Каин се усиновио ђаволу. Таква бѣху Каинова „лукава дѣла“. Каин је низашта убио брата: Авељ је био жртва. Каин је био духовни човѣк…

Уопште, духован човѣк (буди он од Бога или од ђавола) се влада прилично нѣкористољубиво, често нѣмотивисано на разини душевних побуда; његови се поступци суодносе с другом инстанцом, која је виша од материјалног рачуна или душевног доживљаја.

Каин је такав: нѣтачно је рѣћи како он бѣше зао, па и дѣла његова бѣху зла. Нѣ, „Каин бѣјаше од лукавога, и дѣла његова бѣху лукава“. Он нѣје просто убио, он је „устао“ (ἀνέστη) и убио (Пост. 4: 8), он је „заклао“ (ἔσφαξεν) брата својега (1 Јн. 3: 12). Заклáње је умртвљивање као култно дѣјство.

Ако је Авељ био жртва, онда то бѣше жртва од које се нѣ куша. Човѣка су принѣли у жртву уцѣло, овог пута Каин ништа нѣје „дѣлио“. Каин је принѣо брата у жртву свеприношења ђаволу. Уколико би били могући уговорни односи с „оцем лажи“, онда би се за Каина могло рѣћи да је он принѣо завѣтну жртву.

За оне што се поклањаху Богу и чекаху Месију Који ће „поразити главу змије“ (в. Пост. 3: 15), бѣху установљена жртвоприношења ола, кад се жртва приноси читава. Ђаво подражава Богу – чинећи све са супротним знаком. За оне што се поклонише ђаволу и чекају Антихриста била је установљена жртва такође читава – сакрално човѣкоубиство. У Каиновом случају је убиство другостепено, а прво је – жртвоприношење ђаволу, можда чак и жеља да се ступи у завѣт са сатаном. Каин бѣјаше крчилац пута у бездну.

Од Каина почиње пут погибељи, који се у Новом Завѣту именује као „Каинов пут“ (Јуд. 11).

Франческо Виламена (1564-1624): КАИН И АВЕЉ ПРИНОСЕ СВОЈЕ ЖРТВЕ БОГУ; КАИН УБИЈА АВЕЉА, гравира по Рафаелу

*
Каинов злочин почео је од жртвоприношења, и сâм Каинов злочин бѣше жртвоприношење. У томе је разјашњење страшних рѣчи Господа, које он изговори Јудејцима: „отац ваш је ђаво“, тачније: „ви сте од оца ђавола (Јн. 8: 44). Каква могу бити ђаволова дѣца?

Најближи односи у духу на символичком језику Библије изражавају се кроз синовство.

Чак и у Лицима Прѣсвете Троице то су Отац и Син… Богу вѣрно човѣчанство су „синови Божји“ (Пост. 6: 2), Богу вѣрни анђели – „синови Божји (Јов 1: 6 ТМ). Они што служе лукавому, што „хоће творити похоте оца“ ђавола (Јн. 8: 44), названи су „сѣме змије“ (в. Пост. 3: 15), „змије, породи јехиднини“ (Мт. 23: 33), дѣца ђавола“ (1 Јн. 3: 10). Каин је заклао брата, принѣо жртву завѣта са ђаволом, он је сада у најближем односу са ђаволом, потпуно му је прѣдан. На језику Писма то се назива „синовство“.

Кад се Каин „усиновио“ ђаволу, он је постао утемељивачем антицркве, изопачене религије. Изопачена религија је служење богопротивнику с коришћењем правила истинске религије, којима се прѣноси супротни знак.

Апостол Јован објашњава:

По овоме се познају дѣца Божја и дѣца ђавоља: сваки који нѣ твори правду нѣје од Бога, ни онај који нѣ воли брата свога.

1 Јн. 3: 10

Када Христос одговараше која је прва од свѣх заповѣсти, (Мк. 12:30), Он говораше о двама заповѣстима – љубави према Богу и љубави према ближњему. Љубити Бога значи усиновити се Богу, а за то је нужно посвѣдочити своју љубав – творити правду и још – љубити брата.

Каин нѣје сатворио правде у жртвоприношењу Богу, а завршио је тѣм да је заклао брата у жртву – постао је први од „дѣце ђавоље“. Каин нѣ љубљаше свог брата, али се ни мржња нѣ прѣтпоставља. Ми нѣ знамо каква чувства Каин имађаше према брату, али мржње највѣроватније нѣје било: мржња заслѣпљује. Каин је све урадио свѣсно: нѣје љубио брата свога, принѣо га је на жртву, усиновио се ђаволу.

Питају – а како је Господ допустио да први од ђавоље дѣце убије праведника? А како је Господ за Себе допустио да, кад се очовѣчио, Њега муче и убију? Господ се очовѣчио и био је убијен од онѣх што су по духу Каин, о чему Христос јасно говораше „књижевницима и фарисејима“ прѣ Свога распећа:

Змије, породи јехиднини… да дође на вас сва крв праведна, пролѣвана[3] на земљи од крви Авеља праведнога…

Мт. 23: 33

Ове рѣчи Господ је изрекао нѣ за оне који нѣ знаше шта творе, већ за оне што знаше шта творе – слично Каину. Они што „усташе“ на Спаситеља постали су „од лукавога“ нѣ послѣ Крста, већ прѣ њега. Распеће је било жртвоприношењем.

Распињачи носе на себѣ образ Каина уколико „први ко је носио образ Спаситеља бѣше Авељ. Авељ је дѣвственик и свештеник и мученик: дѣвственик јер је умръо прѣ супружништва, свештеник јер је Богу приносио богоугодне жртве и мученик јер је убијен због истинског богопоштовања“ (блж. Августин).

*
Као што је Каинов злочин почео са жртвоприношењем Богу, тако је и злочин Христових распињача почео с тѣм што су они повѣровали у Христа (да је Исус – Месија). „Многи повѣроваше у њега. Тада рече Христос вѣровавшим (πρὸς τοὺς πεπιστευκότας) у Њега Јудејцима“ (Јн. 8: 30, 31). Нѣки Јудејци су „вѣровали у Христа“, ушли у спор с Њим, нѣсу се сложили, па су Га убили. И Каин је знао да је Бог – Бог; и Јудејци су знали да је Исус – Месија[4]. Почетак злочина лѣжи само у религиозној области. И само религиозни људи, вршећи злочин, иду до краја.

Каина је прѣ убиства уразумљивао Господ – тиме да је он, жртвујући Богу, сагрѣшио; тако и Христос, обличава Јудејце за њихову вѣру. Каква се показала њихова вѣра? – „Ми смо сѣме Авраамово“ (Јн. 8: 33). Ипак, одбацивши Христа, Јудејци су лишени синовства од Бога: „нѣсу дѣца Авраамова сви који су од сѣмена његовог“ (Рим. 9: 7). Исус је рекао:

Знам да сте сѣме Авраамово; али тражите да Ме убијете…
Да сте дѣца Авраамова, творили бисте дѣла Авраамова. А сада тражите да убијете Мене…
Ви творите дѣла оца вашега… Ви сте од оца ђавола… он бѣше човѣкоубица од почетка… лажа и отац лажи.

Јн. 8: 37, 39-41, 44

Каин је Авеља заклао као жртву завѣта – извршио је изопачено жртвоприношење. На Голготи је рођена изопачена религија – извршено је нѣ погубљење, нѣ убиство, него заклáње. Као што Каин нѣ уби, већ „закла брата свога“ (1 Јн. 3: 12), тако је и Христос „Јагње, заклано од постања свѣта (Откр. 13: 8).

Братоубиство, мозаик из Палатинске капеле у Палерму, Италија

Један детаљ Голготске жртве је чини сродном са заклáњем Авеља. Авеља је смрт задесила „када они бѣху у долини“ – τὸ πεδίον[5] (Пост. 4: 8). Иза стана – у долину (дивље поље) је обманом Каин одвео брата. Авељова смрт „у долини“ може указивати на жртвену смрт Христа. По Мојсѣјевом закону, тѣла животиња, принѣтих у жртву за грѣх (њихову крв користили су за освећење светилишта), ваљало је изнѣти изван стана. Зато и Христос, да би се јавило како је „осветио људе крвљу својом“, пострада „изван врата, изван стана“ (Јевр. 13: 12; Лев. 16: 27).

Смрт Авељова била је заклáње, ово бѣше жртва од које потиче антицрквена заједница – Каинити (Каинићани).

И одређено говораше Христос о Авељовој крви – „пролѣваној на земљи“: Авељова крв праобразује Крв Спаситељеву и Христових мученика, стога она нѣје „пролѣвена“ – крв Авељова лије на земљу и, по рѣчи Спаситељевој Јудејцима, лиће се.

Ево ја ћу к вама послати пророке и прѣмудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града.

Мт. 23: 34

Дакле, крв Авељова нѣје пролѣвена на камење, нити на под куће, па чак ни на пољу које је обрађивао Каин, већ далеко, ван – у долини – крв је пролѣвена на земљу. Крв Авељова је жива пала на живу земљу, сад ће проговорити. Читаво мироздање ће обличавати човѣка за грѣх.

Посрбио: Драган Буковички


[1] У LXX је додато: пођимо у долину.

[2] LXX: у долини.

[3] Ἐκχυννόμενον; цсл.: „проливајемаја“; нѣтачан прѣвод на руски: „пролѣвена“. Лк. 11: 50: „да се иште од рода овога крв свѣх пророка пролѣвана од постања свѣта“; овдѣ ἐκκεχυμένον (perfectum) – „проливајемаја“ (цсл): нѣтачан прѣвод на руски: „пролѣвена“.

[4] Тако је рекао Исус у причи о виноградарима. Власник винограда „најзад посла им сина свога говорећи: постидѣће се сина мога. А виноградари“ (букв.: земљодѣлци, Каин је био земљодѣлац), „видѣвши сина, рекоше: дођите, убићемо га и присвојити наслѣдство његово. И ухватише га, па изведоше изван винограда и убише… И чувши првосвештеници и фарисеји приче Његове, разумѣше да о њима говори (Мт. 21: 37-39, 45).

[5] Можда су тако (и савршено правилно) LXX истолковали јеврејско „на пољу“ (ба-саде בשׂדה). Саде је и обрађивана земља (рај је – „поље“), и спољњи свѣт, куда човѣк одлази у лов (као Исав; Пост. 25: 27) или да подаље од свѣх размишља (као Исаак; Пост. 24: 63).

(Visited 65 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, МУДРОЉУБЉЕ, ПРАВОСЛАВЉЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *