КРАЉЕВО ПРОТЕРАЛО СВЕТОГ САВУ

У Грачацу откривен споменик који је требало да буде на Тргу Светог Саве у Краљеву


Велика Госпојина, Успење Пресевете Богородице или Међудневница, један је од највећих хришћанских празника који слави успомену на смрт Богородице и, према црквеном предању, дан је када се она вазнела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Српска православна црква, и остале православне цркве које користе јулијански календар, славе га 28. августа, или 15. по јулијанском календару, када се завршава и четрнаестодневни пост.

Празник се нешто свечаније него у другим срединама обележава у Грачацу, јер су мештани овај дан изабрали за сеоску славу, а да прослава ове године буде подигнута на виши ниво утицало је откривање споменика Светом Сави на тргу који носи његово име. Да парадокс буде већи то је споменик који је требало да буде постављен на Тргу Светог Саве у Краљеву, али за то нису имали разумевања ни представници локалне ни црквених власти, без обзира на његов значај у годинама кад се обележава осамсто година аутокефалности Српске православне цркве. Колико је Свети Сава значајан у српској историји и култури најбоље сведоче речи протојереја ставрофора Љубинка Костића пред новооткривеним спомеником светитеља у Грачацу.

– Пред овим иконоликом богоносног оца нашег Саве српскога, опомињемо се свега онога што је учинио, и чини, за Цркву божију и за род свој. Свети Сава је давно, пре осам векова, а шта је осам векова у односу на вечност, заорао дубоку бразду која је у потоњим вековима давала богате духовне плодове баштињене у нашу духовну и народну ризницу, плодове којима су се напајале генерације. Напајамо се и ми данас и из те ризнице црпимо духовну снагу за сва наша данашња прегнућа. Није случајно да се свети отац наш Сава назива не само богоносним оцем, него и оцем отаца наших, српским Мојсијем и изнад свега украсом Цркве. Свети Сава је волео и грлио сав род људски, па се назива и грађанином васељене. А изнад свега, љубио је род свој српски и желео да га охристови, да га онебеси, да га уздигне на највећу могућу висину и у томе је успевао. Свети Сава, колико је био жив пре осам векова, жив је и данас.

Ми имамо велики дуг према Светом Сави. Зашто је Свети Сава имао такву велику снагу? Свети владика Николај, српски и жички, каже – зато што је Свети Сава био сав у Христу и Христов, сав у њему. Зато је имао тако велику снагу. И нас поучава да се од Господа не одвајамо. Оним речима савотељства Давида позива нас: „Ходите чада, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“. А страх господњи јесте љубав према Господу и љубав према роду своме за који је Свети Сава горео живом ватром свога срца и свога духа.

Његов биограф Доментијан каже: „Он беше истински пастир стада отачаства свога који имаше отворене духовне очи и вид свој свагда управљен свевидећем“. Ту је била снага Светота Саве и ми данас у овим временима, а увек су најтежа времена у којима живимо, молимо се оним истим речима као и свети преци наши: „Похитај Свети Саво и у тешким спорним бременитим временима помози нам у свим искушењима и тешкоћама“.

Част је бити светосавац што показује и подвиг постављања овог знамења у спомен Светога Саве, али и велика одговорност и пред Богом и пред Светим Савом, пред нашом историјом, пред нашим свеукупним родом, а и пред целим светом, јер тиме показујемо своје право лице и свој прави образ, поручио је Костић.

0 значају обележавања сеоске славе сведочи присуство челника општине Врњачка Бања, представника месне заједнице, одборника, мештана Грачаца и околних села. Била је то прилика да председник општине Бобан Ђуровић подсети да је од почетне идеје до реализације прошло мало више од годину дана. Довољан разлог да споменик буде постављен у овом месту огледа се у писаним документима који потврђују да је црква у Грачацу старија од манастира Жиче, али и да је Свети Сава баш ту, и пре Жиче, намеравао да гради манастир. Бурни догађаји током наредних векова спречавали су да ово место заблиста у сјају какав заслужује, све до ове године кад читав крај добија све препознатљивији изглед.

Колико су иницијатори идеје о постављању споменика на Тргу Светог Саве у Краљеву били у праву сведочи податак да за постављање у Грачацу није утрошен ни динар из општинског буџета. Да буде тако постарао се председник општине Врњачка Бања позивом потенцијалним донаторима, а да парадокс буде већи међу њима је и знатан број Краљевчана. Вредност пројекта процењена је на педесет хиљада евра, а да трошкови не буду већи постарали су се многи од учесника у реализацији који су личним радом допринели да успешно буде приведен крају. Разлог више за задовољство је податак да је од почетка било и оних који нису веровали у успешну реализацију идеје о постављању споменика.

– У овој порти смо имали и презентацију будућег споменика Светом Сави, и мишљење јавног мњења које је оценило пројекат нашег Ивана из села Подунавци. Са неповерењем су причали и говорили, ко зна када.

Што се договоримо, што обећамо и што желимо, урадимо у најкраћем могућем року, како у центру Врњачке Бање тако и у сваком месту где треба да се ради. Ја сам поносан на то, поносан сам на наше свештенство, на нашег оца Милана, на друге оце из околних села који се, са ентузијазмом и залагањем, труде да ствари поправимо и да буду боље.

Моја генерација, и генерације пре мене памтиле су друга времена, времена ратова, искључивања струје, санкција и свега што није достојно за једну државу. Данас желим да, када се вратите кући, причате деци о Светом Сави, да причате о овом месту, да причате како је некада била школа која се урушила, како је некада било трњак и грање где је овај парк, како нам је црква била урушена, како је овај парк био простор за одлагање дрва. Данас је нешто ново, нешто лепо, нешто за понос, нешто што је у духу православља, али и нешто што је добро за Врњачку Бању и све госте. Идеја и жеља нам је да ово заживи, да заживи овде и у другим селима, истакао је Ђуровић.

Ма колико били задовољни реализацијом идеје која је присутна неколико година челници краљевачког Словенског друштва не крију разочарање што споменик Светом Сави није подигнут у Краљеву. Председник друштва Драган Бунарџић подсећа на период од пре неколико година кад се адекватним начином за обележавање осамстоте годишњице аутокефалности Српске православне цркве сматрало постављање споменика Светом Сави на тргу који носи његово име. Више од годину дана трајала је једносмерна преписка са различитим републичким и локалним институцијама, Министарством културе и Канцеларијом председника Републике, а одговора није било. Прошло је више од половине тог периода док ресорно министарство није потврдило да је подизање споменика у надлежности локалне самоуправе. Да сагласност изостане утицао је предлог да уместо споменика Светом Сави буде подигнут споменик Стефану Првовенчаном за шта је, у почетној фази, у локалном буџету планиран утрошак од десет милиона динара.

– Слали смо комплетну документацију за разлику од споменика који су тобоже хтели да подигну Стефану Првовенчаном. И тада смо тврдили да за то није урађен никакав пројекат, нити се зна ко ће га радити, а да су радили напамет сведочи то што данас од тога нема ни помена. Појео вук магарца, па очигледно неће бити ни тог споменика.

Жалили смо се док од канцеларије председника нисмо добили одговор Николе Селаковића са обећањем да ће утицати на локалну самоуправу да бар одговори. Прошло је само неколико недеља, а он је изабран за председника Одбора за подизање споменика Стефану Првовенчаном у Краљеву, каже Бунарџић.

Случај је доспео до заштитника грађана Зорана Пашалића коме је предочен податак да је подизање споменика Светом Сави подржало двадесет два краљевачка удружења. Да спласне ентузијазам иницијатора идеје утицао је допис члана Градског већа Радоја Томашевића који, каже Бунарџић, није одговорио ни на једно од постављених питања.

Додатне сумње да неко саботира реализацију пројекта потврђене су током једномесечног увида у пројекат у просторијама Дома Војске Србије и првог представљања кад је, и поред уредно и на време послатих позива, изостало присуство локалних званичника. Закључак да Краљево не жели споменик Светом Сави утицао је на одлуку представника Словенског друштва и аутора да се реализација пројекта уступи онима који су спремни да га доведу до краја. Показало се да је то општина Врњачка Бања, и Црквена општина Грачац која је за реализацију успела да добије благослов епископа жичког Јустина.

– Битно је било да се заврши, и мени је мило да је завршено, а споменик је отишао онима који то заслужују. Овде је била потпуна незаинтересованост и самих грађана, па је Краљево сáмо рекло да то не заслужује, јер ако нешто желиш за то се бориш а овде тога није било.

Споменик може да се мери са спомеником у Београду који представља руско виђење Светог Саве. И док су Руси склони грандиозности наш споменик истиче другу страну личности Светог Саве, а уз монашку скромност у њему се види проветитељска црта и величанственост краљевине. Ово је типичан српски споменик рађен по, можда једином, портрету који је настао за живота Светог Саве. Штета је што је откривање сведено на локални догађај, славу села и народно вашарско окупљање, па је мало говорено о ономе шта је Свети Сава, каже Бунарџић.

Да случај није усамљен сведочи слична судбина неких других идеја у Краљеву због чега су, након значајног игнорисања у локалној средини, реализовани у другим деловима земље. У Словенском друштву подсећају да је Краљево својевремено протерало цара Николаја и цара Лазара који су завршили у Тополи. Идеју о реализацији подржао је руски Фонд Владимира Храброг, а након игнорисања Краљева и Крушевца, и споменик јунацима Првог светског рата пред стоту годишњицу пробоја Солунског фронта завршио је у другој средини.

Осврт коју годину уназад сведочи о активностима Словенског друштва на обележавању значајних датума из историје о којима се у локалној средини не зна готово ништа. Сличну судбину добило је обележавање двестоте годишњице Првог српског устанка у Москви низом изложби током једномесечног периода. Поновило се 2007. приликом обележавања значајних датума из живота владике Николаја Велимировића и 2014. на стоту годишњицу почетка Првог светског рата.

Локална самоуправа није одговорила ни на предлог једног од најпознатијих светских вајара Зураба Церетелија да Краљеву поклони споменик Јелене Анжујске.

Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић

Изворник: Краљевски магазин

(Visited 96 times, 1 visits today)
ГЛАВНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *