Валентин Катасонов: РУСИЈА ЈЕ ОКУПИРАНА ТЕРИТОРИЈА

Валентин Јурјевић Катасонов један је од водећих руских научника-економиста. Стручњак у областима искориштавања природних богатстава и међународних финансија. Аутор монографија и уџбеника. Разговарамо о ономе што нас данас највише узрујава и брине.

---

Валентине Јурјевићу, у сваком Вашем наступу у медијском простору чује се мисао да је у Русији, па и у читавом свѣту, покренут програм генетског кориговања, смањивања становништва. Али хајде да погледамо своју земљу, саме себе. Зар с оваквим богатствима наше државе ми нѣсмо кадри да поново подигнемо земљу из расула? Тȁ, за разлику од, на примѣр, Африке, ми имамо све: воде, шуме, обрадиве земље. Руско царство је још са ралом, без трактора, хранило хлѣбом Европу, и тако даље. Људи желе да раде нѣ у канцеларијама, већ на својој земљи, да живе нѣ у Москви, већ у својим родним градовима и селима. И да нѣ живе од данас до сутра, већ да осѣћају увѣреност у будућност своје дѣце. Па истакнути научник М. Ј. Лѣмешев је имао идеалан за спасење Русије и њену потпуну нѣзависност од увоза пројекат еколошких села, која ће помоћи да се раселе мегаполиси, јер у њима живот постаје нѣмогућ. Зашто тај пројекат досад нѣје остварен?

— Кажете „наша држава“. Ја нѣсам тако велики познавалац села и пољопривреде, али се разбирам у политичким питањима. И менѣ пâра уши синтагма „наша држава“. „наша власт“. То јесте власт, али нѣ наша. Ствар је у томе да се наша земља налази под спољном управом, а ми се практично налазимо на окупираној територији. И ми морамо мислити нѣ о томе како подизати пољопривреду, већ како се ослободити од те окупације и обновити свој национални суверенитет.

Окупатори који су освојили нашу земљу имају савршено друге циљеве: уништити привреду земље, укључујући и пољопривреду, економски очистити територију Русије, укључујући чишћење становништва.  Из овог угла ваља разматрати сваки проблем – били то проблеми повезани с развојем нафтагаса Русије, било проблеми повезани с аграрним сектором привреде, са здравственом заштитом, с пандемијом COVID-19 или вакцинацијом. Који год проблем узели, видимо да се кроз такозване реформе дешава уништавање земље.

А још више од политичког јесте – духовно питање. Русија је земља православна, што значи да морамо схватити да је највиша инстанца власти Бог, а нѣ тамо нѣки прѣдсѣдници или премијери, били они добри или лоши. Судбину Русије одређује Господ Бог, али њена судбина зависи и од нас. Како је говорио светитељ Николај Српски – сви узроци су на страни човѣковој, а све послѣдице на Божјој страни.

А што се тиче аграрног сектора – узмогнемо ли васпоставити свој суверенитет, онда ће бити право врѣме да попричамо и о пољопривреди. Имамо у тој области довољно богато искуство и у дореволуционарном, и у совѣтском периоду.

Да, ионако до вица долази ситуација кад мрква на пијацама и у продавницама кошта 150 рубаља, како је то било јуна ове године, а банане отприлике 70 рубаља. Многи се, дабоме, радују бананама. Али у вариво нѣ можеш метнути банане, трѣба ти мрква.

— Као економиста, то могу објаснити. Послѣ 2012. године, кад ступисмо у СТО, царинске баријере су укинуте, што је ударило прѣ свега по индустрији, по аграрном сектору русијске привреде. Русији прѣти нагло поскупљење намирница, чак и хлѣба.

Прѣдсѣдник је потписао федерални закон који се зове „Допуне федералног закона валутног регулисања и валутне контроле“. Овај закон је донѣт још почетком нултих година. Људи који се баве пољопривредом или прѣхрамбеним тржиштем могу рѣћи: па каква је веза између мркве, хлѣба и нѣког тамо валутног регулисања?

Извѣштавам Вас, као економиста и финансијер, да се горе поменути закон, који је ступио на снагу 1. јула ове године, тиче извоза такозване нѣсировинске, нѣенергетске робе. Овамо спадају производи металургије – црне и обојене, широк спектар намирница, нарочито сѣмена, племенити метали. Прошле године је половина читавог извоза руске робе падала баш на ту робну групу – нѣсировински, нѣенергетски извоз.

Тај закон прѣдвиђа да извозници могу да нѣ враћају девизни приход од извоза указане робе и да тај приход улажу изван граница земље.  Подсѣћам да су 1. јула укинута сва ограничења на извоз житарица. Видите ли како је то „пријатан“ спој: доношење закона који допушта нѣвраћање девизног прихода од извоза жита и скидање ограничења на извоз жита, који ће довести до тога да с тржишта Русије све буде потпуно пометено. Очекивати да ће се вратити прѣђашње цѣне је наивно. Тако да нас у скорије врѣме очекује дефицит житарица. С рибом и морским производима је исто.  Са уљарицама – исто.

То јест, ово је узакоњена пљачка?

— Нама управљају прекоокеанске газде, које диктирају какви закони ће се доносити. Овдѣ, природно, постоји агентура, лобисти који те законе гурају, на примѣр господин А. Г. Силуанов у Министарству финансија, који је лобирао усвајање баш овог закона.

Какве год напоре улагали у развој пољопривреде, поред такве распојасаности ништа нѣћете учинити. Заводити ред трѣба најпрѣ национализацијом наше државе.

Какви конкретно кораци ка нѣзависности наше државе могу бити?

— Хајде да се сѣтимо Смутног доба. Тада, почетком XVII вѣка многима се чинило да више нѣма излаза. Пољаци бѣху освојили Кремљ. А патријарх Гермоген, кога су заточили у тамницу, чак је и отуд узмогао да руски народ позове на отпор освајачима. И тај позив су чули Мињин и Пожарски. А за њима су пошле хиљаде и хиљаде. То је био народ који је имао право на своју будућност.

Имамо ли данас патријарха Гермогена? Има ли Мињина и Пожарског?

— Прѣподобни Серафим Саровски је говорио: „Тѣци дух миран и тисуће око тебе ће се спасти“. Само, ето, ником нѣ успѣва да стѣкне тај „дух миран“ и скупи поред себе тисуће. Партије и покрети се стварају и распадају.

Проучавао сам како је био организован национално-ослободилачки покрет у разним земљама. На чело таквих покрета увѣк су стајали било војници, било црквени људи. На Кипру је то био архиепископ Макариос.  То памтим, било је у совѣтско доба, гледали смо на телевизији, слушали на радију: поглавар Кипарске православне Цркве стао је на мѣсто свѣтовњака, који нѣ бѣху у стању да стану на чело тог покрета, и ствар довео до успѣха.  Свакако да такве вође морамо тражити међу духовништвом, које засад ћути. А можда се појаве и војни заповѣдници, који ће најзад схватити да се нѣма куда даље одступати.

А хоће ли руски државотворни народ издржати још један замашни рат или револуцију?

— Жртве ће у сваком случају бити замашне. Но, може се ићи и по другом сценарију: све ће изубадати и сви ће у еутаназијском стању отићи тихо на онај свѣт.

Тȁ, наш живот нѣје ограничен са седамдесет или осамдесет година. Ако човѣк схвата да је његова душа бесмртна, он дѣствује смѣлије. Они људи који се нѣ боје Бога – боје се људи.

Лѣпо. Али како створити колективни имунитет против овог вируса, чије постојање је нѣмогуће порѣћи?

— Менѣ је чак нѣкако нѣзгодно да одговарам на то питање, јер су стотине и тисуће квалификованих и поштених лѣкара у цѣлом свѣту о томе већ све рѣкли. Дабоме, ако слушате „Глас Вашингтона“, из те „глачаре“ се чује супротна тврдња. Сумњичавцима савѣтујем да се једноставно упознају с темом путем доброг (најбоље совѣтског) уџбеника имунологије. Ја нѣсам лѣкар, већ стручњак за међународну економију. Бавим се САД. Може се рѣћи да сам американиста. Цинизам свеопштих вакцинација сам појмио још онда кад у САД 1976-77. покушаваху да цѣлу Америку пелцују од свињског грипа. Потом имамо покушај 2009. године. Толико прљавштине је тамо тада испливало… Сад је прѣдузет трећи покушај. И они (вакцинатори) су отишли даље него икад.

Валентине Јурјевићу, ускоро почиње нова школска година. Нѣједном сте у својим наступима о садашњем, углавном високом образовању говорили да је то „трака за производњу будала“. Али како данас образовати нашу децу-студенте?

— Многи родитељи ме то питају. Ја слабо познајем срѣдњу школу, али кад сам прѣдавао на високим школама, видѣо сам у припреми матураната који долазе на факултет озбиљне нѣдостатке. И ја родитељима одговарам да је боље шипарца уопште нѣ уписивати на факултете, зато што је на њима у току обично испирање мозгова. Прѣ 25 година сам био у Америци и паметни Американци су ми причали како они штите своју дѣцу. Давали су их само на ванредне студије и слали само на испите. Дѣца су учила сама, уколико међу родитељима нѣје било стручњака у нѣкој области, унајмљивали су поуздане прѣдаваче.

Ако нам ипак успѣ да спроведемо национализацију власти у Русији, обнављајући образовање мораћемо се послужити совѣтским искуством. Једини нѣдостатак тог искуства било је то што је образовање било атеистичко, богоборачко. То је и упропастило државу под називом Совѣтски Савез.

Али медицинари, на примѣр, се нѣ могу образовати ванредно. А нашој земљи су потрѣбни лѣкари.

— Нѣка будући лѣкари стѣчу практична знања из медицине, а тамо гдѣ почиње филозофија, почиње и подмѣна истинских знања.

Испада да трѣба затворити високошколске установе и отворити црквене парохијске школе, као за врѣмена Николаја II, и професионална техничка и фабричко-заводска училишта, као за Стаљина?

— Отприлике тако.

Разговарала Ирина Ушакова

Посрбио Драган Буковички

Изворник: Руска народна линија