Станислав Тарасов: УМЕСТО ТУРСКЕ МОЖЕ СЕ ПОЈАВИТИ НОВА ВИЗАНТИЈСКА ИМПЕРИЈА

Турски председник Реџеп Таип Ердоган сматра да ће претварање цркве Аја Софије у џамију бити „симетричан одговор Сједињеним државама које су признале суверенитет Израела над Голанским висоравнима“. Међутим, нека америчка издања тврде да ће на крају све то довести до „обнове геополитичког пројекта нове Византијске империје са центром у Константинопољу“

---

Невероватна ствар. Сваки пут када се у свету догоди било какав потрес који на овај или онај начин погоди Блиски Исток, у Турској, и не само тамо, појављује се мистика везана за Аја Софију у Стамболу.

Аутор ових редова сећа се разговора с турским историчаром у кафићу на обали Босфора, када је, указујући на највећи бисер хришћанског света, мистериозно изјавио да „нова историја Аја Софије, започета после заузимања Константинопоља 1453. године, од стране султана Мехмеда II Фатиха, после чега је храм скоро 500 година био дворска џамија, није завршена.“ Према његовим речима, оснивач модерне турске републике Мустафа Кемал био је добро упознат са бројним пророчанствима да ће „хришћани вратити Константинопољ и то ће се догодити после тога када Аја Софија поново постане џамија“. Имајте на уму да су та предвиђања била позната руским царевима. Сваки пут када би почео рат између Русије и Турске, оживљавале су се легенде. Штавише, Софија Палеолог, супруга Ивана III била је нећакиња последњег византијског цара Константина IX, што је подстакло жељу руских царева да преузму византијску баштину. Тако се у овој историји један интригантан заплет лепи на други.

Мој турски колега рекао је да је идеју за претварање цркве у музеј Ататурк добио од Џона Рокфелера, после чега је турски лидер именовао комисију од девет људи. Осам од њих иступило је са ставом да се престане са верским обредима у џамији. Године 1934, 24. новембра, Влада Турске одлучила је да Аја Софија буде музеј, који је 1. фебруара 1935. отворио своја врата за посетиоце. У исто време, у цркви су очишћене мозаичне фреске прекривене кречом после освајања Стамбола. Многи верници су тада веровали да је то учињено намерно да би се „оправдала“ забрана муслиманских молитава на месту где постоје слике људи. Док су трајали радови Аја Софију је чувала полиција. Чак и тада почеле су се ширити гласине да је потпис Ататурка на владиној одлуци о претварању Аја Софије из џамије у музеј био лажан, а сама одлука није објављена у Службеним новинама.

Дуги низ година, однос турских власти према статусу Аја Софије колебао се као клатно. Трансформација у музеј објашњена је Ататурковом жељом да се Турска учврсти у такозваном „Балканском пакту“ – војно-политичком савезу Грчке, Румуније, Турске и Југославије, склопљеног 9. фебруара 1934. у Атини да би се сачувала Версајска равнотежа снага на Балкану. Педесетих година прошлог века први пут се поставило питање о поновном претварању Аја Софије у џамију. Многе друштвене и националистичке организације су то тражиле. Међутим, Анкара није желела да погоршава односе са Атином, њеним НАТО савезником. Када је Партија правде и развоја дошла на власт у Турској, почетком 2000-их, често су се позивали да се Аја Софија претвори у џамију, али сваки пут су се захтеви уклапали у одређени политички или геополитички контекст, укључујући и када су се одједном појавиле идеје о обнови хришћанске империје са главним градом у Константинопољу. С тим у вези су се сетили и атонског светог старца Пајсија Светогорца.

„Данас, ради Турака, Европљани стварају независне државе са муслиманским становништвом (Босну и Херцеговину)“, рекао је. „Међутим, видим да ће они у будућности деликатно поделити и саму Турску: Курди и Јермени ће устати, а Европљани ће захтевати признање независности и права тих народа на самоопредељење.“ И недавно Ердоган јавно изјављује да „нећемо дозволити да Истамбул буде претворен у Константинопољ“, указујући самим тим на своје познавање пророчанстава и наводно чинећи све како се она не би остварила. Ипак, све се догађа као у зачараном краљевству, ствара се осећај да делује нека невидљива рука, коју Турци почињу да схватају готово буквално. Када се данас у Америци и широм Европе руше споменици, када су се многе земље и народи неочекивано одлучили да сагледају сопствену историју са критичних тачака гледишта и Турска се укључује у овај процес.

Парадокс. Ердоган каже да је неопходно променити статус Аја Софије, те да он нема намеру „ни од кога да тражи сагласност за ову акцију“. Ово питање ће 2. јула разматрати Државно веће Турске (Врховни административни суд). Зашто? Због чега? Турски председник сматра да ће претварање цркве у џамију бити „симетричан одговор Америци на признавање суверенитета Израела над Голанским висовима“. Али какве везе имају САД са тим? Турска публикација ‘Hürriyet’ напомиње да Анкара наводно „почиње да дира болне струне историјског памћења само две земље – своје и Грчке“. Било би боље, изгледа, напунити изграђену Плаву џамију у близини, уместо да се „чачкају геополитички митови“. Америчко конзервативно издање „The American Conservative“ сматра да губитак заштићеног статуса од секуларних власти Аја Софије и њено претварање у џамију заправо је претварају у симбол прогоњеног хришћанства на Блиском Истоку, „што води ка обнови геополитичког пројекта Византијске империје са центром у Константинопољу“.

На исто упозорава и бивши премијер Турске и од недавно лидер нове опозиционе „Партије будућности“ Ахмет Давутоглу. Он не само да је критиковао Владу због ревитализације старих расправа о трансформацији Аја Софије у џамију, већ каже и да се на тај начин у менталитету Европљана слика Турака као „освајача“ фиксира, јер им се сужава географски простор који им изгледа светим, а промена статуса Аја Софије у тренутним спољнополитичким околностима схватиће се као „увреда за верска осећања хришћана широм света“. Турски историчар Илбер Ортајли такав ток догађаја сматра „веома опасним за судбину земље“. Према другом турском стручњаку, „данас је читање пророчанстава о статусу Аја Софије исто што и читање новина. Тако су јасно написана тако се јасно Анкара понаша.“ Аутор ових редака може се само присетити сензација повезаних са посетом сабору.

Ово је истовремено рађање осећања схватљивости, величине и дивљења, схватања да сте се нашли на раскршћу светова Запада и Истока. Напуштате Аја Софију са спознајом њене величине и непотпуности њене историје. Због чега турске власти дају све јасније и алармантније сигнале свог клизања на непредвидљиву страну, ко или шта куша Ердогана? Потребно је, изгледа, поново прочитати пророчанства.

С руског превео Зоран Милошевић

Изглед, коректура и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Балканска геополитика