Још је Бжежински након распада СССР написао да је без свега осталог, али с Украјином, Русија – велика сила. А без Украјине, чак и са свѣм осталим, то је још питање.
Ознака: словенство
Леонид Решетњиков: ЗАПАД РУСИЈУ СМАТРА ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ
Ово није рат са Украјином, ово је рат са колективним Западом и у овом рату ће оживети историјска Русија, сматра пензионисани руски генерал-потпуковник Леонид Петрович Решетњиков
Милијана Балетић: УНИЈАТСКА ЗАПАДНА УКРАЈИНА СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА УСТАШКЕ ХРВАТСКЕ
Можда они све то и знају, али је постигнут толики степен мржње у истом народу који је кроз, не баш мали ангажман непријатеља, подељен на два супростављена табора. Ту је сада – од свакога знања – мржња јача!
Владимир Димитријевић: КИЈУК И ВЕРИГЕ СВЕТА: ЈЕДАН ЧОВЕК И ЈЕДНА КЊИГА
По Кијуку, ово је „прва јединствена историја о феномену и судбини Срба, објашњава истину о народу чија се држава распростирала на истој територији где и колевка светске цивилизације“, „прва мартиријска историја српског народа и нема веће истине од оне на њеним страницама“
Владимир Димитријевић: ТРИ СРПСКА ЧИТАЊА ДОСТОЈЕВСКОГ: СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ, МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ, ВЛАДИМИР ВУЈИЋ
Оно што Достојевског чини великим религиозним писцем je истицање човека у први план, давање џиновских размера човеку
Драган Буковички: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СЛОВЕНСКИХ НАРОДА илити БРУКА У ЦВИКЕРИМА
Oвакво научно дело, с овако искривљеном и наопаком представом о српском народу, његовој историји, знаменитим личностима, баштини и култури – пре свега је брука српских чланова Међународне словенске академије.
Раде Јанковић: ОД ИДЕНТИТЕТА КА СОПСТВУ
Шта значи и чему служи овај циркус под називом „Будућност Србије“? Ја немам дилему: то је наставак комунистичке квазиесхатологије „о рају на земљи“ у режији […]
Вадим Рибин: ОПЕТ СЕ ПОВЛАЧИМО?
Прелазак са црквенословенског на руски у Богослужењу било би, са становишта језичке политике, повлачење без борбе. Смањујући употребу црквенословенског језика у Богослужењу ми предајемо положаје православља
Милорад Вукашиновић: КОНСТАНТИН ЛЕОНТЈЕВ, ИДЕОЛОГ НЕОВИЗАНТИЗМА
За разлику од савремених интерпретација „неоевроазијства“ које често одишу происламским наративом као његовом наводном духовном основом, Леонтјев је своју идејну парадигму заснивао на виђењу Русије […]
Владимир Казаков и Дмитриј Јепишин: ГЕНОЦИД НАД СЛОВЕНИМА СЕ НИКАДА НЕЋЕ ЗАВРШИТИ
Ма ко да је био иницијатор овог необично уједињујућег догађаја, он је легао на душу нашег народа и постао њен неодвојиви део. Редови „Бесмртног пука“ […]
Марија Семјонова: ДРАГУЉИ РАСУТИ ПО СРПСКОЈ ЗЕМЉИ
O старој Русији, древним казивањима, традицији, вери и уметности
Наталија Нарочницка: ГЕОПОЛИТИЧКА СУПРОТСТАВЉЕНОСТ НА БАЛКАНУ У ХХ-ХХI вв.
Тито је схватао чиме може да заинтересује Черчила, те је у писму председнику Владе нагласио циљ „стварања савеза и братства југословенских народа који пре рата нису постојали“ Пред нама се током […]
ПРОГРАМЕР ПРАВИ МЕЂУСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – СЛОВЕНСКИ ЕСПЕРАНТО
Причај интерсловенски да те сви Словени разумеју, идеја је од које је пошао професор информатике на Чешком техничком универзитету у Прагу Војтех Меруњка који са […]
Ранко Гојковић: ДУХ СЛОВЕНОФИЛА ЈЕ БЕСМРТАН, ЈЕР ЈЕ БЕСМРТНА ЉУБАВ…
Јубиларни Свесловенски Конгрес започео је са радом пленарном седницом у Државној библиотеци Москве 26. маја, а завршио 3. јуна заједничком вечером под сводовима Александро-Невске лавре […]
Интервју: МАРИЈА СЕМЈОНОВА – СЛОВЕНСКА ФАНТАСТИКА
Не могу ни набројати колико сам видела филмских и осталих цитата из Александра Невског. Кадрове из тог филма умећу чак и у образовне филмове „хистори […]
Војислав Шешељ: ВЕЛИКА СРБИЈА ИЗМЕЂУ ВИСЛЕ И ЛАБЕ
Праисторијски период српске прошлости прекривен је дебелим плаштом заборава и он се може само делимично историографски реконструисати на основу археолошких ископавања и лингвистичких истраживања, етнолошких […]
Александар Буздалов: ПОДВИГ УЦРКОВЉЕЊА РУСКОГ ИНТЕЛЕКТУАЛЦА…
…на примѣру Константина Леонтјева Константин Леонтјев је рѣдак примѣр правилног, пуноврѣдног уцрковљења руског интелектуалца, и то уцрковљења кроз одрицање од сáме своје интелекталности у њеном […]
Др Владимир Станојевић-Трнски: О РУСИЈИ И РУСИМА
Занимљива размишљања др Владимира Станојевића-Трнског (потоњег капетана 1. класе, командира првог лазарета (војне болнице) Српског добровољачког корпуса у Русији 1916-1917. и најзад санитетског ђенерала) уочи […]