Милијана Балетић: УНИЈАТСКА ЗАПАДНА УКРАЈИНА СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА УСТАШКЕ ХРВАТСКЕ

Западњацима је најважније започети рат, а после нека траје и то што дуже! Јер, није њима фрка! Важан је циљ – да Русија што темељније искрвари док не клоне! Како би западњаци могли напокон у њу ладно ушетати, распарчати је, бацити под ноге, пљачкати и завршити тај свој миленијумски посао једном за свагда!

---

ПРАТИМ ову светску помаму спашавања Украјине од „злоћесте“ Русије и све ми се чини да оваквог кобног театра, где је једна држава одређена за полигон и колатералну штету, са којега се провоцира главни противник – бивало није!

Ево смо се сви о јаду забавили чекајући дан-ноћ исход овога рата преко Украјине у којем су западњаци и НАТО кренули у поход против Русије! Све владе кључних играча у свету, гурнуле се у вербалну офанзиву – састанче, прете, упозоравају, путују у „помиритељске“ мисије на релацији Кијев–Москва!  

Тутње њихови транспортни авиони под теретом спакованога наоружања и слећу у Украјину с „даровима“. Плове у помоћ подморнице, војни бродови, носачи авиона. Упљували микрофоне пензионисани им и активни генерали, утерујући страх својим „несаломивим“ војним умећима.

Смислио „невини“ Запад како да изгледа да су и надмоћни и толерантни истовремено, те зато не крећу у директни напад на „злоћесту“  Русију, пружајући јој шансу да се дозове памети, крене да слуша и сама им се преда!

Брифована им седма сила ревносно извршава задато, прва јуриша, пуца из свих медијских калибара и – већ одавно –  „крвари“ на том фронту који су заиграли! Они су чак одређивали, не датум, него и сат „руске инвазије“ на Украјину! А када је Русија своје војне вежбе на својој територији завршила, након чега се нормално пакује и повлачи у касарне, што је и снимцима потврдила, они и даље упорно „проливају крв“ по екранима, ратују, стрепе, упозоравају, позивају на одбрану, запомажу, дижу хистерију, позивају свет да се уједини у одбрани од „ратоборног“ Кремља?!

А шефица британске дипломатије Лиз Трас открила нам је „ексклузивну“ информацију да Москва припрема „инвазију на Украјину“ и то „у операцији под туђом заставом“?! Е, овде би се могао открити начин подметања рата Русији?!

Ма, кад вас, све овако на гомили, слушам и гледам, просто ме нека жеља мине на она медијска оргијања и пропаганду против Срба у ратовима ’90-тих!   

Ту би, изгледа, најважније било некако започети рат, а после нека траје и то што дуже! Јер, није њима фрка! Важан је циљ – да у томе Русија што темељније искрвари док не клоне! Како би западњаци могли напокон у њу ладно ушетат, распарчат је, бацит под ноге, пљачкат и завршити тај свој миленијумски посао једном за свагда!

Ту су ти они смислили и неколико варијанти како да Кијев преигра Москву, међу којима је и „демократско право“ уласка Украјине у НАТО. Има и опција да војно крену у враћање Луганска и Доњецка који су се од Украјине отцепили да би у том прогону спасили свој руски идентитет.

А могли би војно да ударе и на Крим, не би ли га вратили у статус из доба СССР-а, када су га комунисти у оквиру тада једне државе, административно одвојили од Русије и закачили уз Украјину. Када су то после распада СССР-а  постале посебне државе – Крим се, након што је видео да је ђаво однео шалу, 2014. референдумом – поново вратио кући.

Но, када су све ове „жеље“, прећутно, испоставили Русији, од Путина је стигао одговор – може, ако нас војно победите! А онда је, за сваки случај, мало покренуо војску да увежбава, затегне ако је негде попустило, провери командне тастатуре… – угланцао и, врће их у касарну – засад.

Овде ми је најсимпатичније како су се досетили да, у овом вишевековном походу на Русију, сад под флоскулом „демократског“ права Украјине да уђе у НАТО – умарширају НАТО-ом у Украјину и зазвоне Русији, стојећи јој испред врата. Мада, све ми се чини, да – џаба „звоните“!

А што се одговора за војни удар на отцепљене области тиче – стигао је на Сретење, 15. фебруара, када је руски парламент, скоро једногласно, усвојио нацрт резолуције о признању самопроглашене и Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске (ЛНР) – и упутио је одмах Путину на потпис. Уз одлуку је и кратко образложење да ће то заштитити народ који тамо живи, обезбедити трајан мир и ојачати регионалну стабилност. Потпис се још чека. Гранатирање ДНР и ЛНР је кренуло пре три дана…

У резолуцији се може читати и још један одговор – додуше, нису га навели – да је Русија, и по овом питању, чврсто подвукла црвену линију. Тешко да ће дозволити „Олују“ над својим народом који је распадом СССР-а остао отцепљен у другој новонасталој држави.

Кап која ће овде прелити чашу – биће трагична! Запад је – упорно – цеди!

А што се враћања Крима у статус из доба СССР-а тиче – плашим се да би то Русији била само тако „набачена лопта“ да овакву напумпану Украјину, за – не више од неколико дана – угаси.

Они који мисле да би НАТО, у било којем од ова три случаја притрчао у помоћ Кијеву – директно укрштајући копља са Русијом – грдно се варају! Нико ту није, баш тако, луд!

Толико о победама у овом марширању на Русију. Мада, као трајно постигнути успех западњака на овом фронту заувек остаје подела једног те истог народа, до те мере, да су данас једни другима највећи непријатељи. Успели су проналажењем слабих у народу којег су одлучили да згазе.

Имамо ми таквих и међу нама, но се некако све то боље онако издаље види. Такву победу су западњаци однели и у Црној Гори. И оном што се данас зове Хрватска, исто. За сва времена су такву победу над нама однеле и османлије. Тамо где је окупатор тако побеђивао – победио је заувек! То што се нађе понеки светли пример који се ишчупа из непријатељског понижења и врати своме роду, ово правило не мења.

Они који се једном одрекну свога идентитета и постану оно што непријатељ од њих тражи – трајно су изгубљени за род од којега су отпали, а нисам баш сигурна ни да им је лако у том суочавању са самима собом. Из тога би требало само извлачити наук и не трошити енергију на непоправљиво. И, наравно, опрез! Опрез због мржње коју у себи понижени носи!

Ја нешто не знам ни је ли икад било оволико очигледно понижење једног народа као што то од Украјинаца западњаци раде. Ту неко нормалан није! Или су ови „спасиоци“ Украјине умислили да су препаметни, или су заиста од ових других направили потпуно урађене будале!

Е, може ли бити да Кијев стварно мисли да су НАТО-овци ударили у сопствено гибеније због њихове светле будућности у западњачкој породици, те да их дневно засипају товарима наоружања на поклон, и то све из чистога милосрђа?!

Можда они све то и знају, али је постигнут толики степен мржње у истом народу који је кроз, не баш мали ангажман непријатеља, подељен на два супростављена табора. Ту је сада – од свакога знања – мржња јача! Њима и сама чињеница – што су само топовско месо западњацима против Руса – душу лечи. Они би радије погинули под „заштитом“ западњачких манипулатора, него што би остали живи и заштићени од оних са којима су били род рођени!

И, ај’ ти сад мајчин сине победи лудило! Тај се још родио није ко је такво оружје измислио! Нема спаса од оних који су – директно у главу – инјекцију примили!

Међутим – овде је кључно питање – докле Русија може да трпи такво исцрпљивање?

Сама чињеница да сада инсистира, не само да Украјина не може у НАТО, него и да НАТО повуче све трупе из целе источне и централне Европе, те да се обустави испорука оружја Украјини, говори  да је – из досадашњег пасивног правдања – кренула у „офанзиву“.

Можда би јој највише и одговарало да се не одустане од хушкања Кијева на њу. То би је натерало да напокон пресече то вишедеценијско мрцварење преко слабе тачке коју су јој Украјином инсталирали. Тешко да би то био неки дуготрајни рат, али би последице, управо по Украјину, биле трагичне. И не само у људским жртвама и разарању, него и њеним нестанком где би је располутили, највероватније дуж целог тока Дњепра и то посред Кијева – с тим што баш нисам сигурна да би граница кроз Кијев ишла строго речним током и оставила западњацима Кијевско-печерску лавру коју је Кијевска Русија саградила још у 11. веку!

Пре би она била саставни део источне половине – тамо, где западњачка лоботомија није успела. И – постала оно чему и теже – саставни део Русије.

А западна половина, коју ионако већ вековима унијате – чији је, некада руски идентитет, сав у патолошку мржњу према прецима, спакован – била би рашчерупана међу западњацима.

 То и јесте некакав природни пут. Тамо им је и читава Галиција и њена престоница Лавов.

Она је слика и прилика усташке државе Хрватске! Одатле је и њихов нацистички злочинац и монструм Степан Бандера. То само говори како се откидањем руског живља од свога идентитета, дошло дотле да је Галиција, некадашњи саставни део исконске руске постојбине, данас жестоко антируска непријатељска територија и народ који тамо живи.         

Врло је симптоматично и ово недавно пресељење америчке амбасаде из Кијева у Лавов. Исто је урадила и Канада. То указује на чињеницу да, у крајњем случају, на овакав сценарио „разрешења“ украјинске приче Запад и рачуна.

Све у свему, изгледа да је ово, нажалост, скоро па извесна судбина Украјине, која је –  још од злоћудног ватиканског мешетарења из доба пре Аустријског царства – шчепана за душу и гурана у самоуништење.

Изглед и делимична опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: ФАКТИ