Владимир Казаков и Дмитриј Јепишин: ГЕНОЦИД НАД СЛОВЕНИМА СЕ НИКАДА НЕЋЕ ЗАВРШИТИ

Ма ко да је био иницијатор овог необично уједињујућег догађаја, он је легао на душу нашег народа и постао њен неодвојиви део. Редови Бесмртног пуканас подсећају да смо ми један народ, и да нећемо пристати на атомизацију живота коју нам желе западни сценаристи. У исто време, у сећању многих наших суграђана испливавају и ликови невино погинулих цивилних грађана – деце, стараца, жена, просто војно неспособних, чије душе вапију ка нама из вечности.

Да ли смо их ми заборавили?


Владимир КАЗАКОВ

У нашој земљи постоји дан жалости – 22. јун, дан почетка Великог Отаџбинског Рата. Тог дана ми се сећамо и оних који су постали невине жртве те војне катаклизме. Јер у свакој породици постоји сећање на оне који су на својим леђима понели сву тежину окупације, концентрационе логоре, принудни рад у Немачкој, умирање од глади и просто невероватно тежак рад у заробљеништву. И свака породица чува сећање на њих.

Обраћајући се својим ближњима у нашем сећању, ми невољно идемо ка уопштавању и видимо да је главни циљ, који је светско Зло изабрало било – словенство.

Словенство на Балкану, у Источној Европи и Совјетском Савезу.

Дмитриј ЈЕПИШИН

Јер је светско Зло прогласило сав словенски род за нељуде. Он се уништавао плански и неумољиво. Непознат је чак и тачан број уништених Словена од тог невиђеног Зла. Број тих жртава до сада није чак ни приближно израчунат. А њих је највероватније онолико, колико и погинулих на бојном пољу. Према разним изворима се могу наћи цифре од 10 до 18 милиона људи.

Ми знамо за хитлеровски план „Ост“ (Исток) о истребљењу Словена са словенских територија, а постојала је још и човекомрзачка идеологија која се вршила без икаквих планова. О планском уништавању Словена, као неразвијене расе, као „нељуда“ (неаријеваца), се отворено говори у многим кључним документима хитлеровске Немачке, који су представљени како на Нирнбершком процесу, тако и у нашим архивама. Планирали су да униште већи део Словена, а мањи део да користе као робове „више расе“.

Број жртава до сада ни приближно није израчунат

Тога се још увек сећају становници Централне и Источне Европе, које су преводили у „нижу расу“ и подвргавали невероватном геноциду. У гасним пећима на територији Пољске, Чехословачке, Немачке, горели су Словени само због тога што су били Словени.

То што су многе, нечувене по суровости преступе против мирних становника – Руса, Белоруса, Русина, Срба, Пољака, Чеха, Украјинаца – тада вршили издајници из броја локалног становништва, само појачава слику. Чињеница да је у плановима Хитлера постојао  тотални геноцид над Словенима не може бити оспорена.

Невољно се поставља питање – да ли је светско Зло, које је тада представљао Хитлер и његове присталице, случајно изабрало за свој главни циљ словенски род?

То није могло бити случајно, али ни до сада на дату тему нема чврсто заснованих мишљења. Иако треба извлачити закључке, јер непријатељство светског Зла ка словенству никуда није нестало и све се може поновити. Као доказ овога имамо агресију НАТО против Србије 1999. године, стварање непријатељства народа Украјине и Прибалтика против Русије истим тим снагама, настојање да се подели и Русија, да се умањи њено становништво и претвори се у хумус за неоглобализам.

Долазеће прослављање Велике Победе, према нашем мишљењу, је повод да се замислимо над овим питањима и учинимо их предметом друштвене расправе. Треба да сакупимо материјале о геноциду над Словенима, о жртвама тог геноцида и да организујемо догађаје за њихово помињање.

Можда ће ово улити у свест света чињеницу да су нацистички агресори вршили геноцид над Словенима, као њима цивилизацијски стране појаве.

За сада се у многим земљама света, и чак на постсовјетском простору, циљано, према јасно испланираним технологијама преписује-фалсификује сва наша историја, у том смислу и историја Великог Отаџбинског Рата. Опевају се фашистички варвари, у хероје се убрајају и мађарски, румунски, немачки окупатори. У Прибалтику не само да нацизам подиже главу, већ и гордо шета на државном нивоу.

Посебно се активно преписује историја у Украјини. Позиција Русије у овим питањима, на жалост, остаје чисто одбрамбена. Ми се оправдавамо, а не окривљујемо. То је недостојно сећања на борце који су пали за слободу Украјине.

Везано за то, било би разумно, како нам се чини, да иницирамо међународни покрет за признавање геноцида над Словенима током Великог Отаџбинског и Другог светског рата на међународном нивоу. 

Ово питање у своје време, због политичких разлога, није широко покретано. Сасвим је очигледно да је народ, који је највише пострадао у том крвавом рату био управо – словенски.

Данас, на годишњицу победе, веома је умесно покренути ово питање и иницирати проглашавање 2020. године годином Признавања геноцида над Словенима у Великом Отаџбинском и Другом светском рату.

Шта ће то дати Русији и свету?

Учвршћење позиције Русије, као лидера свих Словена, којих има више од 300 милиона у целом свету.

То ће омогућити да се оспори мноштво „аргумената“ украјинских националиста (они сматрају себе „правим Русима“ и „правим Словенима“ као противтежа Русији). Украјински национализам је и саграђен на квази-словенском првенству. Ако се Русија уз помоћ проглашавања геноцида врати на лидерску позицију међу Словенима, украјински аргументи се поништавају.

Зверства украјинских „бандероваца“

То  ће омогућити да се учврсти позиција у стварању Савезничке државе Русије и Белорусије (Белоруси и Руси су једни од народа највише пострадалих од геноцида).

Учиниће Русију лидером антифашистичког покрета у свету. Русија, као вођа Словена који су доживели геноцид, има свето право на борбу са неофашизмом у целом свету.

Даће Русији праведан историјски инструмент утицаја на Европу, у том смислу и на Немачку, Француску (не заборавимо зверства француских добровољаца окупатора око Москве и у Белорусији, мађарских, финских окупатора) што није малозначајно ни за најважније политичке, економске и друштвене пројекте.

Међународно признање геноцида над Словенима ће нам омогућити да се на међународном нивоу оградимо од уклањања и рушења наших споменика Совјетским војницима.

То ће подржати и проруске снаге у Пољској, Бугарској, Србији, Немачкој, Аустрији, Чешкој, у целом свету.

Утврдиће унутрашњу истинитост наше Велике Победе, што је веома важно за савременог Руса. Напад „преписивача“ историје се води управо против осећаја унутрашње правичности.

То ће подићи ауторитет Русије, као државе способне да брани своје интересе на глобалном плану. Мобилисаће око Русије светске делатнике културе, науке и друштвеног живота. Здрави људи у целом свету одавно очекују од Русије конкретне кораке на међународној арени.

Какви могу бити први кораци?

Основати музеје – друштвене центре посвећене Геноциду над Словенима у Москви, Минску, Берлину, Прагу, Бечу, Кијеву.

Поднети у име Русије пројекат резолуције о геноциду над Словенима на разматрање у ОУН и другим међународним организацијама.

Организовати догађаје са тематиком геноцида над Словенима (филмове, фестивале, књиге, семинаре, музеје, изложбе, састанке, конференције и цео спектар културних и идејно усмерених дешавања).

Увести часове Сећања (на геноцид) у школе, факултете, војне школе.

Иницирати у Думи закон о признавању Геноцида над Словенима и забрану одрицања Геноцида над Словенима.

Одлука о овим задацима се може донети само на највишем друштвено-државном нивоу.

Изглед, коректура и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: Степски Соко

(Visited 94 times, 1 visits today)
(ГЕО)ПОЛИТИКА, ГЛАВНА, ПАМЕТАРНИЦА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *