Ономад, у Совјетском Савезу, неку годину после Октобарске револуције потпомогнуте немачким капиталом, комунистичко руководство нашло се у невољи. Требало је објаснити изгладнелом народу ко […]
Категорија: ТЕКСТОВИ
Стефан Брадоњић: РАДИ ТИ, ДИЈЕТЕ, СВОЈ ПОСАО
Међу ретким причама које су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, који је постао симбол српског страдања у НДХ […]
Игор Макаров: ПУЦАЊ У ФЕРДИНАНДА КРАЈ СУВЕРЕНЕ СРБИЈЕ
Србија од 1915. више није држава. Ни Краљевина СХС, ни Краљевина Југославија, ни комунистичка СФРЈ, ни друга, ни трећа Југославија нису српске државе. А сада […]
Ирина Јесинска: У ИМЕ ВЕРНОСТИ И ЧАСТИ
О подвигу кнеза Михаила Волконског при одбрани манастира светог Пафнутија у Боровску у Смутно доба… Година 1610. била је готово најстрашнија и најбезнадежнија за сав […]
Александар Терлецки: ДОСТОЈЕВСКИ ПРОТИВ ЕВРОСОДОМА
Данас многи користе ауторитет Ф. М. Достојевског и цитирају га, како уметници, тако и црквени великодостојници и културни прегаоци, политичари и новинари, државни службеници и […]
Зоран Туцаковић: О ЈЕДНОЈ (НЕСУЂЕНОЈ) МОНОГРАФИЈИ
Миланко Каличанин је свакако најнаграђиванији члан Краљевског сатиричног круга. Нажалост, није и најплоднији аутор, пошто је на том плану Димитрије Јовановић без премца, нарочито ако […]
Ђорђе Јанковић: СЛОВЕНСКИ И СРПСКИ ПОГРЕБНИ ОБРЕД У ПИСАНИМ ИЗВОРИМА И АРХЕОЛОШКА ГРАЂА
Овде су преведени писани извори грчког, арапског, латинског и словенског језика, који описују погребне обреде Словена, а међу њима и Срба. Археолошки су потврђени неки […]
Др Ђорђе Јанковић: НЕКЕ ОСОБЕНОСТИ СТАРОГ ПОГРЕБНОГ ОБРЕДА СРБА
Проучавање погребних обреда из прошлости веома је сложено. Подразумева примену различитих наука, међу којима је прва археологија. На овом месту биће размотрени само неки основни […]
Ф. М. Достојевски: КОНСТАНТИНОПОЉ МОРА БИТИ НАШ
Пишчев дневник, март 1877. I ЈОШ ЈЕДНОМ О ТОМЕ ДА КОНСТАНТИНОПОЉ, ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ, АЛИ МОРА БИТИ НАШ Прошле године, јуна месеца, у јунском броју […]
Александар Јесински: ОПЛЕНАЦ КАО ПОСЛАНИЦА НАМА, ЉУДИМА XXI ВЕКА (Из српског дневника руског уметника)
Опленац је сав устремљен ка будућности, он нам обзнањује њен скори долазак, ако се само мало пажљивије загледа у његова писмена… 14. децембра 2013. године […]
Драган Буковички: ПРИЧА О ДВА ПИСМА, БЛАЖЕНОСТИ КАРДИНАЛА СТЕПИНЦА И ПЛОДОВИМА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ
Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам […]
Св. Владика Николај (Велимировић): РУСКИ ЛАЗАР (одломак)
Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек […]
О ЦРКВЕНОЈ УМЕТНОСТИ, РАЗМИШЉАЊА УМЕТНИКА
Представљамо читаоцу размишљања мајстора Александра Јесинског (радионица „Светлост Невечерња“) о прошлости и садашњости иконописачке уметности. Овај разговор сматрамо правовременим, јер – савремено иконописање погођено је […]
Вјачеслав Мањагин: ОПЕРАЦИЈА „БЕЛА КУЋА“: ХАЗАРИ У РУСКОЈ ИСТОРИЈИ
Сетимо се да је Саркел за јудејце био символом господарства „изабраног народа“. Данас многе земље имају свој „Саркел“. Сједињеним Америчким Државама управља се из Беле Куће. Енглеска има свој Уајт Хол. После краха соц-логора, велике и мале „Беле Куће“ почеле су у разним земљама расти као печурке после кише. Најупадљивија, дакако, у Москви. И у осталим руским градовима појавила се чудна навика називати управна здања Белим Кућама. Чак и у Србији владина резиденција од почетка 90-их налази се у „Белом Двору“.
ВИЗИЈА СВЕТОГ ОЦА ЈОВАНА ЧУДОТВОРЦА КРОНШТАДСКОГ
Свети и Праведни отац Јован Чудотворац Кронштадски присећао се визије коју је имао у Јануару 1901: После вечерњих молитви легао сам да се мало одморим […]
Драгољуб М. Павловић: КАРАЂОРЂЕВ ВОЈВОДА МИЛИЋ РАДОВИЋ
С. М. Сарајлија тврди да се Милић предао ћехаја-паши (помоћнику Сулејман-паше), а К. Н. Ненадовић мисли да су га домамили и ухватили Ашин-бег и кнез Милош.
Димитрије Јовановић: ЈОВО КУРСУЛА
Док је до свог шанца, секући уз пут Турке, жив допро, задобио је 17 грдних рана. И једну најгрднију — од копља, које га је […]
Андрѣј Л. Шемјакин: УБЕЂЕЊА (одломак из књиге “Смрт грофа Вронског”)
Наведене чињенице више него очигледно потврђују ту дубоку мотивисаност и свесност избора, који је учинио Рајевски девет година касније (1876.), када је у односима између […]