Павле Ћосић: РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У СЛУЖБИ ПОЛНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ

Од неких обли­ка име­ни­ца муш­ког рода лако пра­ви­мо облике женског, док је од дру­гих то прак­тич­но немо­гу­ће и сви поку­ша­ји да се на силу од њих напра­ве женски обли­ци по пра­ви­лу завршавају под­сме­хом, вређа­њем и пози­вом на окр­шај. Чему онда толи­ко инси­сти­ра­ње на женским обли­ци­ма кад огро­ман број жена на то не при­ста­је? Жене не при­ста­ју да чак и у јези­ку буду неравноправ­не у односу на муш­кар­це. Али ту су феми­нист­ки­ње и феми­ни­сти који ће им обја­сни­ти да то раде за њи­хо­во добро. А ту ће пасти и аргу­мент да је нај­ве­ћи број жена у вре­ме кад су биле само дома­ћи­це и нису има­ле пра­во на шко­ло­ва­ње и рад, седе­ло код куће скрш­те­них руку. Тако ни сад нису све­сне какве им све бољит­ке и пред­но­сти доно­си нази­вље у жен­ском роду и заш­то би било добро да буду бор­ки­ње, куп­ки­ње, тренер­ки­ње, тао­ки­ње и суди­ни­це.


Павле ЋОСИЋ

Нај­пре тре­ба рећи да је род­на рав­но­прав­ност исто што и једна­кост поло­ва. Међу­тим, у нови­јим, углав­ном феминистичким тек­сто­ви­ма и изла­га­њи­ма, некадаш­ња се пол­на јед­на­кост раз­ли­ку­је од род­не рав­но­прав­но­сти. Род­на равно­прав­ност је, по нови­јим тума­че­њи­ма, гра­ма­тич­ка и језич­ка кате­го­ри­ја, веро­ват­но зато што се поло­ви у гра­ма­ти­ци деле на родо­ве. На жен­ски и муш­ки, али и на сред­њи.

Како­год, ради се о про­це­су раз­два­ја­ња нази­ва за муш­ке и жен­ске осо­бе, људске врсте, с тен­ден­ци­јом да се про­ши­ри и на дома­ће живо­ти­ње. Нај­пре, каквој то јед­на­ко­сти води процес раз­два­ја­ња? Они који се залажу за то не примећују у томе никакву противречност? Да ли нам је циљ да поло­ви буду једна­ки или нејед­на­ки, раз­дво­је­ни? Феми­ни­стич­ки и њима бли­ски кру­го­ви залажу се за раз­два­ја­ње ових нази­ва како би се иста­кла жен­ска ком­по­нен­та у овим име­ни­ма која се нај­чеш­ће одно­се на про­фе­си­је. Али не само на њих.

Данас на интер­не­ту има на сто­ти­не језич­ких гру­па које се баве јези­ком, а слу­чај о ком ћемо данас гово­ри­ти одно­си се на Феј­сбук гру­пу „Наш језик”. Ова гру­па је за потре­бе поставља­ња ова­квих пита­ња (на при­мер: како гла­си име жене која тре­ни­ра дру­ге, дакле који је жен­ски пан­дан за муш­ку имени­цу тре­нер?) оформи­ла под­гру­пу која се зове „Нази­ви жите­ља насе­ље­них места и жен­ских делат­ни­ка”. Сва­ко ко поста­ви пита­ње из неке од ове две обла­сти бива упу­ћи­ван на ову гру­пу јер се испо­ста­ви­ло да ова­ква пита­ња неми­нов­но воде у сва­ђе и суко­бе. Под нази­ви­ма жите­ља насе­ље­них места, мисли­мо на пита­ња типа: Како се зове ста­нов­ник Обале Сло­но­ва­че, Мал­те, Мер­ку­ра, Зеле­норт­ских остр­ва, Трини­да­да и Тоба­га и сл. Не спа­да­ју обе врсте ових пита­ња у исту гру­пу, али овде су свр­ста­на у исти кош јер се рас­пра­ва по пра­ви­лу одви­ја исто. Нај­пре кроз дава­ње мање или више духо­ви­тих одго­во­ра (нај­чеш­ће мање), затим кроз рас­пра­ву заш­то је један облик при­хва­тљи­ви­ји а дру­ги не, онда почи­њу сва­ђе, затим вре­ђа­ња (што није дозво­ље­но и кажња­ва се изба­ци­ва­њем из гру­пе), затим прет­ња­ма и на кра­ју констатаци­јом да је чита­ва рас­пра­ва била уза­луд­на, те да се њом није дош­ло ни до чега дру­гог него до кон­флик­та који би под неким дру­гим окол­но­сти­ма могао да пре­ра­сте и у оружани.

Сто­га, овде се освр­ће­мо само на језик, а не и на равноправност поло­ва, уз напомену да свако себе има право да назива како хоће јер је то у складу са демократским принципом слободе изражавања. Ту су, наравно, дозвољени и облици које нормативна лексикологија не прихвата – што ће рећи – речи које не постоје у речницима. Овде се пре све­га мисли на поку­ша­је да се све именице муш­ког рода које се односе на жива бића пре­ба­це у жен­ски. О томе је већ доста било речи, као и о томе да је при­лич­но често немо­гу­ће извести облике жен­ског рода, али и обр­ну­то, од жен­ског мушке. На при­мер: купац, борац, талац и сл, а обр­ну­то дрвосе­ча, маши­но­во­ђа, бра­до­ња, бркајлија, бабица, роспија, аждаја итд. За поче­так, инси­сти­ра­њем на док­три­ни род­не равно­прав­но­сти, сви куп­ци, бор­ци, тао­ци, дрво­се­че, машиново­ђе, бра­до­ње, роспије и баби­це су дис­кри­ми­ни­са­ни у одно­су на дру­ге љу­де, али ни то није тако страш­но јер је мало веро­ват­но да ће се неко од њих осе­ти­ти увређеним.

Запра­во нико неће ни реа­го­ва­ти због тога осим оних који ту род­ну равноправност као иде­о­ло­ги­ју или док­три­ну засту­па­ју. Инси­сти­ра­њем на њој и у јези­ку и у друш­тву се ства­ра пометња.

Деша­ва­ло се већ да се на истом месту поја­ве две жене, а обе су по про­фе­си­ји исто. Међу­тим, јед­на хоће да буде пот­пи­са­на као уред­ник, а дру­га као уредница. Јед­на као пси­хо­лог, дру­га као пси­хо­лош­ки­ња. Јед­на као лин­гви­ста, а дру­га као лингвист­ки­ња.  Ред би био да их неко надлежан пита како желе да буду пот­пи­са­не.

Тако смо и ми на гру­пи поста­ви­ли пита­ње жена­ма. „Прет­по­ста­ви­мо да сте жена суди­ја. Шта бисте нај­ви­ше веле­ли да вам пише у визит-кар­ти?”, а на то пита­ње доби­ли сле­де­ће одговоре:

жена суди­ја – 3

суди­ни­ца – 6

сут­ки­ња – 19

суди­ја – 218

Ово пита­ње кри­је и малу зам­ку. Наи­ме, већ сама именица суди­ја је гра­ма­тич­ког жен­ског рода, баш као и деда и тата.

Због тога ће се она у рече­ни­ци пона­ша­ти као име­ни­ца женског рода. На пример: „Виде­ли смо две суди­је”, „Они су наше (али и наши) тате”. Међу­тим, нема сум­ње да су се жене у овој анке­ти огром­ном већи­ном опре­де­ли­ле за нераз­два­ја­ње жен­ског обли­ка од муш­ког који у нашем јези­ку озна­ча­ва неутрални род. При­ме­ра ради, пита­ће­мо: „Коли­ко у овом граду има стоматолога?”. Ово пита­ње без ика­кве диле­ме укљу­чу­је и жене сто­ма­то­ло­ге. Сва­ка­ко да би било пре­те­ра­но и непо­треб­но пита­ти: „Коли­ко у овом гра­ду има сто­ма­то­ло­га и сто­ма­то­лош­ки­ња?” исто као што би непо­треб­но и уси­ље­но било пита­ти: „Коли­ко у овом гра­ду има пра­вих био­лош­ких мајки и оних које су само одго­ји­ле децу, а нису их и роди­ле?”.

Чему онда толи­ко инси­сти­ра­ње на женским обли­ци­ма кад огро­ман број жена на то не при­ста­је? Жене не при­ста­ју да чак и у јези­ку буду нера­вно­прав­не у односу на муш­кар­це.

Аргу­мент којим они који инси­сти­ра­ју по сва­ку цену да свака жена мора у свом име­ну да носи и озна­ку жен­ског рода пози­ва­ју се на одав­но при­хва­ће­не облике: док­тор­ка, наставни­ца, про­фе­сор­ка, пева­чи­ца, шефи­ца (шефо­ви­ца), рад­ни­ца, ком­ши­ни­ца, при­ја­те­љи­ца, госпо­ђи­ца итд. На стра­ну што су док­тор­ке, про­фе­сор­ке, шефи­це, мини­стар­ке, па чак и суди­ни­це (баш као и попа­ди­је), у почет­ку озна­ча­ва­ле жене (супру­ге) док­то­ра, про­фе­со­ра, шефа, мини­стра и суди­је, овде се ради о потвр­ди да је срп­ски по при­ро­ди уме­ре­но род­но равнопра­ван језик. Од неких обли­ка име­ни­ца муш­ког рода лако пра­ви­мо облике жен­ског, док је од дру­гих то прак­тич­но немо­гу­ће и сви поку­ша­ји да се на силу од њих напра­ве женски обли­ци по пра­ви­лу завр­ша­ва­ју под­сме­хом, вређа­њем и пози­вом на окр­шај. Чему онда толи­ко инси­сти­ра­ње на женским обли­ци­ма кад огро­ман број жена на то не при­ста­је? Жене не при­ста­ју да чак и у јези­ку буду нера­вно­прав­не у односу на муш­кар­це. Али ту су феми­нист­ки­ње и феми­ни­сти који ће им обја­сни­ти да то раде за њи­хо­во добро. А ту ће пасти и аргу­мент да је нај­ве­ћи број жена у вре­ме кад су биле само дома­ћи­це и нису има­ле пра­во на шко­ло­ва­ње и рад, седе­ло код куће скрш­те­них руку. Тако ни сад нису све­сне какве им све бољит­ке и пред­но­сти доно­си нази­вље у жен­ском роду и заш­то би било добро да буду бор­ки­ње, куп­ки­ње, тренер­ки­ње, тао­ки­ње и суди­ни­це.

Заи­ста, заш­то би то за њих било добро? Данас кад су жене оства­ри­ле сва сво­ја пра­ва на рад, шко­ло­ва­ње, учеш­ће у јав­ном живо­ту, кад још одав­но заузи­ма­ју места пред­сед­ни­ка, мини­ста­ра и кра­ље­ва, шта им добро може донети да их нази­ва­мо суди­ни­ца­ма уме­сто судија­ма? На ово пита­ње из кру­го­ва бли­ских одбра­ни род­не рав­но­прав­но­сти одго­вор још нисмо доби­ли. Напро­тив, кад их пита­мо: „У чије име, с којим пра­вом и заш­то се бори­те за те обли­ке кад се несра­змер­на већи­на жена изјаш­ња­ва про­тив?”, одго­ва­ра­ју нам опту­жба­ма да смо муш­ки шови­ни­сти, мушкарчи­не и, нарав­но, пога­ђа­те, фаши­сти и наци­сти. Затим се с увре­да­ма наста­вља, почи­њу нај­при­зем­ни­је псов­ке („сисај к..ац” на при­мер), затим почи­њу прет­ње на поли­тич­ком плану и на кра­ју увек дође до толи­ког кон­флик­та, да није интер­не­та него да се све то дога­ђа ужи­во, несумњи­во би дош­ло и до туче, па ако се већ затек­не неш­то од хлад­ног или топлог оруж­ја, сва­ка­ко би било и мртвих.

Тиме се лако може обја­сни­ти заш­то већи­на жена о овој пробле­ма­ти­ци ћути. Једно­став­но, поред намет­ну­те неравноправ­но­сти, нису им потреб­ни још и оружа­ни суко­би, али тиме не пре­ста­је потре­ба да се пита­мо заш­то они рет­ки поје­дин­ци тако гла­сно и агре­сив­но бра­не род­ну равноправност кад су се и сами мно­го пута уве­ри­ли да она само води у суко­бе, неспо­ра­зу­ме, неразумевање, агре­си­ју и кон­фрон­та­ци­ју. Заи­ста, да закљу­чи­мо овај текст: Чему инсисти­ра­ње на иза­зи­ва­њу суко­ба и то у име оних који се са идеологијама поли­тич­ке корект­но­сти и род­не равноправности (као јед­ног њего­вог сег­мен­та) не сла­жу?

Пре­о­ста­је нам само да нага­ђа­мо. Циљ врло веро­ват­но може да буде зава­да. А зава­да је, као што сви добро зна­мо, вео­ма сна­жно ору­ђе за чвр­сту и аутократску вла­да­ви­ну. Могу ли зава­ђе­не стра­не да сру­ше систем засно­ван на род­ној равноправ­но­сти која се пози­ва на људ­ска пра­ва? Нема теорије! У при­лог овој прет­по­став­ци гово­ри и то да они који се зала­жу за род­ну рав­но­прав­ност отво­ре­но не при­зна­ју демократ­ска наче­ла у који­ма се каже да је демо­кра­ти­ја систем у ком већи­на вла­да над мањи­ном уз пош­то­ва­ње сваког мањин­ског мишље­ња и мањин­ских пра­ва. Они су отворе­но про­тив тога и зала­жу се за влада­ви­ну мањи­не над већи­ном, чак врло често отво­ре­но изја­вљу­ју­ћи да је већи­на глу­па, ретар­ди­ра­на, неспо­соб­на и слич­но.

Нема сум­ње да су и нови­ја вре­ме­на потпу­ног суно­вра­та демо­кра­ти­је у којој мањи­на захва­љу­ју­ћи меди­ји­ма, избор­ним коми­си­ја­ма, мани­пу­ла­ци­ја­ма гласовима и бирач­ким списковима, бугар­ском возу, коруп­ци­ји и уз помоћ још десетине пре­ва­ран­тских посту­па­ка, заи­ста може да осво­ји власт, да то изгле­да леги­тим­но и да та побе­да чак делу­је убедљи­во. Па ево, има­ли смо избо­ре 2017, пре непу­них месец дана, који су били упра­во то. Али то није демо­кра­ти­ја него ње­на зло­у­по­тре­ба и обма­њи­ва­ње јав­но­сти. Но, није ли и овај начин поку­ша­ја реви­зи­је јези­ка и уво­ђе­ња ново­го­во­ра исто то? Зло­у­по­тре­ба демо­крат­ских прин­ци­па да би се путем пре­ва­ре дош­ло до жеље­ног циља?

На кра­ју, исти они који се зала­жу за род­ну рав­но­прав­ност, иако декла­ра­тив­но про­тив Вучи­ће­ве дик­та­ту­ре, про­гла­си­ће те избо­ре леги­тим­ним. И истра­ја­ва­ће на томе да је Вучић освојио већи­ну гла­со­ва, без обзи­ра на све пре­ва­ре и малверза­ци­је. Јесте, зато што су шан­се да иде­о­ло­ги­ја род­не рав­но­прав­но­сти одне­се побе­ду под­јед­на­ке и исто­вет­не овој врсти над­ме­та­ња. Да ње­ни заговорни­ци изво­јују побе­ду захваљу­ју­ћи пре­ва­ри, јер дру­гог начи­на нема­ју буду­ћи да против себе има­ју више­стру­ко, чак и десе­то­стру­ко, број­ни­ју већи­ну.

Али опет: „Заш­то то раде и који су им инте­ре­си?”. Нема сумње да су неки лич­ни који се тичу нов­ца, али који? Оставиће­мо соци­о­ло­ге, антро­по­ло­ге и поли­ти­ча­ре да одговоре на ова пита­ња. Лин­гви­сти­ка је још одав­но дала свој одго­вор. Родна рав­но­прав­ност без крше­ња језич­ких пра­ви­ла и без уво­ђе­ња ново­го­во­ра није могу­ћа.


  • Аутор текста је магистар лингвистике, писац и сатиричар. Радио је као новинар и колумниста у више листова и магазина. Оснивач издавачке куће „Корнет“. Са групом стручних сарадника објавио капитално дело „Речник синонима“. Текст са дозволом аутора преносимо са његовог блога.

(Изглед и опрема текста редакцијски)

Изворник: СВЕТОПАВЉЕ

(Visited 161 times, 1 visits today)
ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ
3 comments on “Павле Ћосић: РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У СЛУЖБИ ПОЛНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ
  1. Одличан текст. Све оно што се не усуђујемо да кажемо, овде је лепо срочено. Још можда само треба додати да се заговорници родне равноправности позивају и на патријархално васпитање жена, те да због тога оне не пристају на нешто што је за њих иначе добро.

  2. Под родном равноправношћу феминисткиње подразумевају властиту позитивну дискриминацију. Нигде нема више штете од остварења таквог нечега, него у области језика.

  3. Циљ тог родног мешетарења је слабљење мушке популације, која у друштву чини главну снагу, те је и најнепријатнија за окупатора. Интерес жена је да имају што моћније мушкарце око себе. Сарадњом у овим ћоравим пословима раде директно против себе, свог потомства и свију до којих им је стало.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *