Проф. др Радмило Маројевић о србистици, етногенези, глотогенези и културном идентитету Срба
Проф. др Радмило Маројевић: СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ НАЈАРХАИЧНИЈИ СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
Tag: српски језик
Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ
Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.
Драгољуб Збиљић: ТВ ВОДИТЕЉКЕ РЕФОРМИСАЛЕ ВУКА
Онима који знају мало више историју српског језика и писма, тај нови глас може личити на „мукли глас“ који је обележаван такозваним танким или дебелим „јер“
Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕНѢ ЄЗИКА СРБСКОГ ПО НОВОЙ РЕФОРМИ
Докле годъ єдни успишемо дѣте, други дете, трећи дите, четврти диєте, а пети ђете, нигда єдне литературе кодъ насъ не би; него ће насъ оно проклетство, коє неслогомъ зовемо, іоштъ даље и даље раздѣлявати, слабити, и таманити.
Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ
Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење “љубазан, учтив, попустљив, великодушан”, а да је у новије време преовладало значење “понизан”
Радован Дамјановић: ДА ЛИ СУ ИСТОРИЈУ СРБА И РУСА ФАЛСИФИКОВАЛИ И САКРИЛИ ЗАПАДНИ ИСТОРИЧАРИ
Анатолиј Кљосов писац је ове књиге „Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију“ јасног наслова и неодређеног жанра. Управо та мешавина...
Рада Стијовић: НЕ ОДРИЧИМО СЕ СВОГА
Именицу „изведба“ употребљавају познати српски лингвиста Миливој Павловић и знаменити писац Исидора Секулић. Забележена је у часописима „Морнарички гласник“ (1933), ...
Рада Стијовић: КРОАТИЗМИ У НАШИМ МЕДИЈИМА
„У Србији се нико не осећа непријатно или незгодно, свима је неугодно“, каже се у тексту. Међутим, и угодно...
Душко М. Петровић: ЛАТИНИЦА ЈЕ ПИСМО ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА
Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика. Из латинице, која...
Димитрије Руварац: ЈЕЗИЧКО И ЕТНИЧКО РАЗГРАНИЧЕЊЕ СРБА И ХРВАТА
Књига Ево, шта сте нам криви! представља збир Руварчевих чланака објављених у Новом времену током 1894, који су, накнадно...
Миро Вуксановић: КУЛТУРНИ ПРОСТОР
Један од послова јесте да изучимо како је заснован наш духовни живот и како је настајала наша уметност. Нисам...
Слободан Јарчевић: НЕБЕСКИ УПРЕТНИК: Српски корени латинског
Павле Соларић је, након успешног изучавања настанка латинског језика на бази српског, саветовао српске стручњаке друштвених наука да прихватају...
Никола Танасић: ПРИЛОГ РАСПРАВИ О ЗАКОНСКОЈ ЗАШТИТИ СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА
Уз закашњење од најмање 30 година, у српској јавности се најзад покренуло питање о законској заштити ћирилице — националног...
Слободан Антонић: АЗБУКА – НАЛАЗ НЕУРЕДАН
Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено...
Слободан Антонић: БОСАНЧЕЊЕ ЈЕЗИКА
Узео сам да погледам уџбеник Босански језик са елементима националне културе 7, Јасмине Хрњице и Сеада Шемсовића, који је у...
Огњен Војводић: УЗРОЦИ ПРОГЛАШАВАЊА И ПРИЗНАВАЊА ЦРНОГОРСКОГ ЈЕЗИКА
Поводом евроатлантског додјељивања Црној Гори међународног кода за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. Питање српског језика у Црној...
Бранко Драгаш: СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ – „ИЛИЈАДА“
Борба за наш опстанак је са животом скопчана и нема ништа светлије у овом тренутку наше трагедије него да...
Никола Танасић: О КУПОЛИ ХРАМА, РУСКОМ УТИЦАЈУ И ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ
Црквенословенски језик је просветитељска спона између књижевног („Вуковог“) српског језика и славјаносербског („Доситејевог“) језика, на којем је наш народ...