Проф. др Радмило Маројевић о србистици, етногенези, глотогенези и културном идентитету Срба
Tag: српски језик
Драгољуб Петровић: ДУБРОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ ХРВАТСКА САМО – УЗ ФУСНОТУ
Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су се појавила тек 1896. и на основу тога Франо Супило прогласио да је „Дубровник освојен за хрваство“.
Драгољуб Збиљић: ТВ ВОДИТЕЉКЕ РЕФОРМИСАЛЕ ВУКА
Онима који знају мало више историју српског језика и писма, тај нови глас може личити на „мукли глас“ који је обележаван такозваним танким или дебелим „јер“
Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕНѢ ЄЗИКА СРБСКОГ ПО НОВОЙ РЕФОРМИ
Докле годъ єдни успишемо дѣте, други дете, трећи дите, четврти диєте, а пети ђете, нигда єдне литературе кодъ насъ не би; него ће насъ оно проклетство, коє неслогомъ зовемо, іоштъ даље и даље раздѣлявати, слабити, и таманити.
Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ
Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење “љубазан, учтив, попустљив, великодушан”, а да је у новије време преовладало значење “понизан”