Исказ „радити добар посао“ може да изазове недоумицу – да ли је посао ваљан или актер добро ради, па га не би требало употребљавати. Много је боље и информативније рећи да је неко добар фудбалер, добар кошаркаш, да добро игра…
Књижевник и новинар Бошко Ломовић послао нам је пре извесног времена следећи коментар: „Халф Петровић ради добар посао за свој тим“. Фудбалска игра је добар и користан посао, па сваки играч ради добар посао, али га сваки не ради добро. Репортер не разликује значење и службу придева ‘добар’ и прилога ‘добро’. И лош посао (трговина дрогом, на пример) може се радити добро“.
Пример који нам је послао господин Ломовић није усамљен. Такав је и: „Дончић није Меџик Џонсон, али он ради паклено добар посао“. И у овом, као и у претходном примеру, требало је рећи да играч, овде кошаркаш, добро ради свој посао, као што каже и господин Ломовић. Очигледно се развија нека врста израза, фразе када се жели рећи да неко нешто ради ваљано, успешно, како треба, али с обзиром на то да исказ радити добар посао може да изазове недоумицу – да ли је посао ваљан или актер ваљано ради, не би га требало употребљавати. Много је боље и информативније рећи да је неко добар фудбалер, добар кошаркаш, да добро игра и сл.
Ово, међутим, није специфичност само спортских коментатора. Среће се и у другим врстама извештаја, као нпр.: „Србија ради добар посао против процеса признавања Косова“. Из садржаја текста се види да је аутор желео да нам саопшти како Србија добро води борбу против признавања Косова и Метохије.
Нејасно је, међутим, шта се каже реченицом: „Наша полиција на граници ради добар посао“, а из контекста јасно шта је поручила Жељка Цвијановић: „Жељка Цвијановић је изјавила да ће као предсједник Републике наставити да ради добар посао за Српску, да ће промовисати институције Српске, важност јединства у Републици Српској“. Господин Ломовић би јој можда замерио што није рекла да ће то што планира, а што је несумњиво вредно, радити добро, јер се, како он каже, и добар посао може радити лоше. Ипак, уз мало мање строгости, може се рећи да се подразумева, кад неко у својој предизборној кампањи обећава да ће нешто радити, да обећава и да ће то добро радити. Ауторима овог и сличних исказа (поготово ако се баве јавном речју) пре се може замерити неинвентивност, оскудност изражавања, немаштовитост.
Занимљиво је приметити да се око посла формирао читав низ израза који језик чине разноврснијим. Истина, већина њих је одлика разговорног језика. Ево неких: Окани се ћорава посла ‘Не ради посао који не води добром’. Таман посла! ‘То никако!’ (Још ми то треба! Таман посла!) . То су дечја посла ‘Тако раде деца, то је својствено деци’. То су ђавоља посла ‘То је врло компликована, тешка ствар’. Гледај своја посла! ‘Не мешај се у туђ посао, живот и сл’. Не ваља ти посао! ‘Не радиш паметно!’ Нису ту чиста посла! ‘Има ту нешто сумњиво!’ То су његова (моја) посла ‘То се тиче само њега (мене), никог другог’. Немој да имаш посла с њим ‘Немој да будеш с њим повезан ни на који начин’. Добро познат Сизифов посао је ‘узалудан, заморан и бесмислен посао’.
* * *
Последњих дана врло су актелна догађања у азијској земљи која се у српском језику најчешће назива Авганистан (са в), док се у већини других језика њено име изговара Афганистан (са ф). Отуда се и у нашим медијима јављају оба облика. Додуше, разлог за двоструке облике може бити и тај што су по старом Правопису (оном из 1960. године) та два облика била равноправна. Каснији нормативни приручници предност су давали облику са в, али нису искључивали онај други (Правопис Матице српске из 1993. и Речник језичких недоумица Ивана Клајна). Најновије издање Правописа Матице српске, међутим, доноси само облик са в. Дакле, земља је Авганистан, становници Авганистана су Авганистанци (Авганистанац и Авганистанка), а припадници најмногољуднијег народа у Авганистану – Авгани или Авганци (Авган или Авганац и Авганка).
Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник
. . .
Изворник: Политика (штампано издање, 4. септембар 2021;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)