Норма је толико инсистирала на безличним облицима да су они постали једно од мерила за нечију писменост: нико ко иоле држи до свог интелектуалног угледа, одн. имиџа образованог човека неће себи дозволити да каже „ја требам да дођем“, него обавезно „ја треба“ (иако не каже „ја иде“ или „ја мора“ него „ја идем“ и „ја морам“)
Ознака: граматика
Гордана Јовановић, Мирослав Вукелић: ХИЛАНДАРСКИ СПИС „О ОСАМ ВРСТА РЕЧИ“ – ПРЕВОД СА СРПСКОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА И КОМЕНТАРИ
Први словенски граматички спис, под насловом Осам врста речи, сачуван је у четрдесет и три рукописа, од којих су два најстарија српске редакције и потичу […]
Павле Ћосић: РОДНА РАВНОПРАВНОСТ У СЛУЖБИ ПОЛНЕ НЕЈЕДНАКОСТИ
Од неких облика именица мушког рода лако правимо облике женског, док је од других то практично немогуће и сви покушаји да се на силу од […]