Сенка Милош: ОТКРИВЕНА ТАЈНА ВЕЗА СРБА И РУСА – У ОЧИМА ПРЕДАКА

На позив Руског института стратешких студија РИСИ Душан Бабац учествовао је на међународној конференцији о Првом светском рату. Његов реферат наишао на је велико интересовање. Зато је штампао двојезичну књигу „Србија и Русија у Великом рату“, која је била поклон председнику Русије Владимиру Путину и његовој делегацији током последње посете Србији.

Од тада Душан Бабац, директор Фонда Краљевски двор и члан Крунског већа, прикупио је додатну значајну историјску грађу о најславнијем периоду војне сарадње Србије и Русије, која је представљена на изложби у Храму Светог Саве у Београду.

Мало је познато да су Русија и Србија и пре почетка Великог рата размењивале обавештајне податке. Када је почео рат, Србија није имала одговор на аустријску речну флотилу, а рат је тако и почео, прве гранате са бродова пале су на Теразије, страдали су цивили. Српска војска није имала начин да се одбрани, али је имала пријатеље на Истоку.

„Цар Николај одмах именује капетана првог ранга Михајла Весјолкина да формира Мисију за специјалне намене која је убрзо дошла у Србију. Били су то углавном минери, донели су торпеда и мине. Стигле су и две батерије обалске артиљерије које су поставиле одбрану од аустријске речне флотиле. У исто време формирана је линија снабдевања из руске луке Рени на Дунаву до Прахова. Све до 1915. године постојала је жила куцавица којом је Русија снабдевала Србију муницијом, артиљеријским зрнима. Достављени су храна и 120.000 пушака“, каже Бабац.

После повлачења српске војске и албанске голготе Русија покреће хуманитарне мисије, шаље храну и медицински материјал у болнице. Тај податак је познат, али се мало говори о чињеници да су Руси послали две специјалне јединице на Солунски фронт, у пролеће и јесен 1916. године. Биле су то Друга и Четврта посебна бригада, под командама генерала Дитерикса и Леонтијева.

Руси су у новембру 1916. године ослободили Битољ. То је био први тренутак померања Солунског фронта, то је њихов велики допринос. Двадесет хиљада Руса борило се на том фронту, подсећа аутор изложбе.

„Паралелно су у Одеси формиране добровољачке дивизије од заробљених Словена. Био је то корпус снаге четрдесет хиљада људи који је учествовао на фронту у Добруџи. Касније су неки успели да се придруже српској војсци на Солунском фронту, неки су разбијени. Поједини су све до 1920. године тражили пут преко Сибира до Краљевине Срба Хрвата и Словенаца“, објашњава Бабац.

Изложба доноси и факте и фотографије српских и југословенских пукова у Грађанском рату. Пук „Матије Благотића“ и Пук „Матије Гупца“ нису били велики по ефективи, али су били значајан део руских легија у Сибиру. Добар део изложбе чине посебне везе династија Карађорђевић и Романов, које сежу дубље у прошлост, до Карађорђа.

„Кнез Арсен и његов старији брат кнез Ђорђе, о коме се мало зна, били су официри Лајб гвардејских пукова Царске Русије. Кнез Арсен је у Руско — јапанском рату догурао чак до генералског чина. Мање је познато и да су приликом венчања кнеза царске крви Јована Константиновича Романова и кнегиње Јелене Карађорђевић размењена такозвана почасна управљања пуковима. Тако је краљ Петар био почасни командант Четрнаестог олоњетског пука, а цар Николај II Шеснаестог пешадијског пука из Ниша. И данас у Царском Селу, у Александровском дворцу, стоји униформа српске војске која је припадала цару Николају II Романову“, открива Душан Бабац.

За потребе те јединствене изложбе из Централног државног фото–кино архива у Санкт Петербургу у Београд је стигла фотографија цара Николаја II и краља Петра у кочијама приликом венчања Јована и Јелене. До сада је у Србији виђена само прекројена, исечена, мутна верзија те фотографије.

Ту си и фото-записи из прве посете краља Петра Санкт Петербугу и из друге посете Петерхофу, посете престолонаследника Ђорђа и Николе Пашића цару Николају II после анексионе кризе. Представљене су и вредне фотографије смотре Царске гарде на железничкој станици у Царском Селу које су до сада биле непознате јавности, али и писма цара Николаја II врху српске војске и државе.

Дугогодишњи истраживачки рад аутора изложбе помогли су Архив Србије, Архив Југославије, Архива војно-историјског института, Господарствени архив Руске Федерације, Историјски музеј Србије, Војни музеј, Фонд Краљевски двор, а добар део збирке чине и фотографије из приватних колекција.

На крају разговора за Спутњик овог инжењера који је љубав према српској историји показао кроз више научних радова и књига, посебно у делу „Срби — руски војни заповедници“ са биографијама 65 Срба који су били генерали и адмирали од времена Петра Великог до Октобарске револуције, питали смо како данас види српско-руске везе.

„То не бих коментарисао, моја мисија је да причам приче из историје. Могу само да замолим све који дођу у Храм Светог Саве да се загледају у очи својих славних предака и да покушају да у њима препознају поруку, да покушају да разумеју шта им они данас поручују.“

Изложба „Србија и Русија у Великом рату“ у крипти Храма Светог Саве отворена је до петка, 29. септембра.

(Илустрације са изворника)

Изворник: Спутник

Related posts:

Драган Крсмановић: НЕГАТИВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ЗА РУСКУ ДРЖАВУ И РУСКИ НАРОД ЗАБОРАВЉЕНИ РУСКИ ЈУНАЦИ Пол Фортијер Џонс: СРПСКЕ ЧИЧЕ Драган Крсмановић: ЕКСПЕДИЦИЈА „ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ“ Игор Макаров: ПУЦАЊ У ФЕРДИНАНДА КРАЈ СУВЕРЕНЕ СРБИЈЕ Словенско друштво: ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА У ТОПОЛИ: КАКО ЈЕ ТО БИЛО Сенка Милош: НИКОЛАЈ КРАСНОВ – РУСКИ НЕИМАР СРБИЈЕ ДУГЕ СЕНКЕ ТРАГИЧНИХ ГРЕШАКА – последњи велики интервју проф. др Драгољуба Живојиновића Николај Жевахов: УСПОМЕНЕ (4) – На Царском доручку Николај Жевахов: УСПОМЕНЕ (9) – Муке с именовањем Петар Росић: ЗАЈЕДНО ЗА НЕЗАВИСНОСТ Николај Жевахов: ЦАР, ЦАРИЦА И РАСПУТИН