Бранко Драгаш: О ЛИЦЕМЕРЈУ НЕБОЈШЕ КАТИЋА

Ако је за утеху г. Катићу, постоје српски економисти који три деценије упорно износе своја стручна мишљења и тачно су погодили шта ће да се догоди у економији, што је данас потврдила економска криза у којој се налазимо.

---

Омиљени режимски економиста г. Небојша Катић, кога редовно преноси државна РТС и чије колумне објављује малограђанерска режимска ПОЛИТИКА, написао је свој нови текст: „МРТВО МОРЕ ЕКОНОМСКЕ МИСЛИ: КАДА СТВАРНОСТ ИЗНЕНАДИ ТЕОРИЈУ“.

Текст сам преузео са званичног сајта РТС-а.

Подсећам јавност да сам већ  критички писао једном о предлогу г. Катића како да се, фарбањем фасада, заменом кровова, столарије и дотрајале инсталације, покрене српски привредни циклус.

Шминкањем градова да се оживи умрла српска привреда сам сматрао великом заблудом г. Катића.

Тако се оболела српска привреда никада не може да покрене.

Доказ, силни новац, који је деценију уназад слупан за шминкање градова, посебно Београда, узалудно је покраден и бачен, док је привреда остала непокренута.

Исто као што сам сматрао да је велика грешка г. Катића када је предлагао да се издатим меницама може да покрене привреда.

Јавно сам критиковао и тај његов став.

Али, то је сада већ постала наша економска прошлост.

Осврћем се на данашњи објављен  текст  г. Катића.

Шта је проблем у овом тексту?

Када прочитате текст, изгледа вам као да г. Катић погађа саму суштину кризе економске мисли у Србији и свету.

Али, то је само привид.

Све што је г. Катић  написао  постало је данас  – опште место.

Досадно понављање једног те истог.

Брбљање упразно.

Чорбине чорбе чорба.

Прежвакавање добро познатих чињеница.

О којима су српски забрањени економисти, које г. Катић уопште не спомиње, почели први да пишу у Југославији још далеке 1989. године, када су читавој источноевропској јавности, на чијим тржиштима смо годинама радили, указивали на погубну транзицију и на примену погрешног, штетног, наметнутог неолибералног модела шок терапије и операције без анастезије.

Чему онда  закаснело чуђење г. Катића?

Предвидели смо пре три деценије пропаст неолибералног капитализма и распад Империје у растројству.

Која се данас претвара, покушавајући некако да задржи опљачкани капитал и политичку доминацију у свету, у зомбирани, насилни амерички корпоративни фашизам.

Неолиберализам је постао претња биолошком опстанку човечанства.

Постоје писмени докази и забележени снимци шта смо писали и говорили пре више од три деценије.

Када многи нису смели реч да напишу и кажу о нарастајућем неолибералном догматизму.

Како смо радили на светским тржиштима, онда смо нашу критику владајуће економске доктрине износили по читавом свету, јер смо били сведоци каква се несрећа припрема заведеном човечанству.

Толико смо били препознатљиви у јавности по тој оштрој, јавној критици јапијеваца и неолиберала потрошачке цивилизације, да нас је тоталитарна власт прогласили за непријатеље, катстрофичаре и присталице теорије завере.

Међутим, све наше прогнозе су се, нажалост, данас оствариле.

Нисмо изненађени настанком велике светске економске кризе.

Најавили смо је на време и објаснили шта ће да се даље догађа.

Али, г. Катић нам ништа то не признаје.

Из лондонских магли и блештаве светлости режимских медија, он не види забрањене српске економисте.

Г. Катић нам понавља свој текст од 15. 12. 2014. г., понавља га јер се поноси тиме што је тада написао, желећи да потврди исправност својих оцена, што сматрам, након протека осам година и свега што се догодило у економији, великим безобразлуком.

„На мртвом мору српске економске мисли /подвукао – БД/ доминирају три групе економиста које се повремено мешају и преклапају.“

Следи објашњавање које су карактеристике те три групе економиста:

„За све три групе економиста је карактеристично да потпуно игноришу стварност, емпирију и економску историју. Овде је реч само о различитим појавним облицима истог феномена – о недопустивом интелектуалном ескапизму у баналност, сервилност или јалову теорију.“

Разумем да г. Катић овако пише о економистима који раде у министарствима, Економском факултету, економским институтима, привредним коморама и свим удружењима економиста који паразитирају на државном буџету, који дана нису провели на тржишту, који нису зарадили на страном тржишту један евро, док полтронски величају економске успехе велеиздајничке власти помахниталог Узурпатора.

Али, да ни једну једину реченицу, нити реч, не напише о нашим поштеним, паметним и стручним економистима, који су пре три деценије све предвидели, мени је заиста несхватљиво.

Зашто г. Катићу?

Г. Катић потпуно занемарује, попут острашћених припадника политичког тоталитарног режима, јавни рад истакнутих српских економиста, који су устали у одбрану струке и који су се храбро, жртвујући своје послове, титуле и радна места, усудили да први критички нападну насилну и демагошку идеологију неолибералног капитализма.

Г. Катић не жели да види допринос тих наших мудрих и одважних економиста тумачењу наше и светске економске збиље, не жели да призна да су забрањени српски економисти први на Балкану и Источној Европи најавили светску економску кризу и крах неолиберализма.

Ништа од тога он не жели да призна, само зато што су ти наши стручњаци били – забрањени.

Власт их је забранила и они у медијима не постоје.

Али, они не постоје ни за г. Катића.

Зато и пише подмукло о мртвом мору српске економске мисли.

Ништа није случајно.

Нема случајности.

Када те форсирају режимски медији, онда то значи да се твоја прича уклапа у медијску манипулацију Узурпатора, који све контролише, јер се плаши да се економска истина не открије о уништеној и банкротираној Србији.

Разумем да се тако према нама, који смо три деценије забрањени, које не смеју да преносе режимски РТС и слугерањска ПОЛИТИКА, односи политички олош на власти и опозицији, јер су им намере нечасне и плаше се економске истине о банкротираном неолибералном капитализму, али да о забрањеним економистима не сме једну поштену реченицу да напише ни г. Катић је доказ његовог лицемерја.

Мртво море економске мисли?!?

Каква подмукла демагошка лаж!

„ Ако је за утеху или оправдање српским економистима, економска наука је у кризи и самозадовољној стагнацији свугде, и то већ више деценија.“

Ако је за утеху г. Катићу, постоје српски економисти који три деценије упорно износе своја стручна мишљења и тачно су погодили шта ће да се догоди у економији, што је данас потврдила економска криза у којој се налазимо.

Ти наши паметни, искусни и доказани у пракси и на светским тржиштима, признати економисти, нису се бавили јаловом критиком постојећег стања економије, него су понудили оперативна и конкретна решења, које ниједна политичка олигархија није хтела да прихвати.

Међу првима су били проф. др Јован Ранковић, проф. др Јово Душанић, проф. др Млађан Ковачевић, др Јово Дробњак и проф. др Слободан Комазец, који и данас наставља да се бори за своје економске идеје, доказујући да године нису препрека и да нема предаје у одбрани отаџбине и науке.

Да ли је г Катић чуо за ове наше стручњаке?

Да ли је нешто прочитао од њих?

Проф. Јово Душанић је написао шест књига о критици неолиберализма и понудио решења да се извучемо из економске кризе.

Проф Слободан Комазец је објавио 70 књига, сам финансира своје књиге и бесплатно их дели заинтересованим грађанима, наступао је на стотине емисија, деценијама уназад, на којима износи разорну критику неолибералаизма и нуди економска решења за спас државе и народа.

Др Јово Дробњак је био најуспешнији директор велике компаније у Југославији, научни радник који је објавио неколико књига у којима је изнео критику неолибералне идеологије и објавио какву економску политику мора да води Србија, ако хоће да се спасе из канџи фашистичког глобализма.

Проф. др Вито Видовић је водећи светски стручњак за пољопривреду, који је консултант многих држава и компанија по свету, ангажују га без обзира да ли живели на Западу или Истоку, има урађен план развоја пољопривреде Србије, али ниједна власт не жели да га ангажује и никоме не треба његово велико стручно знање.

Проф. др Иван Пајовић годинама уназад пише и наступа, износи радикалну критику неолибералног капитализма, нуди конкретна економска решења и објашњава који су правци развоја наше привреде.

Проф. др Предраг Митровић је научник, банкар и предузетник, који је објавио 150 радова у светским научним часописима и који нуди оперативна решења за спас банкротиране српске економије.

О хиљадама пословних људи, предузетника, занатлија, менаџера, који деценијама живе на светском тржишту и који имају решења, јер виде да је овај модел економије пропао и да мора да се направи нова економска политика, могу да пишем томове књиге.

На крају, послован сам човек и јавна личност још од 1984. г., познајем г. Катића још док је радио у ЕНЕРГОПРОЈЕКТУ ЕНЕРГОДАТИ, на хиљаде мојих текстова и наступа постоји на друштвеним мрежама, уверио сам се на светским тржиштима какви су зликовци вукови са Вол Стрита и лондонског Ситија, писао сам први о свим тим разбојницима Милтона Фридмана, о чикашким момцима, о транзиционим преварама и отимачинама у источноевропским земљама, бандитској приватизацији и краху експлоататорског неолибералног капитализма, краху фиат валута, хипотекарним и финансијским кризама, координатор сам био ПРОГРАМА ЗА СПАС СРБИЈЕ 1999. г. и коатур књиге КУДА ИДЕ СРБИЈА из 2001. године, изнео сам безброј табела, графикона и математичких анализа, које показују банкрот Социјалистичких америчких држава и лажне ЕУ.

Зар је могуће да г. Катић ништа о томе не зна?

Зар смо сви ми, људи које сам горе поменуо, за њега мртво море?

Зашто РТС нас не преноси?

Зашто нико од наведених стручњака не може да гостује на државној телевизији?

Зашто је то привилегија само г. Катића?

Објашњење је врло једноставно.

Г. Катић је безопасан за криминални, разбојнички, издајнички и пљачкашки тоталитарни режим.

Он не разара из темеља и не руши тај окрутни тоталитаризам.

Он се одлично уклапа у јалово изношење општих места.

Замајавању јавности и прикривању праве економске истине.

Узурпатор га намерно пушта да би доказао своју лажну демократичност.

Г. Катићу, ако имате смелости, проговорите о злочину који Узурпатор врши над грађанима Србије.

Проговорите како нас је тај манипулатор и преварант економски уништио.

Наведите све његове криминалне пљачке државе и грађана.

Када то урадите, тврдим да ћете бити одмах забрањени.

Никада више ниједан национални медиј неће пренети ниједну реч.

Ако ми не верујете, проверите.

Фарбањем фасада тоталитарног режима нећете да добијете нашу наклоност.

На крају, када сте већ употребили кованицу – мртво море, погледајмо шта генијални Радоје Домановић пише у истоименој причи :

„ Ух, како се осећа задах устајале воде, која се не миче. Дави, гуши! Ветра дај, да крене непомичну трулу масу. Нигде ветрића…“

Чекамо социјални цунами!

Београд, 7541. г, студен, дан петнаести

Коректура и дѣлимична опрема текста: Словѣнски вѣстник

Изворник: Бранко Драгаш