Ознака: дух времена

Иван Максимовић: ВЛАДИКА ИЛАРИОН: ПОМАЖЕМ ЈАЧАЊЕ РЕПУБЛИКЕ КОСОВО!

Од свог оснивања, Српска Православна Црква јесте стожер националног и духовног идентитета Срба, не само као верска институција већ као символ отпора против наметнутих спољашњих […]

Тајана Потерјахин: АНТРОПОЛОГИЈА У СРБИЈИ: ИЗМЕЂУ ПОТРЕБЕ И ЗЛОУПОТРЕБЕ

Између ове две крајности – преке потребе за антропологијом и њене политичке корумпираности, дочекујемо и овогодишњи упис матураната на факултете… Механизми функционисања друштва интригирали су […]

Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)

Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.

ЋИРИЛИЦА: ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ (Интервју са Синишом Стефановићем)

Упркос чињеницама које су пред очима сваком ко хоће да гледа, српска дебата о стандарду писма не води се о кључном питању: о суверенитету српске државе-културе, које је утемељио Св. Сава.

Раде Јанковић: ДЕМОНИСТИЧКА ДИЈАЛЕКТИКА: МЕД-И-АЛА

Иза једне криптокомунистичке дијалектике која је себи поставила циљ да пронађе духовно средиште свих традиција, окупила се једна група људи без икаквог претходног знања о традицији, понајмање православној, која је уместо средишта као синтезе супротних полова понудила само просечност…

Комнен Бећировић: МОЈЕ СПОЗНАЊЕ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Јесте, било је хајки на Николаја, на Цркву, на Србе који су се жалили на зло на Косову, на ћирилицу, на браниоце Ловћена, хајке које су, осим ове последње, до мене тек издалека допирале али, како је у међувремену Николај са Његошем, Достојевским, Дантеом, постао један од сапутника мога живота, то ме жестока кампања која се повела на њега током љета 1981. веома погодила…

Раде Јанковић: КРИЗА СОПСТВА

Свето тројство интегралног човека – мудрост, храброст, правичност – разбијено је у модерном добу. Огледало у којем се негда огледао интегрални човек разбијено је на много ситних парчића – зато више нисмо у стању да себе сагледамо као целину…

Јован Пламенац: УБИЈАЊЕ НЕРОЂЕНИХ ЉУДИ – ЛЕГАЛИЗОВАНИ ЗЛОЧИН О КОЈЕМ СЕ ЋУТИ

Терет савјести далеко је лакши када је убиство легално. И саучесници се увијек разумију. Тако се питање абортуса, углавном, своди на ниво приче о наталитету.

Јован Пламенац: КАД МРТВАЦИ УБИЈАЈУ ЖИВЕ

Не смије Црква Христова да буде нијема пред гријехом овог злочина у којем липти Планета. Не оправдава је ни незнање. Сваки трен плодотвори тим злочином. Много, много људи учествује у њему. О њему ћуте као саучесници и бјеже од њега игноришући га. Ово је најтежа тема данашњице, тим тежа што је гурнутија под тепих.

Патријарх Павле: КОСОВО

Питам се: како ће о судбини Косова преговарати и пресуђивати људи који не знају шта заправо српски народ има на Косову, и да ли им је најпреча обавеза сачувати управо оно до чега им није много стало, на сву нашу несрећу.

Евсевије Петровић: ЕКУМЕНИЗАМ – ДУХОВНИ ФАШИЗАМ

Шизофренија људског ума уму недокучива – аналогна ситуацији у којој би се 1942. српски епископи у Србији скупа са Степинцем молили за јединство, док његови фратри кољу по НДХ, а верни народ у Црној Гори за победу усташке армије, на својим границама…