Милијана Балетић: УНИЈАТСКА ЗАПАДНА УКРАЈИНА СЛИКА ЈЕ И ПРИЛИКА УСТАШКЕ ХРВАТСКЕ

Можда они све то и знају, али је постигнут толики степен мржње у истом народу који је кроз, не баш мали ангажман непријатеља, подељен на два супростављена табора. Ту је сада – од свакога знања – мржња јача!

Борис Над: Изградња постзападног света

Како је кинеска политика „мирног успона“ замењена нескривеним амбицијама пројекта „Пут свиле“ да изгради постзападни свет – пројекта преображаја света кроз изградњу синоцентричних путних коридора, нових међународних институција и нових начина финансирања међународних пројеката?

Срђан Поповић: О ФАТАЛИЗМУ КОД СРПСКОГ НАРОДА

Српски национални фатализам има и свој аутентичан лингвистички инвентар, а који се најчешће огледа у окривљењу народа за садашњи духовни, културни и национални пад. Често можемо да чујемо: „Народ се није покајао, народ не ваља, нисмо достојни својих предака, судбина нам је наменила улогу страдалника, када народ буде бољи, промениће се власт итд.“

МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача

СРБИЈА У СВЕТУ “ВЕЛИКОГ РЕСЕТА”

Глобални ресет, хтели ми то или не, је у току. Започет је пандемијом коронавируса, брзом дигитализацијом и прерасподелом тачака утицаја у глобалној геополитици. Тај процес се наставља енергетском кризом, кочењем производње и, што је најозбиљније, масовним „прекрајањем“ људске свести (процес, наравно, није нов, али је у склопу горе набројаних догађаја добио нови замах)

Предраг Јакшић: ПАМЕТНИ ЛОГОРИ

Читава прича о масовном надзору грађана још је једна ствар која се подмеће као лажна дилема: „слобода или сигурност“, односно, то је чувено питање – „да ли бисте пристали да будете мање слободни, али сигурнији“. Неслободан човек није сигуран човек, односно – само слободни људи су збиља сигурни људи