Рада Стијовић: САКУЈ МЕНИ ВЈЕНЦЕ И ОБОЦЕ

Обоци су стара српска реч. То је веома цењен накит код српских средњовековних властелинки, а и обичних жена. Често се због своје тежине нису качили за уши већ за круну или капицу којом су жене покривале главу

Рада Стијовић: ЗАЂЕВИЦЕ

Неуобичајено је то што је зађевица дијалекатска ијекавска форма (као што су то ђед, ђевојка, ђе), коју не бележи ни старији правопис, ни Речник српског језика Матице српске, а Речник САНУ га као дијалекатизам наводи код одреднице задевица (екавски), односно задјевица (ијекавски)

Рада Стијовић: ШТА ЈЕЗИК ГОВОРИ О ИСТОРИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Већ и само име Косова и Метохије указује на његово старо српско становништво. Косово је добило име по птици косу (поље са много косова), а Метохија по термину метох, балканском грцизму који значи црквено имање, црквени посед

Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА

Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?

Рада Стијовић: МОГАО ЈЕ БИТИ И ТЕ КАКАВ ГОСПОДИН

Везник и речца те уз упитно-односне заменице (какав, каква, какво) и прилога (како, колико) служе за појачавање, истицање смисла онога што се износи: и те како (= још како) ‘врло, веома јако’

Рада Стијовић: О ПРЕЗИМЕНИМА

Љубазношћу Раде Стијовић, лингвисте и научног саветника Института за српски језик САНУ, добили смо текст који је претходно (5.12.2020) објављен у културном додатку листа Политика, нажалост – без преко потребних акцената

Рада Стијовић: НЕ ОДРИЧИМО СЕ СВОГА

Именицу „изведба“ употребљавају познати српски лингвиста Миливој Павловић и знаменити писац Исидора Секулић. Забележена је у часописима „Морнарички гласник“ (1933),  затим у „Борби“,  „Политици“, „Свету“. У старијим хрватским изворима […]