Весна Буројевић: ШУМАНОВИЋЕВЕ „БЕРАЧИЦЕ“ КАО АПОСТОЛИ

Где се током времена изгубило одређење триптихон? Да ли се ради о пукој немарности, или је, можда, појам триптихон исувише асоцирао на цркву?

---

Три слике, истог назива ,,Берачице“ чувају се у Галерији слика „Сава Шумановић“ од њеног оснивања 1952. године.

Дуги низ година ,,Берачице“ су сматране почетком новог циклуса који је прекинут трагичном смрћу уметника 1942. године Након што је приликом промене поставке 2005. године уочено да се три композиције надовезују једна на другу, изложене су заједно у сталној поставци.

Све три слике су изузетно великог формата: ,,Берачице“ (150х189,5 цм), ,,Берачице са корпама грожђа“ (240 х 189 цм) и ,,Берачице“ (150х189,5 см).

Композицију прве слике у низу, чине три крупне женске фигуре у првом плану које носе корпе пуне грожђа, сасвим лево до њих, мало издвојена седи женска фигура окренута леђима. У позадини је виноград.

Композицију друге, средишње слике чини пет женских фигура од којих три носе корпе пуне грожђа према бурадима у која их истресају и налазе се са леве стране, док у првом плану, са десне стране једна женска фигура клечи надвијена над корпу пуну грожђа, а иза ње једна женска фигура окренута леђима истреса корпу грожђа у бурад. У позадини слике је виноград, кроз који је по средини остављен пролаз, у пејзажу у позадини виде се њиве, на једној је зрело жито. Две далеко ситније фигуре жена прилазе тим пролазом према бурадима.

Трећу композицију чине три крупне женске фигуре од којих две носе корпе пуне грожђа док између њих клечи једна фигура жене нагнута над корпом пуном грожђа. У позадини је виноград. Чокоти винове лозе, фигуре жена и корпе грожђа чине јединство првог плана.

Само највећа, средишња композиција се отвара пред посматрачем. Централно место средишње композиције садржи неколико планова.

Кроз размакнут виноград, фигурама из првог плана прилазе две знатно мање фигуре иза којих се у даљини види њива зрелог жита.

Само кроз заједничку анализу све три композиције као једне целине, триптих ,,Берачице“ добија ново значење, будући да из оквира платна излази један нови садржај.

Три композиције спајају се у пределу неба, винограда и тла, и то је могуће само у одређеном редоследу којим се образује триптих. Шумановић се на крају живота први пут определио за форму триптиха.

На тај начин уметник је указао на различитост ,,Берачица“ у односу на друга дела.

Посматране као завршена целина, триптих, ова дела Саве Шумановића добијају неки други смисао или садржај који се открива потпуним описом слика који би гласио овако: уметник је насликао бербу грожђа у којој учествује дванаест снажних младих жена, које са лакоћом носе корпе пуне искључиво црног грожђа.

Оне су наглашено снажне, чистих кецеља, чистих марама и чистих босих стопала. У позадини је виноград. Сунце сија као да је најлепши дан у јулу. Све берачице имају благо отворена уста. Две фигуре клече као у молитвеном ставу, неке имају поглед подигнут ка небу као да се моле. У центру средишње композиције, између размакнутих редова винограда, у даљини се јасно уочава њива зрелог жита.

На пролазу између размакнутих редова винограда, ближе посматрачу, налазе се два бурета у која се сакупља грожђе. Из другог плана бурадима прилазе две мање женске фигуре носећи такође корпе пуне грожђа. Са њих две, број фигура на слици је четрнаест, исто колико има и насликаних чокота винове лозе.

Сава Шумановић је свесно одступио од реалистичког приказивања бербе грожђа. У стварној берби грожђа жене и мушкарци учествују заједно, мушкарци носе корпе грожђа, жене га беру. У септембру када се одвија берба, нико више не иде бос. Бурад у коју се сакупља обрано грожђе у стварној берби никада не стоји на земљи, јер не постоји начин да се пуна бурад, због тежине, подигну и утоваре на кола. На слици су жито и грожђе зрели истовремено, што се у природи не дешава. Чистоћа босих стопала берачица и белина њихових блуза, марама и кецеља представљају још једно одступање од реалистичке представе.

Позната је Шумановићева промишљеност у свакој фази настанка уметничког дела, те он овим ,,нелогичностима“ на триптиху ,,Берачице“ указује на још нека значења.

Дакле, триптих поручује нешто друго.

Сва одступања од реалистичког приказа бербе грожђа на триптиху ,,Берачице“ представљају препознатљиве симболе хришћанства који су Сави Шумановићу свакако морали бити добро познати.

Истовремено су приказани зрело жито (хлеб) и грожђе (вино), тело и крв Христова – ,,ово је тело моје“ и „ово је крв моја“, како је и сам казао дванаесторици апостола на Тајној вечери – који представљају две природе Његове, природу човечију и природу божанску.
Фигура берачица у првом плану је дванаест, као дванаест апостола. Са њихових усана, било да клече или да гледају у небо, рекло би се да силази молитва. Према два бурета пуна грожђа на средини слике, као према часној трпези, прилазе две нове душе, такође две жене.

Укупан број фигура, 14, исти је броју чокота винове лозе.

Сама берба грожђа је симбол Страшног суда на крају времена, а истовремено, Божји виноград је и слика поново дарованог Раја.
У сликама краја времена, када долази Месија/Христос, сезоне жетве и бербе грожђа се спајају, будући да више нема неплодног доба године.

Разлоге настанка триптиха можемо потражити у околностима у којима је дело настало.

На основу записа које је уметник оставио, на полеђини прве слике и на скици за трећу композицију, поуздано се зна време настанка ,,Берачица“.

На полеђини прве у низу слике записао је:

„Почео цртати 30. VII 42. почео уљем 3. VIII 42, почео финим бојама 5. VIII 42. по подне.“

На скици за трећу композицију уметник је оставио запис на основу кога се зна да је то последње платно на коме је уметник интервенисао:

,,На слици су 26./8.42 цинобери стабилизирани са крап-кадмиумом и мало беле. У уље око 3/V. 1942. Рађена кроз месец март са два прекида скоро од 10-12 дана (круњење кукуруза и ини послови).“

Рано ујутро, 28. августа усташки агенти су дошли по Саву Шумановића, одвели га као таоца и 30. августа 1942. године стрељали у Сремској Митровици, заједно са 120 мештана.

Шид је од априла 1941. године потпао под власт НДХ. Наступило је тешко и неизвесно време.

Први доказ промена у животу уметника веома је симболичан. Од априла 1941, од када је Шид ушао у састав НДХ, са слике нестаје уобичајен ћирилични потпис уметника. – Сава Шумановић Шид, и година настанка слике.

Истовремено, Шумановић као да, пркосећи мраку, тешким временима, страху и неизвесности, расветљава палету. Слика природу обасјану сунцем. Светлост као да извире из слике. Управо та светлост, која као да извире из триптиха ,,Берачице“, изазвала је пажњу претходних аналитичара Шумановићевог дела, који су их анализирали у контексту почетка новог циклуса који је прекинут трагичном смрћу уметника.

Случајно откриће низања слика открило је њихов скривени садржај и испровоцирало опсежнија истраживања, приликом којих су пронађени докази који стављају тачку на дилему да ли се ради о почетку новог циклуса, или су ,,Берачице“ завршена целина, триптих.

Најстарије помињање триптиха пронађено је у Летопису Матице српске из децембра 1952. године. У тексту написаном поводом отварања Галерије слика ,,Сава Шумановић“ у Шиду, Миодраг Кујунџић представљајући поставку између осталог каже.

„Као консеквентан наставак те фигуративне делатности је триптихон „Берачице“ из 1941. године…“

Термин триптихон употребљен је и у Даровном уговору Персиде Шумановић, верзији из 1953. године.

У Записнику о примопредаји слика које је преузео Народни одбор на списку поклоњених дела под бројевима 326 и 327 наводи се „Берачице Триптихон велики “.

Где се током времена изгубило одређење триптихон?

Да ли се ради о пукој немарности, или је, можда, појам триптихон исувише асоцирао на цркву и терминологију везану за цркву, што у време после Другог светског рата није било друштвено прихватљиво?

Као што је Шумановићу требало да проживи време школовања, Загреб, Париз, доживи искуство успеха и неуспеха, док су га сремски пејзажи чекали код куће, тако су и ,,Берачице“ чекале своје време.

Било је потребно 50 година да ,,Берачице“ буду изложене као триптих и испричају своју причу.

Ауторка је историчар уметности и дугогодишњи директор Галерије слика ,,Сава Шумановић“ у Шиду

Наслов: Етос прес//Изворник: Стање ствари