Рада Стијовић: СПАСИТИ И ОДМАРАТИ

У говорној пракси неретко се срећу примери типа: Морам мало да одмарам, Одмарао си цео дан, време је да нешто радиш. Иван Клајн наводи да је оваква употреба преузета из војничког жаргона, „где војници пре подне ‘занимају’, а после подне ‘одмарају’“

---

Наша читатељка Дубравка Бута обратила нам се с молбом да, како пише, објаснимо „употребу глагола одмарати (одмарам и одмарам се) и глагола спасти и спасити (спасао и спасио)“.

Претпостављам да се проблем употребе глагола одмарати (се) своди на питање да ли је правилно рећи ја одмарам (Цео дан ништа не радим, само одмарам) или се мора рећи ја се одмарам, а ја одмарам коња (овце, очи).

О овом нормативни приручници имају неподељено мишљење – исправно је једино ово друго. Облик одмарати, без заменице се, треба употребити само у значењу „чинити да неко или нешто мировањем, одмором добије или поврати изгубљену снагу“, нпр.: Аганлија одмара војску, прави план (Прота Матија Ненадовић, Мемоари), Спавам и одмарам и тијело и дух од пређашњег напрезања (Стеван Сремац, Приповетке), Одмарали су и појили коње (Ерих Кош, У потрази за месијом).

Када желимо да кажемо да мировањем тј. одмором надокнађујемо сопствену снагу, тада је једино исправно употребити облик са повратном заменицом – одмарати се: Баш сам се одмарао! Или спавам или се шетам (Јанко Веселиновић, Слике из сеоског живота), Хоћете ли ме примити да дођем код вас мало да се одмарам? (Десанка Максимовић, Како они живе).

У говорној пракси неретко се срећу примери типа: Морам мало да одмарам, Одмарао си цео дан, време је да нешто радиш. Иван Клајн наводи да је оваква употреба преузета из војничког жаргона, „где војници пре подне ‘занимају’, а после подне ‘одмарају’“ и да се све више шири и на радио и на телевизију показујући „колико је крхка и нестабилна наша језичка норма“. Егон Фекете образлаже продирање ове појаве чињеницом „да се ‘повратни’ однос између глагола и субјекта може разумети и без заменице се“, као и тиме да је глагол одмарати значењски близак неким глаголима који уз себе нормално немају се, као што је, нпр., глагол лежати. И поред тога, Фекете овакву употребу  глагола одмарати не сматра оправданом „у коректном језичком општењу“. Такав став износи се и у Нормативној граматици српског језика П. Пипера и И. Клајна.

Оно што може да изазове извесне недоумице јесте чињеница да наши савремени речници не обележавају овај облик као некњижеван (ни једнотомник ни шестотомник Матице српске, као ни Речник САНУ). Истина, сви га они упућују на правилан облик одмарати се, али би било боље да су експлицитно рекли да је неправилан.

. . .

Што се глагола спасти и спасити тиче, проблем је другачији. Томо Маретић у свом Хрватском или српском језичком савјетнику каже: „Спасити, спасим, ријеч, коју говори и говорио је народ наш западне цркве, а народ источне цркве говори: спасти, спасем. Добро је једно и друго“.

Реч је дакле о два облика глагола, који су били заступљени на различитим језичким територијама, а који, осим инфинитива, имају различите и неке друге облике. Глагол спасти у презенту гласи: спасем, спасеш … (они) спасу, радни придев је – спасао, спасла, а трпни – спасен; глаголска именица је спасење. Глагол спасити, који се с временом раширио и у нашој средини, али му нормативисти још увек не дају равноправан статус, гласи: спасим, спасиш, (они) спасе, спасио, спасила, спашен; глаголска именица је спашење. Несвршен облик од спасти је спасавати, а од спасити – спашавати.

Мада најновији нормативни приручници не искључују облик спасити (спасим, спашен), предност дају облику спасти (спасем, спасен). То је у складу и са традиционалном крилатицом којом се тумаче четири слова с односно четири оцила на српској капи: Само слога Србина спасава.

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

. . .

Изворник: Политика (штампано издање, 28. децембар 2019;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)