У нашем свѣту је тако много зла које ми сами творимо сопственим рукама, ближећи се грандиозном мрачном финалу: непрестани ратови, погоршавање екологије, пренасељеност планете, глад и сиромаштво, друштвена неједнакост… Сувише је тога… Потрѣбно је бар мало прикочити, почети један другом и ближњима чинити добро. Почети од маленкости – од себе. Од тога ће не само наше душе, него и читав свѣт постати свѣтлији и бољи.
У друштвеним мрежама смо нашли праве, истините приче из живота људи. Нека с њима сада, на почетку Часног поста, и ваше срце посѣти доброта, а лице обасја осмѣх.
Часни пост је бољи од нечасног доручка.
Енглеска изрека
Ја и другарице биле смо у тржном центру и освојиле по једну плишану играчку у рекламном квизу. Ишле смо, и угледале умно заосталог дѣчака с татом и дале му играчке. Он је рекао „хвала“. Његов отац само што се нѣје расплакао. Испоставило се да дѣчак нѣје говорио неколико мѣсеци.
У посту је главно да не једете један другог.
Његово Блаженство Митрополит Кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан)
***
Прѣ четири мѣсеца установили су ми опадање косе. Послѣ мѣсец дана изгубила сам косу. Било ме је страх да идем у школу, мислила сам да ће сви пиљити у мене. Слѣдећег јутра зачула сам куцање на вратима, и десет мојих другова је стајало на степеништу с потпуно обријаним главама. Међу њима биле су и две девојчице…
Велика је грѣшка постити. Нарочито на празан желудац!
Вуди Ален
***
Идем јутром кући. На улазу оглас: „Драги сусѣди! Данас, око 9:20 код проходних врата је изгубљено 120 рубаља. Ако их је ко нашао, молимо Вас да их донесете у ст. 76 Антонини Петровној. Пензија јој је 1640 руб“. Издвајам 120 рубаља, пењем се, звоним. Отвара бакица у прегачи. Како ме видѣ гдѣ пружам новац, одмах поче с грљењем, лелекањем и сузама-радосницама. Па исприча: „Ишла сам за брашно, вративши се на улазу вадила кључеве – и ту сигурно испустила новац“. АЛИ! Одсѣчно је одбила да узме новац! Испоставило се да сам за пар часова ја већ шести (!) „нашао“ бакине паре! Људи, волѣм вас што сте такви!
Ко не пости – гладоваће!
Драган Буковички
***
Радим у ресторанчићу брзе хране. Јутрос ми неки мушкарац приђе каси, и рече: „Иза мене стоји дѣвојка, не познајем је. Али хтѣо бих да јој платим кафу. Пожелите јој „добар дан“ од мене. Та дѣвојка се најпрѣ јако зачудила… а затѣм то исто учинила за слѣдећег човѣка у реду за њом. И тако се настави пет пута узастопце!
Пост је кад се уздржавамо од сваке неуздржаности.
Радио Русија
***
Уочи мог 17. рођендана моја деветогодишња сестра је читав дан трчала зажагрених очију, толико је желѣла да ми уручи поклон. Сутрадан ујутру ја, као и увѣк, пођох да је пробудим за школу. И рекох: „Сад већ можеш да ми уручиш свој дар“. Још не стигавши да отвори окице, она се протегли и обгрли ме својим малим ручицама. Затѣм их завуче под узглавље, па извади коверат с натписом: „Драгом брату за рођендан!“ Отворивши је, нашао сам једну новчаницу од 10 долара, две новчанице од 10 гривни, једну новчаницу од 2 гривне и једну новчаницу од 1 гривне. То је био апсолутно сав њен новац. Чврсто је загрлих и дуго тако лежах, да она не би видѣла моје сузе…
Нема никакве користи од доброчинства о коме се труби трубом. Нема вајде ни од поста који се свима разглашава. Оно што се показује не доноси плодове који ће се очувати до будућег вѣка, већ пропада услед људске похвале.
Св. Василије Велики
***
Одавно нѣје било такве олује као данас. На послу ми рекоше да се неко мува око мојих кола. Излетѣх на улицу. Све је било као раније, осѣм прозорчета на крову: неко га је чвршће затворио, да ми се кола не оштете због непогоде.
По материјалу из свѣтске паучине приредио Словенски вѣсник