Евсевије Петровић: ПОПИС 2022 – СПИСКОВИ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ

Они који су у старим, традиционалним ратовима ишли да извиђају непријатељску територију као део припреме пред рат, инвазију и окупацију, називали су се уходе – и када су бивали ухваћени, кажњавани су без милости. Као дрски весници рата и смрти, и авангарда окупаторске војске. EUсташки извиђачи, регрутовани Европском Унијом који данас крећу у извиђање свих србских домова називају се „пописивачи“, и од већине Срба добиће кафу и слатко. Лако наоружани, као сви шпијуни – не топовима, него лап-топовима.


Евсевије ПЕТРОВИЋ

И уста сотона на Израиља и наврати цара да изброји Израиља.
А беше зла пред Богом та ствар; зато удари Израиља.

I књига Дневника 21: 1-7

Троједини рат који већ више од века без престанка траје и разара Васељену, дизајниран је – Човекоубицом од искони и његовим слугама – да се одвије у три ватрене етапе, три контролисане експлозије.

Циљ прве, Великог или „првог светског рата“, био је разарање хришћанске монархије и нестанак цара Хришћана.

Циљ друге, „другог светског рата“, био је преформатирање света и формирање државе Израел – да само Цион буде Град, а све остало његово глобално село.

Циљ треће, „трећег светског рата“, јесте да се из хаоса створи поредак у селу (novus ordo ab chao) и зацари цар Израиљев, над целим светом („Приправите пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему“, Исаија 40: 3).

Пред први, на списку за ликвидацију били су православни цар и његова војска.

Пред други, на списку за ликвидацију били су преостали православни људи, на првом месту прваци међу њима („реакција“, реликти хришћанске цивилизације која се рушила, и сви противници усрећитељске цивилизације која се рађала).

Пред трећи, на списку су сви сувишни – сви који онтолошки не могу и не желе да буду део Новог Поретка и поданици цара Израиљевог, и сви остали непотребни у селу („сувишни једачи“, а први међу њима најглупљи, они који су се „вакцинисали“).

А на почетку сваког рата, као основни елемент ратног плана (планирања циља и дејстава), праве се спискови за ликвидацију, непријатеља.

+

Па тако и данас, у освит коначног рата који је почео, само Србима то три њихове благовеснице бесловеснице – РТС, САНУ и СПЦ – још нису јавиле (РТС, уста државе која се стара о телу, САНУ која се стара о души, СПЦ која се стара о духу). И оне све три, осим што предводницу непријатељске војске која је већ ушла у Србију еуфемистички и хипнотички називају „мигранти“ (да се Власи не досете), позивају Србе да се сами послушно и одговорно упишу у спискове – за ликвидацију.

1941. и 1991. такве спискове су, као и сада, правили непријатељи – а у њих су се Срби уписивали својим животом, хришћанским собством, силом, висином и врлином коју јеретички латински кепеци, усташки и швапски, нису могли толерисати (као ни, скупа с њима, њихови савезници, марксистички гноми). Данас, те спискове опет праве непријатељи, али сада EUсташија тражи да се Срби сами потпишу у њих, својеручно.

Након што је све по списку у НДХ успешно окончано (тако да је Срба у НДХ остало мање од 3%), сада црна легија наступа и преко Дрине, Саве и Дунава – Србима опет долазе у госте слуге истих господара, да их педантно попишу у EUсташке тефтере. И да их евидентирају за нову, коначну, материјалну и духовну ликвидацију, сада у Србији. Управо како су нам и обећали: „Ћујте српски добровољци (тј. христијани, људи међу којима је добра воља, благовољеније Благовести Божје) бандо ћетници стићи ће вас наша рука и у србији!“ (и заиста, стигла нас је, и физички и духовно.

А да је у питању војна акција сведочи дискретни детаљ из закона о попису РС 2022. (члан 12): на првом месту институција задужених за обављање пописа налази се министарство одбране. Дакле, не Завод за статистику и Геодетски завод (који су тек на 5. месту, иако по истом закону „Попис припрема, организује и спроводи Завод за статистику“!), него министарство рата.

Јер, ово је последње евидентирање пред „коначно решење“ српског питања, кратко и јасно и гласно најављено од фирерā глобалне EUсташије, Шваба и осталих Швабā: „2030. нећете поседовати ништа. И бићете срећни“.

++

А да би се знало шта је чије, односно ко шта тренутно поседује и од кога шта треба одузети да би постао срећан, сваки се посед – сваки кров над сваком незакланом србском главом – најпре мора пописати (вечне куће се не пописују, нити заклани Срби у Србији броје, традиционално још од прве Независне Државе Усташке). Зато су пописом 2022. обухваћени и људи, али истовремено и сви стамбени односно грађевински објекти. И зато, по први пут, постоје два пописна формулара: један за домаћинства (породице, заједнице људи који скупа живе…), и станове/куће; и други за свако појединачно лице.[1]

Адреса субјекта је флуидна и често недефинисана категорија („бб“), али имовина субјекта, некретнина је сасвим конкретна и апсолутно дефинисана, „геопросторно“ како каже Закон о попису, у три димензије. Зато се сви субјекти имају најпрецизније могуће „геопросторно“ лоцирати, асоцирати и евидентирати у односу на своју имовину (стан, кућу, сеоско домаћинство, пословни простор…), и обрнуто, свака некретнина адресирати и конкретно повезати са њеним власником. И сви чланови домаћинства који живе на одређеној адреси – по први пут! – имају се унети у спискове, са свим идентификационим подацима (име и презиме, ЈМБГ…) и скупа са прецизном назнаком својих међусобних односа.

Списак лица (писан у документима са великим С у статистичарској граматици – док се сам попис пише малим словом – такође /фројдовски?/ показује шта је једино битно у целој акцији)

И све се то мора извидети на терену. Они који су у старим, традиционалним ратовима ишли да извиђају непријатељску територију као део припреме пред рат, инвазију и окупацију, називали су се уходе – и када су бивали ухваћени, кажњавани су без милости. Као дрски весници рата и смрти, и авангарда окупаторске војске. EUсташки извиђачи, регрутовани Европском Унијом,  који данас крећу у извиђање свих србских домова називају се „пописивачи“, и од већине Срба добиће кафу и слатко. Лако наоружани, као сви шпијуни – не топовима, него лап-топовима.

+++

У исто време, међу црквеним Србима чује се да многи такозвани и самозвани духовници (а заправо бездуховници Светога Духа и духовници духа обмане) верном народу који вапије за помоћ пред покољем који им се спрема и EUсташким кољачима који им долазе у домове, говоре како се, наравно, кротко и смирено треба пописати. Јер се, кажу, и Господ записао у попису у Римском царству. И још кажу, речено је: дајте цару царево а Богу Божје.

Али, не говоре, будући надахнути – и надути – духом безумља, и духом прелести антихристове, у чему је разлика између данашњег EUсташког пописа пред последњи покољ, и пописа римског цара у којем је кротко учешће узео Богомладенац.

Не говоре, јер не виде и не умеју да кажу – будући духовно слепи и глуви и мутави – да је духовни смисао који чини разлику између онога и овога пописа дијаметрално супротан, као разлика између Христа и Антихриста.

1. Оним пописом Христос је, уписавши своје Име у списак грађана Васељене, њиме, Својим божанственим Именом без Кога нема спасења, спасао и земаљско царство као људску заједницу – метнувши Себе, као какав Божански Квасац у ту највећу организовану заједницу људи на свету, он је Собом заквасао незнабожачко римско царство и полако и неприметно, као вешта жена три копање брашна, покривши га најпре док не узрасте и стаса, претворио у Хришћанску Империју, три века касније.

Христос се као човек уписао у евиденцију незнабожног царства које је имало да, тако, позна Њега, Бога. Данас, људи се уписују у евиденцију противбожног царства које долази и већ је ту, да забораве на Христа, Бога, и да познају „истинског“ месију и постану грађани његове месијанске империје која наступа (при чему је, наравно, и ту много званих али мало изабраних – а како изабрати међу много званица, без спискова?).

2. Христос Се уписао у списак поданика царских на земљи – да бисмо ми били уписани у синове царске на Небесима. И да тако будемо ослобођени сваког дуга цару овога света. То јест, Он се уписао у књигу мртвих – да бисмо се ми уписали у Књигу Живих. Е да ли треба да се сада, оживљени Његовом Смрћу, опет упишемо у књигу мртвих и подништимо Његову Смрт?

3. Христос је тада и тиме први испунио Своју заповест: „Ко хоће да буде први, нека буде свима слуга“ – и био је свима слуга, па најпрво тадашњем римском цару. Да ли то значи да и православни Срби данас, угледајући се на Христа, треба да буду слуге антихристу? (ту су заповест изгледа тако разумели само епископи – ревносни да буду први – па су и први спремни да буду свима, па и кесару Антихристу слуге).

4. Онај попис служио је да би се пописали сви порески обвезници, да би сви платили порез цару. И Христос Се уписао као порески обвезник земаљског царства – и Он је платио порез цару, данак у Крви Својој, којом је обогатио целу царевину, а њоме и сву Васељену.

Овај, пак, апсолутно не служи томе, јер су сви одавно пописани и плаћају порез (и у Закону о попису стоји да „подаци из пописа не могу бити искоришћени за наметање обавеза грађанима“). Него да се попишу сви и шта још ко поседује – пре него што се приступи коначном усрећивању пореских обвезника и одузимању сваке основице за порез (сваког поседа и прихода: Циону и његовом цару Усрећитељу данак више није потребан, будући да је све злато овога света у његовим скривницама; па тиме ни порески обвезници).[2]

5. Онај попис није имао апсолутно никакву духовну садржину за оне које су се пописивали (цару царево, Богу Божје).

Овај је има, и то је оно што је кнезу овога света најважније, као коначни стратешки циљ – не поробљавање тела него поробљавање душа. Да се сви који живе на земљи добровољно упишу у листу поданика његовог новог светског царства. А то није крвави покољ какав је над пописаном децом у римском царству вршио Ирод или какав су над Србима чинили римски Uатикански војници у време прошлих ратова, него бескрвни, духовни покољ. Јер за Хришћанина, ово што следи значи и духовну смрт: Хришћанин који себе упише у грађане наступајућег машијаховог царства, примивши од њега своје ново, дигитално име (број имена којим га је Звер именовала и записала у своју матичну књигу), признао је њега за свога цара и духовно постао део тела његовог, вечно проклетог.

Дакле, вектори духовног смисла у оном, Августовом, и овом, Антихристовом попису, дијаметрално су супротни. Али то „духовницима“ из српске цркве нема ко да објасни. Па ни несрећном, ојађеном србском народу, поново постројеном и бежично свезаном од римских усташа, кротко спремном за коначни покољ. Ослепљеном, са ископаним духовним очима, скупљеним у котарице београдске патријаршије и одавно послатим на дар Викару Христовом у Ватикан.

++++

Данас, у дане када је јахач на белом коњу санитарно прегазио свет, и за њим кренуо јахач на риђем коњу који увелико галопира Кијевском Русијом подигавши високо мач велики (Откровење 6: 4), и када се распламсава последњи светски пожар, запаљен да до тла сагори остатке старог света, и да се на згаришту „поново изгради боље“ („build back better”), ново Месијанско царство, команди је потребно да прецизно зна где је шта – да нешто не промакне. Зато пописивачи са собом носе најажурираније сателитске снимке терена, високе резолуције, и имају дужност да у односу на њих корелирају и верификују ситуацију на терену, сваки објекат у сваком домаћинству.

Пример из Методолошког упутства за „пописиваче“, који ће овакве снимке носити са собом на терен у својим тихим леп(им)-топовима – да њима ласерски прецизно маркирају све потенцијалне мете пре него што по изабраним циљевима почну да делују топови већих калибара.

А затим ће те снимке сатаниног „свевидећег ока“, ажуриране, у својим умним телефонима носити и војници (“мигранти“ и традиционалне српске комшије који традицонално мигрирају Србе у Царство Небеско), када, ускоро, крену у операције чишћења терена – да у пустоши поравнају стазу богу њиховом (Исаија 40: 3).

Јер деструкција мора бити педантна и строго контролисана – потребно је знати тачно где је шта и шта је чије, односно шта је за рушење а шта треба да остане. Зато је, између осталог, сва имовина страних војника и царских слугу Рајха у Србији изузета од пописа.

+++++

Ипак, страшније од свега овога, и заправо најстрашније од свега, је то што Србима који осећају и виде Зло које им долази, и који желе да се од њега спасу, више нема ко да помогне. У оно време имали су бар неку какву-такву краљеву војску у отаџбини, и понекад милостиве Италијане, да понеког избаве од покоља. И имали су, колико-толико, једни друге. А данас немају чак ни своју цркву – јер их и она скупа с душманима нагони у тор антихристов.[3] Немају ни племена, ни брата, ни друга, будући распаднути до атома и слагани, изневерени и издани свима. Немају више никога – до Бога јединог.

Карикатура: Горан Шћекић

Али, можда је тако и боље.

У збег к Њему, и Њему завапимо: Спаси, Господи, људи Твоја!

О Крстовдану 2022. (7531.)


[1] Како каже Методолошко упутство за попис, интерни документ са инструкцијама за пописиваче: „Овај попис специфичан је по томе што ће по први пут бити успостављен механизам за повезивање пописних и геопросторних података на нивоу кућног броја, чиме ће се обезбедити услови за агрегирање пописних података по деловима насељених места, урбанистичким зонама и другим подручјима. Пописни подаци послужиће и за дефинисање степена урбанизације, типологије руралних и урбаних подручја, као и за израду других класификација које се базирају на прецизним подацима о просторном размештају становништва“ („друге класификације“, тј, Србине, читај: класификације ко и шта је непотребно и сувишно, а ко и шта потребно или прихватљиво…).

У исто време Слободна Европа Србима „факт чекује“ „дезинформације“ о Попису и говори, тачније палаца устима заменице директора Републичког завода за статистику: „Нас не занима адреса. Нас интересује где неко заиста живи, одакле ујутру одлази на посао, где проводи свој дневни и ноћни одмор“.

Јер бо, шишти заводкиња змија, пописни подаци се прикупљају „искључиво у статистичке сврхе“; „сврха пописа је да добијемо објективну слику колико нас је, каква је старосна структура, шта се десило у образовној структури, која су села која се празне, каква су миграторна кретања“.

Али иста креатура не помиње зашто је онда потребно сачинити Списак лица за свако домаћинство и у њему пописати „искључиво статистичке податке“ као што су имена и презимена са именом родитеља, ЈМБГ-ове, међусобна сродства и односе у заједници, и имена партнера, било брачних било ванбрачних.

Сикћући како њих „интересује где неко заиста живи, одакле ујутру одлази на посао“, као аспид глуви и неми ћути о томе зашто се онда у Списак лица уписују „сви чланови домаћинства без обзира на то да ли су у критичном моменту пописа тј. 30. 09. у 24: 00 били присутни или су неки од њих боравили у другом месту у земљи и иностранству, због рада, школовања или из других разлога“.

„Чињеницама“ демантујући „дезинформацију“ формулисану као „Ово не личи на попис становништва него на попис имовине“, присојкиња заводска пишти: „Попис домаћинстава и станова није попис имовине. Он се спроводи како би се добили појединачни подаци о стамбеном фонду, да бисмо имали објективну слику о становништву и стамбеном фонду“. Али не отвара губицу и не показује зуба EUсташка гуја да објасни зашто су онда од пописа изузети станови у власништву страних држава, и какви ће се то „објективни подаци о стамбеном фонду“ добити и обрадити ако се не зна чак ни колики проценат станова и кућа у Србији је у власништву Срба, а колики туђина.

Ова објашњења смрде више него аутентична усташка из 1941. о томе како сви Срби мушкарци старији од 15 година треба да се хитно јаве у „Соколски дом ради подјеле подпоре за набавку живежних намирница“ (Гацко 1941.). А Срби се и данас, као и онда, спокојно и кротко одазивају на здружени позив своје државе и EUсташког здруга да се они несебично постарају, трошећи се из буџета за њихову добробит.

И да, Гебелс би овакве дебиле какви данас раде у његовом министарству, и из Слободне  Европе у дебелом млазу уринирају по србским мозговима, без сумње послао на руски фронт. Али то само показује колико Гебелсови наследници сматрају Србе још већим дебилима, јер ни мало не хају за то шта ће им рећи и да ли има Влаха који ће се можда нечему досетити. А и зашто би? – Зербиен мус штербиен, овако или онако.

[2] Баш како је ритуално најавила Сатанина свештеница Maddonna у визији на EUровизији непосредно пред улазак првог весника Антихристовог у свет: „Not everyone is coming to the future“…Неће сви поћи у будућност, не могу сви поћи у будућност, неће сви који су овде још дуго, неће још дуго…тралала).

[3] У време првих усташа Срби су сабирани и ритуално клани и спаљивани у црквама. Данас, у време духовнијих неоусташа, православни Срби се опет кољу сабрани у цркви, сада духовно.

А кад би Срби имали своју Цркву, и у њој духовну власт која би имала духовни вид и морал и савест (или бар елементарни страх пред одговорношћу за народ, која их чека), и која не би са древним садукејима делима клицала „Немамо цара осим ћесара (имјарек)!“, онда би она могла најмање да учини следеће. Да ултимативно затражи од државних власти да се омогући оно што је при попису допуштено цивилизованим србским комшијама из EUропе (Мађарима, Хрватима…), али не и Србима: да нпр. из разлога здравствене безбедности (коронавирусних инфекција које не престају…), и по угледу на стандарде Европске Уније, омогући да се дописни подаци достављају дистанционо, онлајн или телефонски. А ако би захтев био одбијен – а нема оправдања да буде одбијен, јер се влада Србије одавно хвали високо функционалном е-управом, и угледањем на EU – да благослови и позове верни народ на потпуни бојкот пописа. Ако ништа друго, тада би бар тоталитарна војно-обавештајна суштина пописа у Србији – извидница на терену, са ажурирањем сателитских мапа и интегрисањем свих дигиталних демографских и геопросторних података, и формирањем Спискова на крају – постала очита.

Овако, очито остаје само саучесништво власти београдске патријаршије у духовној, али сада већ и у физичкој ликвидацији Срба, која се управо припрема. Али да они, авајни духовници и главари безглаве београдске патријаршије, имају духовни вид и морал и савест, онда не би били оно што јесу – безумни одступници од Духа Истине, душеубице.

(Visited 4.801 times, 1 visits today)

10 thoughts on “Евсевије Петровић: ПОПИС 2022 – СПИСКОВИ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ

  1. Уозбиљимо се, браћо и господо српска. Ово је на ивици фантазмагорије и лудила, а на многим местима ту ивицу увелико прелази.
    Они који на овакав начин доводе ствари до апсурда најдиректније раде за непоменика против којег се, тобоже, ватрено боре. Они који овако доводе ствари до апсурда чине да отупимо и избезумимо се, и да, кад смртна опасност заиста дође, ми будемо неспособни за расуђивање и отпор. Далеко је то и од „јуродивости Христа ради“. Ово је напросто анестетичка фарса.
    Могу прихватити да неки то не раде свесно, али несвесност неће оправдати никога.
    Узгред речено, број посета на овој страници се надувава потпуно вештачки и неуверљиво. Ако је ово данас, на овом честитом али малом сајту, заиста прочитало скоро 500 људи – ја сам Наполеон Бонапарта, а Александар Вучић је Лазарев копљаник са Косова.
    Уозбиљимо се, браћо и господо српска.
    И памет у главу, а **** уза зид.

    1. Поштовани Калаба,
      што се броја посѣта на овој страници тиче, ми се таквим тричаријама нѣ бавимо. Овдѣ нѣћете видѣти ни трик-наслове, ни рекламе, ни остале смицалице којима се вабе посѣтиоци. Колико могу да схватим, број посѣта је на свѣм сајтовима преувеличан, јер бројачи региструју број кликова, а нѣ број појединачних посѣта. Дешавало се и ранѣје да кад се нѣки чланак рашири по друштвеним мрѣжама или га прѣнесу други портали нагло порасте број прѣгледа.

      Надам се да ћете се сложити да је по много чему овај попис споран – почев од тога чијим срѣдствима се спроводи, па до података које од нас захтѣвају и глоба којима нам прѣте у случају противљења. Изузев Кипријановићевог и овог Петровићевог текста ја нѣ видѣх да се ико тиме озбиљно позабавио. А рѣч је о школском примѣру кад је отпор неопходан САДА и ОВДѢ. За оне већ пописане штета је учињена – ни од какве помоћи нѣће им бити накнадне „анализе“ дежурних мудраца, које ће се обавезно појавити кад све буде завршено. Зато Ваша примѣдба да Петровић својим чланком паралише наш отпор мислим да у овом случају нѣ стоји. „Зло се трпи од страха горега“. Петровић говори да баш трпљењем овог конкретног зла призивамо још веће.

      Што се лудила и фантазмагоричности тиче – уколико сте довољно стари да памтите доба прѣ 90-их, сѣтићете се да смо и тада олако као суманута одбацивали многа мрачна прѣдвиђања,, која су данас увелико наша стварност. Ово говорим без жеље да изигравам нѣкаквог заступника писца чланка. Држим да су посѣтиоци нашег портала довољно писмени да мисле својом главом и у нѣком тексту разлуче битно од споредног.

      У читавој овој причи постоји још један битан момент, о коме ћу ниже посебно рѣћи пар рѣчи.

      С поштовањем, Драган Буковички, главни уредник Словѣнског вѣсника.

  2. Отпор је, дакле, неопходан. И он се може пружити на пољу заштите сопствених људских права. Већина људи је, пак, слабо упућена у правне зачкољице. Каква је сврха отпора ако се сав резултат сведе на то да платите драконску глобу, а затѣм ипак будете приморани дати тражене податке? На ову тему нашли смо једино упутство адвоката Милана Босике на сајту „Борба за вѣру“: http://borbazaveru.info/content/view/16562/1/ које овдѣ прѣносимо у цѣлости:

    „Иако се ретко обраћам јавности, још ређе појављујем, јер у мору бесмисла, негативности и бескорисних информација које оптерећују и душу и тело, више не видим сврху јавног иступа, направићу изузетак, јер сам замољен да прокоментаришем Закон о попису становништва.
    Наиме, Закон о попису становништва представља дискриминацију сам по себи, јер дозвољава да се не морате изјашњавати у погледу верског, сексуалног или нпр. националног опредељења, што значи да су одређена права дискриминисана у односу на она очигледно повлашћена. Појашњења ради, што се самог пописа тиче, у смислу чланова 43. и 46. Устава РС, (да сажмемо причу), право на мишљење и уверење дозвољавају да се на попису изјасните да имате право на приватност, и да орган јавне власти нема право да врши дискриминацију, по било ком основу, па и право на мишљење и изјашњење у смислу изражавања, јер свако има право да изрази своје мишљење по одређеном питању и да то буде унето у рубрику пописивача, ИНСИСТИРАТИ НА ТОМЕ. Дакле, „ја …( тај и тај) сматрам да постављено питање представља дискриминацију, јер ми се нарушава приватност, и да нико нема право да задире у мој лични живот постављањем питања која лично сматрам дискриминацијом, јер ми се постављеним питањем крше људска права у смислу права на очување достојанства, остварења пуне слободе и једнакости засноване на владавини права, а све у складу са члановима 19, 21, 23, 43, 46 Устава РС, а посебно члана 10. ст.1 Европске конвенције о људским правима која гарантује да свако има право на изражавање, да ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примање и САОПШТАВАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА И ИДЕЈА БЕЗ МЕШАЊА ЈАВНЕ ВЛАСТИ И БЕЗ ОБЗИРА НА ГРАНИЦЕ“.
    *Не дозволите да потпишете пописни лист без стриктног увида у писану напомену због чега нисте дали одговор на дато питање.*
    Уколико Вас и поред тога буду прекршајно гонили, никако не одбијајте да потпишете прекршајни налог; окрените полеђину на којој пише да имате право да не прихватите прекршајну одговорност, те да имате право на судско одлучивање, у складу са чланом 171. ст.1. т.3. Закона о прекршајима, а затим у року од 8 (словима: осам) радних дана потпишите налог, у оригиналу (али сачувајте и копију са пријемним печатом надл. прек суда, да бисте доказали да сте предали захтев); дакле у напомени напишете да не прихватате прекршајну одг. и тражите судско одлучивање у складу са чл. 171. ст.1. т.3. ЗОП, а по потреби дајте и писани одговор уз потписани прекршајни налог, водите рачуна о роковима. Увек напомените да је Устав изнад свих закона и да закон, било који, не може ограничавати Устав и зајемчена људска права.
    * Напомињем да су ово смернице у погледу Уставом и међународним правом зајемченим правима којима се треба водити, и да свако лично одлучује шта треба да уради и како, што другим речима не значи да вас држава која не поштује људска права неће казнити применом правног насиља, грубом применом казнене политике, мимо било каквог кодекса, људског, моралног, правног.
    Овде је све објашњено, чланове Устава закона, конвенција имате бесплатно на сајту „Параграф лекс“.
    Због својих обавеза и недостатка времена нећу бити у могућности да одговарам на додатна питања, па сам се због тога потрудио да појасним све аспекте и негативне последице које могу произаћи из пописа, хвала свима на разумевању.“

    Довољно јасно је рѣчено шта човѣк може учинити кад му пописивачи дођу. А поводом тога шта чинити ПОСЛѢ и Босика је прилично штур; све своди на то да ће послѣдице СВАКО СНОСИТИ САМ.

    И ту је крај цѣле приче.

  3. Kada vas neko na popisu pita, odakle idete na posao, gdje spavate, cija je ono supa iza vase kuce i slicne stvari, onda bi i covjek sa minimalnom intiligencijom shvatio da ovdje nesto nije u redu.

    Meni bi, kao neporpavljivom „teoreticaru zavjere“ prvo palo na pamet, da se ovim podacima zele locirati mjesta koja ce u „pogodno“ vrijeme okupirati „emigranti“.

    Ima vec nekoliko politicara na srpskoj politickoj sceni, koji su se javno zalagali za to da u „napustenim“ kucama treba naseliti „izbjeglice“.

    A sjetimo se vremena posle civutske oktobarske revolucije i toga kako su Jevreji ruski narod trpali masovno po stanovima, po nekoliko familija u jednom stanu, pa onda posalju oca na rad u Vladivostok a majku krese neki drug iz druge sobe.

    Nije potreno napomenuti da je ovo sto se sada desava, nista drugo do „nova oktobarska Revolucija“, ovaj put na teritoriji veceg djela planete.

    Nekada su se reolucionari zvali „Boljsevici“ a danas se zovu „prostalice Davos foruma“, ili „protagonisti velikog reseta“. Nekada su kolovodje bile Jakov Sif i nosata mu bratija, danas su vodje Klaus Svab i nosata mu bratija.

    U oba slucaja primjetan je faktor zvani „nosata bratija“.

    Kao sto rekoh, pobornik sam teorija zavjere i posto je to tako, onda mi dodje jos jedna pomisao a to je, da preko ovog popisa mogu da vas tacno lociraju, pa da vas recimo stijeljaju sa 5G zracenje, koje se sada uvodi i po najvecim srpskim bespucima.

    Naprimjer u jednom selu izmedju Ravne Gore, Ovcara i Kablara, na jednom djelu asfaltiranog seoskog puta, preko kojeg dnevno predje mozda desetak auta, ali pored koge je sa lijeve i desne strane izradjeno desetak privatnih kuca, neka tajna sila, veoma siroke ruke, je na tom mjestu, pored tog djela puta, ugradila najmodernije LED lampe, kakve ni u vecim evropskim gradovima videti necete.

    Jedan moj drug, imace isto nepopravljivi teoreticar zavjere, mi je napomenuo da to nisu LED lampe, nego vjesto upakovano 5G zracenje.

    Eto toliko, nadam se da su se gospoda, koja su kritikovala ovaj tekst i nas, nepopravljive teoreticare zavjere, uredno vakcinisala, barem tri puta i da su svi uredno primili svoje buster doze, i time se upisale u spisak modernih ljudi, koji se svim silama trude da Srbija, konacno, postane jedna moderna zemlja.

    Buduci da uskoro dolazi zima i da dr Konj i ostala mu bratija, ne samo medju njegovim zemljacima dugackih noseva, nego i medju srpskim domorocima kratke pameti, preporucuju cetvrtu, pa onda petu i sestu dozu, ja se ovim putem nudim, da one tgri doze, koja je sestokraka bratija namijenila meni a koje nisam uzeo, jer mi jos nije tica ulecela u mozak, velikodusno ustupam svim dobrovoljcima, pa mozda i onima, koji kritikuju ovaj clanak.

    Naravno, usluga je potpuno besplatna a moja satisfancija ce biti ta, da ce ova uredno cipovana bratija, u vrlo skorijem vremenu prestati da olajava nas teoreticare zavjere.

    To ce se desiti ili zato, sto ce uredno cipovani i busterovani, uskoro otici na nebeske pasnjake, sto nece biti bas prevelika steta, jer je mnogo avetinja danas medju nama.
    Ili ce im pobornici Klausa Svaba i ostalihg majmuna, nekom od vakcina iz buster doze, poremetiti mozak.

    Mozda ce oni preko neke 5G antene, poslati im malo „kosmicke“ energije, bas na ono mjesto koje je doticni naveo u popisu (da tu provodi svoje slobodno vrijeme), a koje ce neposredno prije ciljanja sa 5G zracenjem, preko mikro cipa, kojeg su mu buster dozama ugradili, biti potvrdjeno.

    Neka se gospoda kriticari ne ljute, ali kad bi mene neko pitao da li postoje idioti medju nama i kako ih prepoznati, ja bih im rekao, „postoje brale i to su ti oni koji jne vjeruju u teorije zavjere, nego kao neka telad sve im izgleda savrseno.“

    Na kraju jos nesto. Kako to moze da se vidi koliko pratioca ima koji tekst.

    Srdacan pozdrav za sve vas, pogotovo za gopodina Bukovickog, kome sam do sada poslao nekoliko tekstova sa molbom za objavljivanje, i koji me nije udostojio cak ni jednog jedinog odgovora.

    Pozdravljam ga i ljubim ga svojim usnama precistim u njegovo celo dobromanjerno

  4. Не видети војну позадину и суштину операције Попис 2022. у Србији („#EU za tebe“ – brought to you by British Embassy), могу само две врсте одраслих особа:
    1. жене (при том жене без обзира на примарне и секундарне сексуалне карактеристике), и
    2. дебили (и имбецили и остали олигофрени).
    И уз њих, као трећа, специјална категорија моралних дебила – професионални „слепци“ (и „оптимисти“), агенти туђини који имају задатак да не виде, и да учине да и други не виде очигледно.
    Са виспреном анализом “калабе“ (ал’ је жена ал’ енглески агент? као мама, или као ћаћа оригиналног Калабића?) безрезервно би се сложио нпр. премијер владе србије – организам који истовремено свеобухватно спада у све три наречене категорије (жена са сексуалним карактеристикама мушкарца или мушкарац са сексуалним карактеристикама жене? фикус или „интелектуална елита“? агент EU, WEF-a, CIA, SОА…или службеница свих службиних служби истовремено?).
    Али између прве две категорије и ове треће постоји суштинска разлика: жене и дебили могу задобити Живот вечни.
    Ови трећи, евентуално, могу задобити место само у „златној милијарди“.
    И без обзира што је таквима, као издајницима и живим мртвацима, боље да се никад нису ни родили, њих је просто греота задржавати овде да се баве нашим (п)огледима, кад им је још сасвим мало од патетичног животића остало – нека га грабе без дистракција, и не троше улудо.

    Брате ГРУ, не знам тачно на шта мислиш кад говориш о спасоносном које расте увек кад и опасност (надам се не на ГРУ Друга Стаљина, који је заиста растао како је расла опасност). Али, шта год имаш на уму, знам да то, на генералном плану, није много помогло Србима ни у Првом ни у Другом режираном светском покољу (иако су били знатно бољи него данашњи Срби). Па ми се чини да немам(о) разлога да рачунам(о) на њега ни у следећем, коначном, који нам спремају. Зло треба видети пре него што дође, а када дође треба га спремно и организовано дочекати.

    Брате Драгане, ако није заметно, молим те да у текст накнадно убациш као илустрацију и ову слику: насловницу „Економиста“ из 2019, непосредно пред Пландемију – где су Господари Револуције, не параноидни Евсевије, свету показали 4 јахача Апокалипсе како постројени и спремни чекају да ујашу у свет. Па ко има очи да види, нека гледа.
    https://mma.prnewswire.com/media/789390/The_Economist_The_World_In_2019.jpg?w=500
    https://vigilantcitizen.com/wp-content/uploads/2018/12/theworldin2019-6.jpg
    А ко нема, нека настави да пева с пророчицом Mad donom, весело: „Not everyone is coming to the future, not everyone is learning from the past, not everyone that’s here’s gonna last…“. Објективно, то им није мала сатисфакција. Ако ништа друго, добри су ђаци – научили су из прошлости на којој страни треба бити да би се напредовало у будућност.

  5. @Евсевије

    Одличан текст брате !

    „Највећи међу патриотима обдарен је извесном видовитошћу, јер су људске истине увек истине срца. Његов је видик увек безмеран пошто је патриотизам, кад је потпун, истовремено и племенит.“
    Ј.Д.

    @Гру:
    Предпостављам да мислиш на канцер?
    Под оваквим околностима, условима и државном управом, то је једини производ који може да расте и да се развија .. не_ометано ..

    @
    Само кукавице не поднесе истину јер немају довољно храбрости да се са њом суоче.

    #
    Драги моји, свуда око нас су заблудели људи, а један од кључних изазова у животу је да елиминишемо сопствене заблуде, подстичући наша размишљања и преуређујући личне фрустрације и нервозе како би одстранили сва лажна уверења, идеје и предрасуде из нашега срца.

    1. Brate Stefane, nije Evsevije protiv SPC, nego samo protiv onih koji su otpali od SPC i koji se predstavljaju da su SPC.

      Medju njima su svi oni epsikopi koji su clanovi „svetskog saveza crkava“, koja je crkva antihrista i medju njima su oni sto su pozivali narod na vakcinaciju itd.

      Dakle, brat Evsevije, moja malenkost i jos mnogi drugi smo protiv onih sto su uzurpirali nasu Crkvu, koji su uz pomoc necastivog sebe postavljeni na vodece pozicije u Crkvi i zbog kojih je blaogdat Bozija prestala da djeluje,. kod onih koji sa njima opste, jer kod jeretika i neprijatelja Hristovih ne moze biti Svetih Tajni.

      Shodno svemu gore napisanom, SPC je sada u „katakombama“, i njeni clanovi su ili sami,ili u zajednici sa nekim episkopima iz istinske pravoslavne Crkve Grcke, kod kojih jos ima Blagodati i Svetih Tajni.

      To stanje ce trajati ili dok Bog ne posalje nekog blagocestivog vladara, koji bi naprimjer povjesao barem 50 % nasih episkopa, ili ako to ne bude, to stanje ce trajati do drugog dolaska Hristovog.

      Lici ovo pomalo i na stanje rimske Crkvi posle padanja u jeres. I tada je dalje postojala rimska Crkva u katakombama a zvanicna je pala poptpuno u jeres, gdje evo prebiva preko 1020 godina.

      Nije prijatno ni malo, ali sto da radis, necemo se valjda pricescivati kod organskih clanova crkve satanine.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *