Андрѣј Ткачов: ВИЂЕЊЕ ПАПЕ ЛАВА XIII

Ствар стоји овако: крајем XIX вѣка католичком свѣту било је обзнањено да ће Христос и Његови слѣдбеници бити изложени нѣвиђеном нападу сила зла. Но, с врѣменом, католици су прѣстали осѣћати жар те борбе и почели се понашати као да је „све у реду“.

---

13. октобра 1884. године, папа Лав XIII је по обичају био одслужио мису у једној од ватиканских капела. Послѣ службе изненада мртвачки прѣблѣде и сруши се на под (у том тренутку папа Лав XIII имађаше 74 године; умръо је у 93. години живота). Узрок пада нѣ бѣху болест нити старост – по папиним рѣчима, чуо је спор између ђавола и Христа. Као на Тајној вечери, гдѣ Христос рѣче Симону Петру да сатана иште (!) да му се дадне власт над ученицима како би их „вѣјао као пшеницу“ (Лк. 22:31), тако и тада сатана поново искаше да му се дадне више власти. Подаци о том мистичном дијалогу, о исказаним захтѣвима и о Христовом одговору, унеколико се разликују у разним иначицама приче, али суштина је иста. Када је дошао к себѣ, Папа је рѣкао: „О, какву страшну слику ми је било дато да видим!“

Кажу да је Лаву XIII у сажетом облику било откривено шта чека свѣт и Цркву у долазећем XX веку. Осврћући се уназад, сложићемо се да тај вѣк бѣше заиста беспримѣрно ужасан.

Сматра се да је Лаву XIII откривен ужасни призор опадања духовних и наравствених врѣдности унутар Цркве и ван ње. Папа је на крају саставио молитву коју је наредио да се чита на крају „ниске мисе“ у цѣлој латинској Цркви. Ниска миса, за разлику од високе, служи се једноставније – без пратње хора и саслуживања ђакона. Она се служи у најобичнијим жупама, којих је у свету прѣтежна већина.

Важно је напоменути да је посвемѣстно читање те молитве прѣстало 1964. године. Лакше, међутим, нѣје постало. Прѣ ће бити обратно. Али католицизам је тада објавио тзв. „ађорнаменто“, тј. „обнову“, и читав Други Ватикански концил (окончао рад 1965. године) прошао је у знаку екуменизма. Данашњи католицизам више нѣје тридентски, већ „обновљени“. Многи католици уопште нѣ прихватају одлуке Другог Ватиканума, или их прихватају с муком и оградама.

То јест, ствар стоји овако: крајем XIX вѣка католичком свѣту било је обзнањено да ће Христос и Његови слѣдбеници бити изложени нѣвиђеном нападу сила зла. Но, с врѣменом, католици су прѣстали осѣћати жар те борбе и почели се понашати као да је „све у реду“. Приче о љубави према свѣма и свему замѣниле су напету духовну борбу.

Ми, дабоме, и без папиних откривења знамо да „ђаво, свргнут с неба, сиђе на земљу у јарости великој, знајући да мало времена има“ (Откр. 12:12). А горчину, исто као и опасност духовне борбе Православна Црква је и те како искусила у минулом вѣку. Но, и свѣдочанство друге стране је такође важно.

Узгред, ево текста молитве коју је саставио папа Лав XIII:

О, Свети Михаило Арханђеле, заштити нас у боју.
Буди нам заштита од зла и замки ђаволских;
нека га Бог обличи, смирено молимо;
а ти, кнеже Небеског воинства, силом Божијом низвргни у ад сатану
и све зле духове што лутају свѣтом на погибељ душама. Амен.

Смисao ове молитве сасвѣм је прихватљив и за православне. У њој, како ми се чини, нѣма ничег нарочито западног. Најважније је схватити како се око нас, у нама и поред нас, нѣпрѣкидно води љути духовни рат, и нѣ прѣстајати исповѣдати име Господа Исуса, призивајући у помоћ Прѣсвету Богородицу, бесплотне Архистратиге, свете мученике и све свете.

Посрбио: Д. Б.

Изворник: Телеграм канал Андрѣја Ткачова