Шта је једна права држава, једна добра земља до благородна воденица, без које нема хлеба? Домаћински воденичар и шегрти му, воденички точак, жито и благословена текућа вода, бистра, животна…
„Купачица” је изгледала као да је малочас изронила из зеленкасте воде базена-фонтане, попела се на „морску” хрид од ломљеног камена, не срамећи се своје наготе, а опет се и стидећи, јер јој је глава била лако наклоњена, поглед оборен ка води у којој се огледала, где се њена лепота изнова удвајала…
Кад се пости србаљски, баш онако старински, онда човјек мало и ослаби, али, послије Ускрса, врати му се снага четрдесет пута виша…
Ето, то је елита. Свако од њих има стила. То ценим. Иако нисам у стању да им помогнем.
Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година када се испоставило да тек треба да уђем у њу
