Преко војне и царске обавештајне службе, а не преко ОГПУ, Стаљин је поседовао информације о тајним операцијама главних чекиста преко границе. И управо те две службе одиграле су одлучујућу улогу у Стаљиновој победи над влашћу међународног ционизма у совјетској Русији.
Ознака: грађански рат
Виктор Николајев: СВЕДОК АВГАНСКЕ ГОЛГОТЕ
Пошто су преко Косова и Метохије из Авганистана за протеклих 20 година прошле хиљаде тона наркотика, сада је најављен долазак на Космет неколико хиљада авганистанских избеглица, тачније – сарадника окупатора своје земље.
Раде Јанковић: НА КАФИ КОД ВЕЉКА ГУБЕРИНЕ
Ми смо тим злочинцима нешто остали дужни. То је наш грех. Грех наше садашњости.
Светозар Ливада: НЕ ЗНАМ ДА ЛИ САЊАМ, ДА ЛИ СЕ БУДИМ, ИЛИ ДОИСТА ЛУДИМ, АЛИ ЗНАМ ДА НЕМАМ ЗАВИЧАЈА
Чудно неко вријеме! Kад разговараш с појединцем чини ти се разборит и нормалан. Док га сусрећеш у етничкој групи чини ти се идиотом, јер више проказује проказатеље злочина, него саме злочинце. Ми се навикавамо да живимо с властитим злочином.
Душан Телесковић: КАД ЗАВРШНА РЕЧ УБИЈЕ
Др Драгић Јоксимовић прихватио је да брани генерала Драгољуба Михаиловића упркос опасним околностима, извео завршну реч толико бриљантну да је Тито показао прстом на њега, […]
Интервју: Милослав Самарџић – СРБИЈА: ТЕЖИНА ПРОШЛОСТИ (за француски часопис Commentaire)
Западни историчари су пред великом језичком баријером. Колико ми је познато, многи су писали о Другом светском рату у Југославији, али ни један од њих […]
Раде Јанковић: ВОЗОВИ БЕЗ ВОЗНОГ РЕДА
У чему је онда посебност свих тих нововековних раскољникова? Шта је то што их је начинило „људима посебног кова“? Један крајње оскудни, духовно скучени начин живота […]
Вељко Ђурић Мишина: ПРОПАСТ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
Поводом 23 године од геноцидa нaд Србимa у Хрвaтској, нaјмaсовнијег етничког чишћењa у Европи после Другог светског рaтa До сада необјављена студија историчара Вељка Ђурића […]
Драган Крсмановић: НЕГАТИВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ЗА РУСКУ ДРЖАВУ И РУСКИ НАРОД
Србија (Краљевина Југославија) и Совјетски савез никада нису изградили односе међусобног поверења. Совјети су своје истомишљенике тражили међу комунистима широм планете и припадништво истој партији […]
Предраг Петровић: СРПСКИ КЊИЖЕВНИЦИ О ОКТОБАРСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ: СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР И ДРАГИША ВАСИЋ
Др Предраг Петровић рођен је 1975. године у Ужицу. Дипломирао је на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду на којој […]
Биљана Бошњак: УМЕТНОСТ И ЦРВЕНИ ТЕРОР (ДРАГОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ ИЛИ МАЈКО СРБИЈО, ПОМОЗИ)
Спасавање српских избеглица од Перућца до Баћевца и даље до Љубовије пролећа 1942. године организовао је Десети добровољачки одред. Само у тих неколико месеци у […]
Биљана Бошњак: УМЕТНОСТ И ЦРВЕНИ ТЕРОР (ЕВГЕНИЈЕ И. ЛАПТЕВ ИЛИ НАШ ЗАБОРАВЉЕНИ РУС)
Првим светским ратом изморена Србија отворила је широм своје границе за руске избеглице после Октобарске револуције. С пролећа 1919. почело је масовније досељавање. Стизале су […]
Миодраг Зарковић: СРБИЈА, ЗЕМЉА МЕЂУ… КУКАВИЦАМА?
У то време, када је Трифуновић изабрао да положи оружје, храброст је била нешто друго. Ко је био храбар, тада је узимао пушку у руке […]
Олег Шабалин: ПОСЛѢДЊИ ВОЈНИК ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА
Поводом руског прѣвода приче „Најдужи лов на човека“ Антонија Ђурића Прошло је већ много година од окончања II свѣтског рата. Војна дѣјства у Европи завршена […]
Антоније Ђурић: НАЈДУЖИ ЛОВ НА ЧОВЕКА
Још на почетку рата, 1941. године, кад му је било само двадесет седам година, и касније, кад су се појавили комунисти, заклео се да ниједној […]
Ранко ГОЈКОВИЋ: ЛАЖНИ САВЕЗНИЦИ
Због чега су савезници издали беле? Због тога што су сматрали да ће уз помоћ Троцког као старог сарадника британске обавештајне службе и других “ватрених […]
Драгољуб Даниловић: ПОМЕН СТРЕЉАНИМА У КРАЉЕВУ 1941. ГОДИНЕ
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље и да је нема. . . “ – записао је велики српски […]
Драган Петровић: ИНФОРМАТИВНИ РАТ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КРИЗИ 1991-1995, СЛУЧАЈ ФРАНЦУСКЕ
На основу анализираних текстова у француским медијима пада у очи пристрасност и наклоност супротним странама (албанској и хрватској) француских дипломата који су били амбасадори у […]