Драга браћо носорошка,
Овим путем дајем краћи извештај са промоције књига ЗАШТО БУДЗАШТО Зорана Туцаковића, ПА ШТА и ЈОШ КАД БИ ПИСЦИ ПРЕСТАЛИ ДА ПИШУ Димитрија Јовановића.
Промоција је одржана у кафе галерији биоскопа КВАРТ у Краљеву, дана 23. августа 2011. године. Истовремено, уприличена је изложба слика и представљање победничке карикатуре на конкурсу у Пљевљима Миланка Каличанина.
Организатори су успели да превазиђу неколике потешкоће, и са успехом приреде занимљиво вече краљевачкој публици. Ни изостанак издавача, лирика и сатирика Душка М. Петровића, ни штампање каталога у последњем тренутку, ни кашњење са изласком из штампе књиге афоризама ЈОШ КАД БИ ПИСЦИ ПРЕСТАЛИ ДА ПИШУ, ни врела просторија без клима уређаја нису омели представнике Краљевачког сатиричног круга у намери да одрже промоцију.
На пар минута пре почетка промоције, замолили смо др сци. Љубишу Јовашевића, тек пристиглог посетиоца, да каже коју о књигама. Прихватио је без икаквог устезања и, како то само он зна, „из главе“ представио књиге сатиричне поезије ЗАШТО БУДЗАШТО и ПА ШТА, објављене у истим корицама. Дакле, аутори су имали велико задовољство што промоцији није присуствовао садашњи градоначелник Краљева именом Љубиша, али и ретку част да им на представљању књига говори некадашњи градоначелник, такође Љубиша.
Димитрије Јовановић је укратко представио књигу Зорана Туцаковића ЗАШТО БУДЗАШТО, а већи део беседе посветио (мање) сликару (а више) карикатуристи Миланку Каличанину. Зоран Туцаковић је, по систему „ти мени сердаре, ја теби војводо“, прочитао састав посвећен садржини Димитријеве књиге ПА ШТА.
Уз ауторе, који су читали сатиричне песме и афоризме, запажено учешће имао је и песник Драган Бунарџић.
На самом крају промоције, ничим изазван, редовни посетилац оваквих дешавања Урош Грбовић је покушао да из фруле извуче тонове познате народне песме, али нико од посетилаца није успео да препозна о којој је песми реч, односно звук. Тек касније, уз неку капљицу жестоког пића, појединци су се осмелили да тврде како су препознали мелодију, али се нису нашла двојица која су навела исту песму.
У прилогу Вам достављам свој састав посвећен Димитријевој књизи, насловнице књига и фотографије са промоције. Прошлог пута, са априлске промоције, објавили сте фотографије са натписима из којих се није могло закључити ни ко је одржао промоцију, ни где је одржана, па се надам да ћете овога пута испоштовати „легенду“ која прати сваку фотографију. Дакако, сатирична „обрада“ са Ваше стране је увек добродошла, и примерена нашем и Вашем НОСОРОГУ.
Поздрав од Зорана Туцаковића!
Related posts:
Душко М. Петровић: У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ, У ПОРТИ МАНАСТИРА ЖИЧА
Зоран Туцаковић: О ЈЕДНОЈ (НЕСУЂЕНОЈ) МОНОГРАФИЈИ
Драган Буковички: ЦРВЕНА КУГА ДУГИНИХ БОЈА (поводом трећег дела трилогије Антонија Ђурића)
Димитрије Јовановић: ЈОВО КУРСУЛА
Драгољуб М. Павловић: КАРАЂОРЂЕВ ВОЈВОДА МИЛИЋ РАДОВИЋ
Раде Милојевић: НАТАЛИЈА НАРОЧНИЦКА – ЗБОГ ЧЕГА СМО И С КИМ ВОЈЕВАЛИ
Драган Буковички: ПРИЧА О ДВА ПИСМА, БЛАЖЕНОСТИ КАРДИНАЛА СТЕПИНЦА И ПЛОДОВИМА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ
Александар Јесински: ОПЛЕНАЦ КАО ПОСЛАНИЦА НАМА, ЉУДИМА XXI ВЕКА (Из српског дневника руског уметника)
Зоран Туцаковић: О ПРОКЛЕТСТВУ НАДЕ
Зоран Туцаковић: МИЛУТИН И ПОТОМСТВО
Зоран Туцаковић: СЛОБОДАН ЧОВЕК – Н. БЕРЂАЈЕВ
БОРИС НАД (Интервју): ЖИВИМО У ВРЕМЕНУ АНТИХРИСТА, МОРАМО ПОКРЕНУТИ РЕВОЛУЦИЈУ!
