Маргарита Чапљина: БОЖАНСТВЕНИ ЖИВОПИС

Већина икона, написаних српским мајсторима, представљају ликове и житија најпоштованијих светих на Балкану – светога Саве Српског, святитеља Николаја (Велимировића) и Василија Острошког. Но, има и радова, којима се показује интерес и према историји Руске православне цркве. Тако једна од икона мајстора Серјоже Поповића носи назив „Свети Серафим Саровски и медвед“.Драган Радуновић низ година ради као наставник историје у сеоској школи на Метохији. Он памти страшне албанске погроме, хиљаде погинулих Срба.Преживели беху принуђени да напусте своје домове. На њихове очи рушени су храмови, са звонара откидани крстови. Тада је он ступио на посао у Координациони центар за Косово и Метохију, помагао повратак српских избеглица кућама. Вративши се у родно село, поново је стао пред даску. Но, све то време Драган није остављао стваралаштво. Његовој кичици припада и врло поштован у свим словенским земљама образ Богоматере Тројеручице, представљен на изложби (в. фото).На изложби се може пропратити развитак неколико иконописних традиција одједном – византијске, руске и српске. И то како су се оне преображавале из епохе у епоху, како су се мењале форме и технике извођења. Русијски мајстори умногоме су верни иконописној традицији Древне Русије, образованој под утицајем византијског канона. На изложби се такође могу видети иконе XIX века, над којима су се потрудили московски мајстори-рестауратори. А у стваралаштву српских иконописаца осетан је покушај налажења баланса између традиције и савремености. Срећу се и необичне форме извођења. Тако је, на пример, икона светог Николе, познатог још и као покровитеља путника и морепловаца, стављена у оквир у виду бродског кормила.

Ова изложба представља значајан допринос јачању културних веза међу двама братским православним словенским народима. Особито је драгоцена подршка од стране руских колега мајсторима с Косова, где православно становништво данас опстојава на рубу преживљавања.

6. марта 2014. године