Халил Џубран: ПРОПОВЕД О СЛОБОДИ

Пророк, култна књига многих генерација XX века и „најчитаније дело после Библије“, објављена је први пут 1923. године. Интересантно је да је Џубран чак четири пута мењао наслов књиге, а у писму Меј Зијади из 1918. године прецизира: „Што се тиче Пророка, то је књига коју већ хиљаду година сањам да напишем, али до краја прошле године нисам написао ниједно поглавље.“  У писму Мери Хаскел, годину дана касније, наглашава: „Пророк је највећи изазов мога живота. Свих ових 36 година је протекло да би угледао светлост дана.“  Или, нешто касније, изражава исту мисао на друкчији начин: „У садашњости цело моје биће је у Пророку. Он мора бити мој живот до тренутка када буде објављен. Све што сам раније чинио било је само период учења.“

* * *

Пророк је од самог објављивања упоређиван са библијским текстовима, али и са делом Тако је говорио Заратустра Фридриха Ничеа. Иако је сâм Џубран у једном писму истакао да је Ниче преузео речи из његовог духа, и убрао плодове са дрвета коме је он тежио, разлике међу њима су огромне пре свега у погледу учења која проповедају. Док Ниче објављује да је Бог мртав и најављује долазак Натчовека, Џубран проповеда религију пуну наде и оптимизма, отвара наша срца за љубав и тражи да стремимо Богу.

Од свог првог енглеског издања 1923. године до данас, Пророк је објављен на преко четрдесет језика у милионским тиражима. Нема никакве сумње да је Џубран духовну мисију коју му је судбина предодредила да изврши, предосећао јасно већ 1914. године када је у делу Осмех и суза написао: „То што ја данас довршавам у самоћи, у душама многих ће сутра одјекивати.“   (П.Л.)

А један беседник рече: Причај нам о Слободи.

А он одговори:

Крај градске капије и поред огњишта ваших видео сам вас где метанишете и клањате се слободи сопственој,

Баш к’о што се робови унижавају пред тиранином и величају га, иако ће их погубити.

Да, у лугу храмском и у сенци тврђаве видех најслободније међу вама, како носе слободу своју попут јарма и лисичина.

И срце моје прокрварило је у мени; јер, ви можете да будете слободни када вам чак и жеља да трагате за слободом постане узда и кад престанете да говорите о слободи као о циљу и испуњењу.

Бићете истински слободни не онда када вам дани не буду без бриге, а ноћи без пожуде и тескобе,

Већ онда када све то опаше ваш живот, а ви се ипак уздигнете изнад тога наги и неспутани.

А како ћете се уздићи изнад својих дана и ноћи ако не покидате ланце које сте у освит свога поимања привезали око свог подневног часа?

Оно што ви називате слободом заправо је најјачи од тих ланаца, иако му се карике сјаје на сунцу и заслепљују вам очи.

* * *

А шта вам друго ваља одбацити него сопствене делове да бисте постали слободни?

Ако бисте да укинете закон неки неправедан, тај закон био је написан вашом властитом руком на вашем властитом челу.

Не можете га збрисати ако спалите књиге закона својих или оперете чела својих судија, иако их поливате морем.

А ако желите да свргнете деспота неког, постарајте се најпре да уништите тај престо његов који је подигнут у вама.

Јер, како може тиранин да влада слободним и поносним људима, осим тиранијом у њиховој слободи и стидом у поносу њиховом?

А ако бисте да одбаците бригу, ту бригу сте више изабрали ви сами него што вам је наметнута.

А ако бисте да распршите страх, легло тог страха је у вашем срцу, а не у руци онога што сеје страх.

Уистину, све се креће у вашем бићу, стално се пригрљујући, оно што се жели и од чега се зазире, оно што вам је одбојно и оно што волите, оно за чим тежите и оно чему бисте да умакнете.

Све то креће се у вама попут светла и сенки, чврсто приљубљених у паровима.

А када нека сенка избледи и нестане, светло што чили постаје сенка неком другом светлу.

И кад тако слобода ваша изгуби окове своје и сама постаје оков једне веће слободе.

Изворник: Халил Џубран: ПРОРОК * ПРОРОКОВ ВРТ (Издавач: PAIDEIA, Београд, 2005)

Related posts:

Јагош Ђуретић: УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА Филип Грбић: СУМРАК ЛИБЕРАЛНИХ ИДОЛА Јован Попов: ДОСТОЈЕВСКИ, ТОЛСТОЈ И ШВАЈЦАРСКИ КОНОБАРИ Из нове књиге песама Весне Радовић: ПОЉУБАЦ ИЗ ФРАНЦУСКЕ УЛИЦЕ Зоран Чворовић: И ЈА САМ ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ – ОПТУЖИ МЕ! ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС „ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ – АРЧИБАЛДА РАЈСА“ О ЗБИРЦИ ПЕСАМА „ПОСЛЕ ПОТОПА“ ИВАНА НОВЧИЋА Ђорђе Миловић: ТРИ ОГЛЕДАЛА Иван Наумов: РУСИ СУ КРОЗ СРБИЈУ СХВАТИЛИ КО СУ И ВРАТИЛИ СЕ НА СВОЈ ПУТ Никола Чобић: ЛАГОДНОСТ ИЛИ СМРТ Весна Капор: НЕ ПЛОВИШ ТИ КА ОСТРВИМА, НЕГО ПОСТАЈЕШ ОСТРВО Владимир Димитријевић: „ПОБЕДА НАД ВИРУСОМ“ И НОВИ „ЈЕСЕЊИ ТАЛАС“