Једна мала причица из Украјине, поучна и за српске властодршце, усрећитеље и све оне који се тако осѣћају…
Украјином је прошао нови талас тзв. „декомунизације“, која се тицала не само споменика, него и живих људи! Веома нестварна дешавања су била повезана с тѣм – укидање назива градова, или, нпр. с Вѣром Брежњевом, која мора промѣнити презиме. Пометеност расте! То доводи до супротних резултата.
Вечерњи позив, послѣ двѣ године, који уопште нѣсам очекивао. Са фронтне зоне Украјине и Новорусије. Због прислушкивања разговарам увѣк опрезно, бринући за животе оних што тамо живе.
– Оче, можете ли замислити, мој отац, ја и његов друг смо данас ступили у војску ЛНР. Ситуација се ионако усијава: немаштина код становништва, затворише и потопише нам руднике, иако је то подручје под Украјином. Не могу да схватим зашто? – кад је земљи потрѣбан угаљ, а нама рударима потрѣбно да хранимо своје породице. Дабоме, то су онда (2015.) све на Путина свалили, он их је лично потопио. А сад је потпуни колапс (саговорник се мало друкчије изразио).
– Па шта се десило, говори?
– Ових дана назваше мог рођеног оца из СБУ[1] (раније их код нас нѣје било, њихово сѣдиште је смѣштено у градској управи наше мале вароши) и рекоше му да због новог закона о декомунизацији има обавезу да измѣни своје очество[2], или ће имати посла с казненим законом. А мог оца ословљају са Владимир Иљић. Ето ти! Отац мој, као вѣрујући човѣк, покушао им је преко телефона објаснити да је он назван у част светог равноапостолног кнеза Владимира, крститеља Русије, а његов отац у част светог Божјег пророка Илије, да је грѣх одрицати се рођеног оца, али нѣсу хтѣли чак ни да га слушају…
Колико ја ту породицу знам из своје парохије, они су прилично побожни људи, и много и некористољубиво су помогли у изградњи храма. Породица традиционално хришћански поштује своје прѣтке, испуњавајући 5. Заповѣст Божју „Поштуј оца свога и матер своју…“ Замислите какав шок и недоумицу је прѣживѣо тај човѣк! Али то нѣје све.
Сат послѣ телефонског разговора код њихове зграде се зауставило војно возило са двојицом безбѣдњака, почели су тући „сепаратисту“, човѣка у годинама.
Но, како је у негдашњег рудара рука поприлично тешка, заједно са сусѣдом су, по рѣчима приповѣдача, „добро измлатили двојицу укродебила-терориста“. Наравно, послѣ тако смѣлог и правичног поступка о животу тамо не може више бити ни рѣчи. Дошле су им као наручене пропуснице за Луганск, успѣли су да се иселе. „Тако нас је СБУ учинила сепаратистима, а сад и побуњеницима“ – прича његов син.
Саслушавши његову причу, сѣтих се да су са мном богословију похађала, ми смо се тако и шалили – два Лењина, тј. два Владимира Иљића. Сад су то оци Владимири. Како ће њих „декомунизирати“, страшно је и помислити… И шта више рећи? Слава СБУ!
Декомунизација у бројкама и чињеницама: забрањени срп и чекић, заставе СССР и савезних република. На преименовање градова и улица даје се пола године. Лѣви стубац: 1. казна за припрему, распрострањивање и јавно коришћење комунистичке символике, извођење химне СССР – 5 година затвора; 2. казна за иста дѣла од стране прѣдставника власти, организоване групе или понављање дѣла – од 5 до 10 година затвора; 3. потрѣбно новца за промѣну таблица, путоказа итд – 5 млрд гривни. Десни стубац: 1. рок за преименовање улица, квартова и уклањање споменика дѣлатницима – 6 мѣсеци; 2. врѣме подношења у Раду прѣдлога за преименовање насељених мѣста – 6 мѣсеци: 3. преименованих градова – 25; 4. улица – око 1500.
[1] СБУ – Служба безбѣдности Украјине, наслѣдница украјинског КГБ (прим. прѣв.)
[2] Очество – презиме по оцу.
Прѣвео и приредио Драган Буковички
Related posts:
Олег Трофимов: ГРѢХ БРАТОУБИСТВА И НАРОДОУБИСТВА И КОМПЛЕКС НИЖЕ ВРѢДНОСТИ УГКЦ
Олег Трофимов: УБИЈАТИ ПРАШТАЈУЋИ – ПАТРИОТСКИ ФАШИЗАМ УКРАЈИНСКЕ ГРКОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
Олег Трофимов: АГОНИЈА САТАНСКЕ ХУНТЕ
Олег Трофимов: САВРѢМЕНИ ЈУНАЦИ РУСКОГ СВѢТА
Александар Терлецки: ДОСТОЈЕВСКИ ПРОТИВ ЕВРОСОДОМА
Дејан Берић: БОРБА ПРОТИВ НЕПРАВДЕ НАМА ЈЕ У КРВИ
Александар Шумски: АЛЕКСАНДАР ПРВИ-СТАЉИН-ПУТИН
Огњен Војводић: КАЛЕНДАРСКЕ КАРТЕ СУ НА СТОЛУ
О ЦРКВЕНОЈ УМЕТНОСТИ, РАЗМИШЉАЊА УМЕТНИКА
Александар Јесински: ОПЛЕНАЦ КАО ПОСЛАНИЦА НАМА, ЉУДИМА XXI ВЕКА (Из српског дневника руског уметника)
Свештеномученик Иларион (Троицки): ПИСМА О ЗАПАДУ. ПИСМО ШЕСТО. ИМЕНДАН СРПСКОГ КРАЉА
Огњен Војводић: СОВЈЕТСКА ДУБОКА ДРЖАВА И РУСКИ РАТ ЗА РУСИЈУ
