Огњен Војводић: КАЛЕНДАРСКЕ КАРТЕ СУ НА СТОЛУ

Православне цркве су преласком на грегоријански календар прекршиле каноне Васељенских сабора о Васкршњем календарском канону (Пасхалији), којим је утврђен начин прославе Васкрса као исповиједања новозавјетне вјере у односу на старозавјетну Пасху и могуће промјене Светог предања какве су касније спроведене римокатоличким расколом

---

Евангелистичка хришћанска-баптистичка заједница Украјине коначно ће бити календарски видљива међу православном вјерском већином јер ће прећи на грегоријански календар са православног јулијанског календара који евангелистичка мисија у Украјини до данас користи као православни псеудоним под којим спроводи прозелитску политику према православном народу. Дана 23. јуна ове године Савјет Сверуске хришћанске баптистичке цркве одлучио је да од децембра 2022. године евангеличке баптистичке заједнице Украјине пређу на грегоријански календар.

Баптистички пастор Николај Ромањук је тим поводом следећег дана на свом сајту написао о преласку евангелистичке заједнице у Украјини на грегоријански календар као о ослобођењу од православног религиозног ропства, а коришћење православног јулијанског календара у православним црквама назвао шизофреним стањем. Пастор је подсјетио да су у Украјини римокатоличке и реформаторске (протестантске) заједнице Украјине већ прешле на грегоријански календар. Власт Украјине је томе допринијела тако што је 25. децембар по католичком календару прогласила нерадним даном у част римокатоличког Божића. Тако ће заједнице евангелистичких хришћана које још нису прешле на грегоријански календар моћи постепено да се навикавају на католички календар.

Пастор је у првој реченици свог текста измислио „историјски податак“ да је „16. фебруара (одмах постао 1. март) 1918. године држава Украјина прешла на грегоријански календар (са закашњењем од 350 година)“ . Наиме, није рекао да је у СССР-у совјетска власт увела грегоријански календар 1918. године, тј. и у совјетској Украјини као републици Совјетског Савеза која је тада први пут формирана као посебна политичка јединица (као што је и њемачка нацистичка окупациона власт на простору данашње Украјине и Бјелорусије формирала окупациону област Рајхскомесаријат Украјина (Reichskommissariat Ukraine), која је једна од основа формирања данашње државе Украјине). Совјетска власт је грегоријански календар увела и у својој социјалистичкој „живој цркви“ коју је комунистичка партија формирала као замјену за православну цркву. Заправо, православна Царска Русија и све православне краљевине и цркве су користиле православни Јулијански календар до краја Првог свјетског рата, то јест док преко социјалистичких револуција католичка Конгрегација није заокружила католички календарски колонијализам. Подсјетимо, социјалистичка револуционарна власт Кемала Ататурка је грегоријански календар увела у Турску и отворила увођење католичког календара у остале муслиманске државе.

Такође, пастор је прикрио податак да је Енглеска прихватила римокатоличку реформу календара тек 1752. године (са скоро 200 година „закашњења“) и да је последња протестантска заједница прешла на католички календар 1812. године –  кантон Граубинден у Швајцарској. Протестантске државе су се супротстављале прихватању папског календара због чега је долазило до локалних вјерских ратова у појединим европским градовима и областима. Већина протестантских држава и заједница прелази на католички календар до 1700. године. Папски календар су на дан проглашења промјене календара, 15. октобра 1582. г. прихватиле римокатоличке краљевине Пољска, Шпанија и Португал а остале римокатоличке државе су грегоријански календар прихватиле касније. Долазило је до отпора и у католичким краљевинама јер се увођење грегоријанског календара сматрало папском политиком подређивања држава и народа папском примату, али је државно строго спровођење римокатолицизма приморало становништво поштовању државних вјерских закона. Католички календар је наметан силом, као што украјинска власт намјерава наметнути грегоријански календар православном народу, а усклик пастора Ромањука о коначној календарској слободи после 350 година је проста  пропаганда против православног предања.

Католички календар је у православну цркву 1923. године увео самозвани Цариградски патријарх Мелетије Метаксакис (1871-1935), који је постављен на престо у војној опсади Константинопоља утицајем британске колонијалне управе и комунистичке власти у Грчкој (протјеран са престола као преварант). Грегоријански календар је у све православне цркве увођен у ванредним или ратним околностима, као у Грчку цркву и државу и у Совјетски Савез, али и у протестантске државе. Колонијални карактер грегоријанског календара је одређен природом папизма као и самог његовог креатора папе Гргура XIII (1502–1585), познатог по промјени јулијанског календара, програмски заодјенутог ореолом реформатора, док је његова прозелитска и политичка дјелатност прикривена. Највећи папски обрачун са протестантима догодио су у вријеме владавине папе Гргура. Позната је судбина протестаната Хугенота у Француској у 16. вијеку. Њихово уништење започето у Вартоломејској ноћи 1572. године (када је убијено преко 10.000 Хугенота), трајало је шест седмица, а подстакао га је папа Гргур XIII, креатор грегоријанског календара. У ноћи покоља протестаната у Француској, папа Гргур је са својим кардиналима повео процесију подршке прогону јеретика, а у славу побједе над јеретицима у ноћи Светог Вартоломеја у Ватикану је скована побједничка медаља. Преостали протестанти су бјежали широм свијета, једна група Хугенота је побјегла на тек откривену Флориду, да би их шпањолски конквистадори и тамо, након њихове предаје, све побили. Папа Гргур XIII је и поводом тог уништења Хугенота упутио ријечи религиозне радости и благослова конквистадорима крижарима: „Ми се радујемо што сте ослободили свијет од тих биједних јеретика“. Прозелитска пракса Папе Гргура XIII је била вишеструка, од обрачуна са протестантима до мисије прозелитизма према православним народима. Године 1577. папа Гргур XIII је основао двије институције римокатоличке мисије на Истоку: Колегијум Грекум и Колегијум Илирикум, ради мисије асимилације православних Грка и Словена што је подразумијевало наметање грегоријанског календара.

Увођењем грегоријанског календара у Цариградску патријаршију први пут је нарушено календарско и канонско јединство православних цркви. Најближе православне патријаршије, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, нису прихватиле такву одлуку него су посланицама и одлукама помјесних сабора осудиле као неканонски прелазак цариградског патријарха на грегоријански календар. Александријска и Антиохијска патријаршија су под евроатлантским колонијалним политичким и војним притиском прешле на грегоријански календар. Православне цркве су преласком на грегоријански календар прекршиле каноне Васељенских сабора о Васкршњем календарском канону (Пасхалији), којим је утврђен начин прославе Васкрса као исповиједања новозавјетне вјере у односу на старозавјетну Пасху и могуће промјене Светог предања какве су касније спроведене римокатоличким расколом.

О координацији католичког и комунистичког календарског поретка у СССР-у и револуционарној Грчкој значајно је знати да је цариградски патријарх Мелетије признавао режимску бољшевичку такозвану ‘живу цркву’, која је прешла на грегоријански календар. Међутим, Руска црква је после Мелетијевог такозваног Свеправославног конгреса 1923. године била обманута од руководства режимске такозване ‘живе цркве’, док је патријарх Тихон био у затвору, али када је патријарх Тихон сазнао о Мелетијевој манипулацији, Руска црква је одбацила одлуке неканонског такозваног Свеправославног конгреса у Цариграду.  

ВАКЦИНЕ ВАТИКАНА

ЛАВОВ – ЛАТИНСКИ ЛОБИ – Коришћење јулијанског календара у евангелистичкој баптистичкој или унијатској украјинској заједници је вјековна пракса прозелитизма – прикривања и релативизовања религиозних разлика ради превођења православног народа у евангелистичку или унијатску заједницу. Римокатоличка и протестантска мисија у православним народима практикује прихватање појединих православних форми побожности ради спровођења своје мисије. Међутим, руска ослободилачка Специјална операција у Украјини је разоткрила сврху свих евроамеричких вјерских и војних мисија у Украјини и цијелој Русији, због чега су поједине евроамеричке вјерске мисије еуфорично ставиле на сто своје „календарске карте“.

Прошлог мјесеца поједини посланици владајућих партија у граду Лавову (области Стрија и Жидачива), граду повјесно познатом као латинска мисионарска база према православном Истоку, су се обратили синодима ПЦУ и УГЦЦ са позивом да пређу на грегоријански календар. Предлог посланика за прелазак на католички календар дио је програмске политике украјинских власти, у програму масовног правног преношења храмова Украјинске православне цркве Московске патријаршије у власништво државне ПЦУ. Власт Украјине присваја храмове који су у власништву УПЦ Московске патријаршије ради присвајања материјалних добара (као СССР) aли и да би православни народ условила да иде у храмове државне Православне цркве Украјине где ће му државни свештеници проповиједати прелазак на католички календар и католички Кредо.

Посланици у Лавову који су апеловали на синоде ПЦУ и УГЦЦ да пређу на грегоријански календар користили су совјетску комунистичку политичку пропаганду а не религиозне разлоге, рекавши да „не желе да буду у цивилизацијској заосталости и календарском незнању“, јер „Украјинци се морају ујединити са светским хришћанством“ (римокатоличким и протестантским, и православним „народима“ који су учлањењем у НАТО прешли на грегоријански календар), а главни аргумент је да црквене празнике Украјинци не могу славити „у савезу са московском црквом и лично са Путином“.

У истом политичком пројекту, прошле године су у Лавову активисти програма преласка православних на католички календар снимили пропагандни видео у којем позивају православне Украјинце да пређу на грегоријански календар и славе Божић 25. децембра са римокатолицима и протестантима и „православним“ календарским конвертитима, под насловом „вакцина против руског свијета“ – читај против православног свијета. Тачан назив тог пропагандног видеа био би вјерска вакцина Ватикана против православља, којима је вјековима вјерски вакцинисано становништво Галиције и Лавова и западне Украјине, посебно на пољском пограничном простору.

Подсјетимо, следеће године после насилног преузимања власти у Украјини од стране нацистичких и атлантистичких организација (2014), свргавањем демократски изабраног предсједника, секретар Савјета националне безбиједности и одбране Украјине, Александар Турчинов, је написао на свом личном веб-сајту: „Можда је најзад дошло вријеме да Украјина почне да слави Божић 25. децембра, заједно са већином цивилизованих земаља. Такву одлуку би требало првенствено да донесе Савјет хришћанских цркава Украјине. Украјина би требало да почне да слави Божић 25. децембра као цивилизован свијет. У међувремену нека остане тако да се слави и 25. децембар и 7. јануар“. Турчинов је написао нешто и о врсти календара што говори о његовом незнању или припадности превазиђеној пракси рачунања времена претхришћанских паганских и неких националних религија: „Постепено многе европске православне цркве прелазе на грегоријански календар. Чак је коришћење јулијанског календара некоректно из угла историје, имајући у виду да су раније људи користили кретање Мјесеца за опредељење времена, а то не одговара ни јулијанском, као ни грегоријанском календару“.

Занимљиво је да агитатори за прелазак православног народа на грегоријански календар и прослављање Божића 25. децембра нису предлагали прославу Васкрса по католичком календару, главног хришћанског празника којим хришћани исповиједају смисао своје вјере, него само Божића као другостепеног празника у хришћанском празничном поретку и који је касније уведен у празничну праксу Цркве. Да ли зато јер украјинска власт и њена совјетска „црква» планирају прелазак на грегоријански календар а задржавање православне Пасхалије – прославе Васкрса по предању календарског канона установљеног Првим Васељенским Сабором, као Цариградска патријаршија, у саборности са православним црквама, што значи са Московском патријаршијом и са Путином? Да ли то украјинска власт ради из незнања као генерације васпитане у комунизму или као галицијске генерације васпитане у католицизму којима је празник Божића важнији од празника Васкрсења, јер папизам, као персонификација и религиозна реинкарнација европског паганизма, празник и историјски догађај Васкрсења Господњег незванично сматра митом? Такво половично прелажење на католички календар не би било по вјерској вољи Ватикана, али ни протестантских деноминација, као ни украјинских кабалиста који се боре против хришћанског православног предања. Посебно је питање да ли ће Евангелистичка баптистичка црква у осталом дијелу Руске федерације прећи на грегоријански календар или ће наставити коришћење јулијанског календара као покриће политике прозелитизма према православном народу?

Изглед, коректура и дѣлимична опрема текста: Словѣнски вѣсник

. . .

Изворник: Блог Огњена Војводића